Foto: Vesna Lalić; MUP Srbije; N1

Kada neka kompanija za dve godine, od koje je jednu obeležila pandemija i pad privredne aktivnosti većine firmi, pa i zemalja sveta, uspe da poveća neto dobit za 57 odsto to svakako predstavlja poslovni uspeh vredan pažnje šire javnosti. Šta tek reći za preduzeće koje u takvom ambijentu neto dobit poveća ne 57 odsto, već 57 puta, a da to u javnosti prođe gotovo neprimetno, jer se o tim uspesima glasno ne govori. Njima se ne hvale ni vlasnici, čak ni najviši državni zvaničnici, koji po pravilu ne propuštaju priliku da istaknu u prvi plan kada srpski BDP raste brže nego u drugim zemljama.

Ovakav uspeh, koji mnogi srpski biznismeni mogu samo da sanjaju, java je za vlasnike firme Novi Pazar put, koja je 2019. imala neto dobit 20,9 miliona dinara, a prošle godine skoro 1,2 milijarde dinara. Bolje od toga moglo bi samo da postoji perpetuum mobile za pravljenje profita. Usput je, i to uglavnom asfaltirajući puteve širom Srbije, čija se izgradnja finansira javnim novcem – manjim delom iz republičkog i lokalnih budžeta, a uglavnom stranim kreditima koje će sa kamatama vraćati svi poreski obveznici – Novi Pazar put utabao stazu uspeha, povećanjem poslovnih prihoda sa dve na pet milijardi dinara, piše NIN.

U čemu je tajna njegovog uspeha? Kako je tom preduzeću pošlo za rukom da 2020, kada je većina biznismena zbog krize izazvane pandemijom kovida-19 gledala kako da preživi, prihode poveća za 50 odsto, a neto dobit za nestvarnih 3.200 procenata?

I to u godini u kojoj je i u Srbiji, za koju i zvaničnici vole da kažu da je u samom vrhu rang liste evropskih zemalja po stopi privrednog rasta, BDP pao 0,9 odsto. To, međutim, nije bio kraj puta za ovu firmu, jer je u 2021. dodala gas i prihode povećala za dodatnih 60 odsto, a neto profit na više od 10 miliona evra. Prava slika o razmerama njenog nesvakidašnjeg uspeha ne bi bila potpuna bez podatka da je samo dve godine ranije imala dobit manju od 180.000 evra. Koliko je još firmi u Srbiji u tako kratkom roku uspelo da profit poveća za Riplijevu rubriku „verovali ili ne“ – za više od 5.600 posto?

Mogla bi u nedogled da se ređaju slična pitanja, ali je utisak da bi na sva mogao da se pruži isti odgovor. Do ključnog zaokreta došlo je u januaru 2020, kada je Novi Pazar put preuzeo Inkop iz Ćuprije, u kom 20 odsto udela ima Žarko Veselinović, a po 40 odsto njegov, javnosti mnogo poznatiji brat Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, uz čija se imena obično navodi da se radi o kontroverznim biznismenima sa severa Kosova, koji su veoma bliski Srpskoj naprednoj stranci. Radoičić je pride i potpredsednik Srpske liste, svojevrsnog ogranka SNS-a na severu Kosova.

Foto: Printscreen N1

To je, čini se, ključna tajna uspeha, i to ne samo Novi Pazar puta, već još nekoliko preduzeća uigranih ortaka, koji su proteklih nekoliko godina u legalnim poslovima stvorili više profita od mnogih, široj javnosti neuporedivo poznatijih srpskih tajkuna. Njihova „krovna“ firma, Inkop iz Ćuprije, preko koje su na velika vrata i zakoračili u svet legalnog biznisa, prošle godine obezbedila je Radoičiću i Veselinovićima profit od skoro 1,8 milijardi dinara ili 15 miliona evra.

Pri tome je Inkop lane dobit povećao 66 odsto (sa nešto manje od 1,1 na 1,8 milijardi dinara), uz još dinamičniji rast poslovnih prihoda za 82 odsto (sa 3,15 milijardi na 5,72 milijarde dinara). Da je bar za njih nastupilo zlatno doba, svedoči i podatak da je i treća njihova firma, Betonjerka Aleksinac, prošle godine značajno, za 44 odsto uvećala poslovne prihode, sa 174,2 na 250,8 miliona dinara, a neto dobit za 224 procenta, sa 14,8 na 48 miliona dinara. Jeste to neuporedivo manje od profita Inkopa i Novi Pazar puta, ali poznavaoci prilika podsećaju da je Betonjerka godinama bila u stečaju i da od 2015. do jeseni 2019. nije imala ni dinar prihoda.

Tako je bilo sve dok je 25. septembra 2019. nije kupio Inkop. A onda je, bukvalno preko noći, Betonjerka oživela i za samo tri meseca u finansijskom izveštaju za 2019, u rubrici poslovni prihodi, u kojoj je godinama pre toga stajala nula, uknjižila 11 miliona dinara i novim gazdama obezbedila dobit od 4,8 miliona dinara. Treba li posebno pominjati da kupovinom Betonjerke, novi vlasnici nisu preuzeli ni dinar starih obaveza prema poveriocima, jer osim Veselinovića i Radoičića niko drugi nije hteo da je kupi. A oni su na delu pokazali da na neki čudan način i dugogodišnjeg gubitaša mogu da pretvore u fabriku za pravljenje para.

Foto:MUP Srbije

Njihova zvezda na srpskom poslovnom nebu sa svakom novom godinom vladavine SNS-a postaje sve sjajnija. I uskoro bi mogla zaseniti sve ostale. Tim pre što, astronomskim rečnikom, to više i nije usamljena zvezda, već sazvežđe, u čijem sastavu su Novi Pazar put, Inkop iz Ćuprije, Betonjerka Aleksinac, Doli Bel, u čijem sastavu posluje i istoimeni restoran i hotel Grej na Kopaoniku, a manjinski su, preko Inkopa, suvlasnici i Granit peščara iz Ljiga, u kome poseduju četvrtinu akcija.

Vrtoglavi uspon Radoičića i Veselinovića u svetu legalnog biznisa počeo je pre četiri godine, u jesen 2018, kada su i formalno postali vlasnici Inkopa, za koji se do tada u javnosti samo sumnjalo da oni kontrolišu firmu, u kojoj se kao vlasnica u Agenciji za privredne registre pet godina vodila Dušica Maksimović, sestra braće Veselinović. Kada je ona na Žarka prebacila 20, a na i Zvonka Veselinovića i Radoičića po 40 odsto Inkopa, sve je postalo sasvim transparentno. A, sudeći po finansijskim pokazateljima, firmu je nekako baš tada i krenulo. Pre nego što su ga oni i zvanično preuzeli, Inkop je 2017. i 2018. zajedno imao neto dobit manju od 0,8 miliona evra.

Već u 2019. nove gazde su pokazale šta se sve može u Srbiji. Samo u toj godini napravili su 14,96 miliona evra profita. I godinu pandemije Inkop je završio sa profitom od 9,2 miliona evra, a lane je dostigao rekordnih 15,2 miliona evra. Za tri godine, dakle, samo Inkop im je zaradio više od 39 miliona evra, a Novi Pazar put za dve godine još 16 miliona evra. Od svih preduzeća iz poslovne imperije Veselinovića i Radoičića, u minusu su samo dva – Granit peščar iz Ljiga, u kojem su oni, preko Inkopa, manjinski suvlasnici i Doli Bel, koje su 2015. osnovali preko Inkopa kao majke većine njihovih ćerki-firmi.

Ali, ukupni gubici te dve firme (za dve prethodne godine zajedno Granit peščar je napravio gubitak od 220 miliona, a Doli Bel još 59,3 miliona) zanemarljivi su u odnosu na profite Inkopa i Novi Pazar puta. Samo te dve firme u dve prethodne godine isporučile su svojim gazdama neto dobit veću od 40 miliona evra.

Poređenja radi, ukupna neto dobit svih 60 kompanija iz Srbije i inostranstva, koje posluju u sastavu Delta holding Miroslava Miškovića, prema podacima iz konsolidovanih finansijskih izveštaja, bila je u zbiru u poslednje dve godine 3,35 milijardi dinara ili nepunih 28,5 miliona evra. Pri tome, Miškovićeva Delta zapošljava više od 3.300 ljudi, a prošle godine imala je prihode od 76,4 milijarde dinara. Uprkos tome što ima sedam puta veće prihode godišnje i pet-šest puta više zaposlenih, Mišković, za koga mnogi još veruju da je najbogatiji biznismen u Srbiji, po ostvarenom profitu ozbiljno zaostaje za Radoičićem i braćom Veselinović.

Miroslav Mišković Foto: Vesna Lalić

Zbog svega toga za očekivati je da će se, kada budu obrađeni konsolidovani bilansi više od 600 ekonomskih celina (one obuhvataju sve firme koje imaju istog gazdu) za prošlu godinu, Inkop popeti bar za koji stepenik više sa 19. pozicije, na kojoj je bio na osnovu profita ostvarenog u 2019. Te godine konsolidovana neto dobit Inkopa bila je oko 15,5 miliona evra, godinu dana kasnije bila je 14,7 miliona, dok je 2021. Novi Pazar put iskazao neto dobit veću od 10 miliona, a Inkop od 15 miliona evra.

Dok kriza izazvana agresijom Rusije na Ukrajinu izaziva strepnju mnogih privrednika, Radoičić i braća Veselinović ne moraju da strahuju da li će za njihove firme biti posla. Uostalom, svima je jasno da su na ideju da kupe Novi Pazar put došli kada je bilo sasvim jasno da će država finansirati gradnju autoputa od Požege do granice sa Crnom Gorom, pa je bilo logično očekivati da će ta firma biti jedan od podizvođača. Kao što je, uostalom, njihov Inkop bio angažovan na gradnji deonica Koridora 11. I to, prema pisanju BIRN-a, čak i u vreme kada je ta firma bila registrovana samo za drumski prevoz, a ne za asfaltiranje puteva i autoputeva.

Foto: mgsi.gov.rs

Da za njih nema zime, bilo je jasno kada je predsednik Aleksandar Vučić jednom prilikom upitao direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka ko će graditi put koji je upravo obećao meštanima nekih sela, a Drobnjak je kao iz topa odgovorio – pa, Inkop. Uz to, predsedniku Vučiću nije bilo ništa čudno ni dok je svečano otvarao radove na deonici brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac, iako su iza njegovih leđa, umesto mašina kineskog Čajna Šandonga, sa kojim je država zaključila ugovor, stajali poređani kamioni, bageri i druge mašine na kojima je pisalo, doduše latinicom, Inkop.

Tu firmu svojevremeno je kao podizvođača za gradnju 24 kilometra duge deonice auto-puta od Ljiga do Lajkovca angažovala i Energoprojekt niskogradnja, akcionarsko društvo u kome je u to vreme država bila pojedinačno najveći akcionar. Vreme će pokazati koliko su vrtoglavom poslovnom uspehu tandema sa severa Kosova doprinele političke veze. O tome, osim što je Radoičić potpredsednik Srpske liste, svedoče i selfiji Zvonka Veselinovića u društvu sa rođenim bratom predsednika Andrejom Vučićem, ali i neki posredni dokazi o njihovim bliskim vezama sa SNS-om.

Jedna od tih veza je i Milan Miletić iz Ćuprije, koji je pre 10 godina, pod rednim brojem 2.283, bio na spisku donatora SNS-a za izbore 2012, na kojima su naprednjaci i osvojili vlast. Nekoliko meseci kasnije, kakve li ironije, baš na međunarodni Dan žena, 8. marta 2013, dotadašnja vlasnica Inkopa, izvesna Katarina Milanović iz Lazarevca besplatno je firmu ustupila sestri Zvonka Veselinovića, koja Miletića odmah imenuje za direktora, a sedište firme seli iz Lazarevca u Ćupriju. Miletić je i danas direktor Inkopa i jedan od zakonskih zastupnika Doli Bel, ćerke-firme koju je Inkop osnovao 2015.

Istine radi, nisu Veselinović i Radoičić prvi sa ovako meteorskim usponom u srpskom biznisu. Nisu svi još zaboravili Miroslava Bogićevića, čiji je koncern Farmakom dinamično rastao i tokom svetske finansijske krize, zbog čega je 2010. proglašen za „Privrednika koji je obeležio deceniju“, a sledeće godine za „Biznis ličnost 2011.“ i „Šampiona biznisa“ jugoistočne i srednje Evrope. Iako je 2009. Srbija upala u recesiju, prihodi Farmakoma su od 2007. do 2010. utrostručeni na oko 300 miliona evra, a dobit udvostručena na skoro 20 miliona evra.

Samo četiri godine kasnije Bogićević je uhapšen, sudski postupak protiv njega još nije okončan, a njegova poslovna imperija srušila se kao kula od karata. Dve godine pre promene vlasti u Srbiji, dakle, Bogićevićeva zvezda sijala je punim sjajem, a dve godine kasnije sasvim se ugasila.

Bonus video: Kakav zadatak je poveren Milanu Radoičiću

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare