Aleksandar Vučić kontroliše sve. I medije, poštare i poljoprivrednike, svakome će dati koju mrvicu od onoga što traži - šta ga košta? Sav novac Srbije je pod njegovom kontrolom”, kaže profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović u intervjuu za novine “Nova”. Govori i o tome zašto je podržala inicijativu javnih ličnosti “ProGlas” kojom se građani pozivaju da izađu na izbore 17. decembra, ali i o šansama opozicije i mogućnosti da se nakon tog datuma nešto promeni u Srbiji…
Veliki broj javnih ličnosti istupio je u javnost ispred inicijative „ProGlas“, kojom se pokušavaju podstaknuti građani da izađu na izbore. Da li ste podržali ovu inicijativu i zašto?
Podržala sam ProGlas, naravno. Drago mi je što su mnogi čuli da sam potpisala, a to mi je i bila namera: da nas bude što više! Jer, najgore je ćutati: time ne samo da ubijate u pojam organizatore, već aktivno sabotirate širenje te energije! Kao u onoj reklami za sprečavanje Kovida, ako se sećate: izvučeš svaku drugu šibicu, i plamen, koji samo što se ne razbukta- ugasi se. Odlično kao lek protiv virusa – ali je ovde sasvim drugačija namera: da protest razbukta!
Svi ti ljudi naišli su na veliki udar predstavnika vlasti, mislite li da će pod takvim pritiskom zaćutati?
Potpisnici ProGlasa? Oni su mnogo ranije znali šta ih čeka, to je sudija Majić i sam rekao, da očekuje od njih sve najgore (po sebe). Međutim, nisu oni dovoljni. Oni su zavrteli točak – od ostalih zavisi šta će dalje biti.
Ukoliko veliki broj građana izađe na izbore, da li je moguće da isti budu pokradeni?
Naravno da je moguće! I još gore je moguće: da opozicija dobije, ali da oni proglase svoju pobedu. Zar bi to Vučiću bio prvi put? Čak su i svi bitni članovi SRS sada uz njega. Isto je to društvo, u stvari!
Imamo štrajkove poljoprivrednika, poštara, sindikata zdravstvenih radnika i vrlo slab odgovor države. Istovremeno, predsednik Vučić u kampanji otvara stadione čija se vrednost meri u milijardama. Šta vam to govori?
Govori mi da Vučić kontroliše sve – i medije, poštare i poljoprivrednike, svakome će dati koju mrvicu od onoga što traži – šta ga košta? Sav novac Srbije je pod njegovom kontrolom! Videćete, nakon ovih štrajkova, svi će njihovi postati njegovi saveznici! Ili ćutolozi – što se isto ceni i nagrađuje! Setite se starog, srednjeg i mladog Krkobabića i njihove političke sudbine!
Ponovo u kampanji imamo najave povećanja plata, penzija, jednokratne novčane pomoći. Građani se raduju, ali kako bi o ovome zaista trebalo da razmišljaju?
A zašto da razmišljaju? Šta bi time sebi popravili? Ne postoji nijedan opozicioni medij sa nacionalnom frekvencijom. Koju god bi istinu trebalo preneti narodu – onemogućeno je. A opet, zašto da se narod ne raduje? Zato što će za par godina imati manje nego danas? U ekonomiji postoji pravilo – ljudi preferijaju današnji prihod, u odnosu na sutrašnje rashode. Naravno da bi to trebalo ponavljati, ali – kome? Onima koji gledaju N1 ili Novu? Sumnjam.
Koliko je Srbija daleko od socijalnih nemira?
Milionima godina. Sve to Vučić kontroliše… Tako što one koji smetaju ili potkupi ili otpusti – ili uhapsi. I onda, svaki socijalni nemir propada. Pogledajte šta se desilo od onakvih masovnih protesta, maja ove godine. Ništa. Toga se više ni mi ne sećamo…
Do kad će među biračima prolaziti priča Aleksandra Vučića o blagostanju i zlatnom dobu?
Dok ne nađe novu priču koja će da mu koristi. A da mu je marketinšti tim sjajan, to takođe ne bismo smeli da zaboravimo. Mada, to mu nije ni teško da postigne: ima sve medije, novinari mu postavljaju naručena pitanja, dakle, on s njima nema problema!
Koliko je za opoziciju teško da trči predizbornu trku sa čovekom koji ima na raspolaganju budžet Srbije?
Nije opoziciji glavni problem taj što Vučić ima novca, veći je problem u tome što ga Zapad podržava. A Zapad je taj igrač koji ima i novac – i politički uticaj. Vučić treba Zapadu da preda Kosovo, da potpiše da ga se odriče. I za to ga Zapad drži iznad vode. A opozicija? Zapad za sada za njih nije zainteresovan, Kosovo je njima ovde najpreči posao. A čini mi se da bi im laknulo da Vučić dobije izbore…
Mislite li da će nakon 17. decembra u Srbiji išta biti drugačije?
Moram da priznam da sam i 24. septembra 2000. godine bila podjednako pesimistična prema šansama opozicije da sruši Miloševića. Tada nisam bila u pravu, nadam se da neću biti ni sada!
BONUS VIDEO Održana tribina „ProGlasa“ u Novom Sadu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare