Horoks: Nezavisnost N1 mora biti sačuvana, novim direktorima ne treba dozvoliti da se mešaju u uređivanje

„Može postojati potreba za poslovnim razgovorima između medijske kompanije i vlade ili kompanija koje je ona osnovala, posebno u ekonomiji poput srpske. Međutim, nije normalna poslovna praksa da se odluke o upravljanju medijskim kućama razmatraju sa paradržavnom organizacijom (kao što je Telekom), niti da se direktor medijske kuće očigledno udružuje sa šefom države kako bi otpustio zaposlenog kao političku uslugu”, kaže za Cenzolovku Piter Horoks (Peter Horrocks), nezavisni savetnik Uređivačkog odbora Televizije N1.

Nagrađivani bivši direktor Svetskog servisa BBC-ja (dve BAFTA nagrade), koji je godinama bio i urednik televizijskih vesti BBC, kaže da bi se razgovori sa državnom organizacijom o politici zapošljavanja ili otpuštanja rukovodilaca u medijskoj kući u bilo kojoj državi Zapadne Evrope smatrali – skandaloznim. Od suštinskog je značaja da Junajted grupa, kako dodaje, „nastavi da omogućava svim svojim urednicima da rade sa punom nezavisnošću”.

To je i zakonska obaveza po novousvojenom Evropskom aktu o slobodi medija (EMFA).

„Kao bivši direktor Svetskog servisa BBC-ja, svoju reputaciju u vezi sa uređivačkim integritetom i nezavisnošću shvatam veoma ozbiljno. Implicitni ili direktni izazovi za promenu uređivačkih standarda koje primenjuje Uređivački odbor N1 moraju se tretirati sa pažnjom i veoma ozbiljno“, kaže Horoks.

Cenzolovka: Kako komentarišete situaciju u Junajted mediji i Junajted grupi, posebno u svetlu otkrivene konverzacije direktora JG Stena Milera i Vladimira Lučića (Telekom) o planovima za promenama u Junajted mediji kako bi se N1 i Nova S stavile pod kontrolu države?

Horoks: Teško je još uvek razumeti njegov značaj. Na prvi pogled, očigledno je da je otkriveni razgovor predstavljao flagrantno kršenje uređivačke nezavisnosti N1. Otpuštanje direktora N1 kao rezultat direktnih ili implicitnih političkih pritiska neizbežno bi ugrozilo nezavisnost N1, u čije bi se uređivanje mešala vlada.

S druge strane, Junajted grupa je, od otkrivanja razgovora sa Telekomom, tvrdila da podržava uređivačku nezavisnost. Od suštinskog je značaja da ostanu dosledni toj izjavi, ali građani i posmatrači treba da budu oprezni i da prate da li od nje odstupaju.

"Suštinski je važno da JG omogući urednicima da rade potpuno nezavisno"

Cenzolovka: Kako ovakvi razgovori utiču na kredibilitet kompanije? Da li ono što smo čuli predstavlja tzv. „normalnu poslovnu praksu”?

Horoks: Jasno je da može postojati potreba za poslovnim razgovorima između medijske kompanije i vlade ili njenih entiteta, posebno u ekonomiji poput srpske, gde postoje bliske veze između države i njenih direktno vlasnički povezanih ili kontrolisanih podružnica.

Međutim, nije normalna poslovna praksa da se odluke o upravljanju medijskim kućama razmatraju sa paradržavnom organizacijom (kao što je Telekom), niti da se direktor medijske kuće očigledno udružuje sa šefom države kako bi otpustio zaposlenog kao političku uslugu.

Cenzolovka: Kakva bi bila reakcija u njihovim matičnim zemljama – Velikoj Britaniji ili Holandiji – ako bi došlo do ovakve vrste saradnje između medijske kompanije i države?

Horoks: Kao što sam objasnio, mogu postojati legitimna poslovna pitanja o kojima treba razgovarati, ali da se zapošljavanje ili otpuštanje onih koji vode medijsku kuću razmatra sa državnom organizacijom u zapadnoevropskoj zemlji bilo bi – skandalozno.

Cenzolovka: I novinari i javnost su zabrinuti da promena u vrhu menadžmenta Junajted medije može dovesti do promene uređivačke politike, u trenutku kada su novinari ove kuće izloženi ozbiljnim napadima najviših državnih zvaničnika.

Horoks: Razumem sumnje zaposlenih, ali ponavljam kontradikciju koju sam naveo. Od suštinskog je značaja da Junajted grupa nastavi da omogućava svim svojim urednicima da rade sa punom nezavisnošću. To nije samo moralno ispravno, već se sada i zakonski zahteva, prema nedavno usvojenom Evropskom aktu o slobodi medija (EMFA).

Ključna odredba EMFA glasi:

„Pružaoci medijskih usluga treba da usvoje srazmerne mere kako bi garantovali slobodu urednika da donose uređivačke odluke u okviru utvrđene dugoročne uređivačke linije pružaoca medijskih usluga.“

To je veoma relevantno za Junajted grupu i Junajted mediju. Ništa što je novo rukovodstvo Junajted grupe reklo ne ukazuje na nameru da promene utvrđenu uređivačku liniju. Zapravo, prva poruka novog rukovodstva odnosila se na nastavak poslovanja kao i do sada. Razlozi za promenu menadžmenta nisu pravdani tako što su povezani sa uređivačkim pitanjima. Stoga mora postojati potpuna zaštita uređivačke nezavisnosti N1 u skladu sa odredbama EMFA.

Iako se EMFA kao zakon EU ne odnosi direktno na Srbiju, Junajted grupa ima sedište u EU, a Srbija radi na usklađivanju sa EMFA kao deo procesa pristupanja. Bilo da se radi o Srbiji kao državi ili rukovodstvu Junajted grupe, kršenje ovog značajnog novog zakona bilo bi ozbiljan pravni rizik.

Cenzolovka: Pored ozbiljnih verbalnih napada od strane najviših državnih zvaničnika, novinari su takođe fizički napadani i targetirani. Junajted medija je zabeležila više od 40 napada i pritisaka na svoje novinare od početka studentskih protesta. Kako to komentarišete?

Horoks: Ti fizički napadi su skandalozni. Dozvoljeni su, podstaknuti ili učinjeni izvesno zbog sramne retorike protiv novinara od strane visokih srpskih zvaničnika. Nedostatak reakcije policije i pravosuđa na pretnje i nasilje dodatno pogoršava ovu užasnu situaciju.

"Spreman sam na javnu debatu sa Sadlerom"

Cenzolovka: Kako gledate na ponašanje Brenta Sadlera, kolege novinara koji je radio na CNN-u, a koji daje intervjue regionalnim medijima napadajući uređivačku politiku N1, praktično pripremajući teren za Vučića i Milera da preuzmu ovu medijsku kuću?

Horoks: Ne poznajem Brenta Sadlera. Pre mnogo godina imao je visoku reputaciju kao hrabar međunarodni dopisnik koji je izveštavao iz mnogih ratova.

Koliko razumem, njegova zapažanja o N1 uglavnom se odnose na njegovo lično iskustvo kao člana Uređivačkog odbora N1, koji je formiran kada je N1 osnovan, pre više od 10 godina. Nemam direktna saznanja o zakulisnim argumentima koje je Sadler izneo.

Za mene je ključno pitanje da li postoji direktan dokaz o mešanju vlasnika N1 u urednički sadržaj. Koliko mi je poznato, ne postoji, kao što sam već naveo. Anegdote o internim stvarima iz prošlosti nisu osnova za podrivanje najvažnijeg nezavisnog medija u Srbiji, zemlji čija je demokratija krhka i podložna stranim uticajima.

Poštujem Sadlerovu raniju profesionalnu reputaciju, ali sumnjam da je u potpunosti ispitao nedavni uređivački rad N1. Spreman sam da učestvujem u javnoj debati sa njim kako bi se ova pitanja otvoreno razmotrila.

U okviru takve debate, naravno, očekivao bih da obojica javno objavimo sve trenutne ili prošle finansijske interese koje mi ili nama bliske osobe imamo sa bilo kojom organizacijom, političkom ili drugom, u Srbiji ili susednim zemljama.

U interesu nezavisnosti neophodna je potpuna transparentnost.

"Novim direktorima ne dozvoliti da se mešaju u uređivanje"

Cenzolovka: Kako komentarišete činjenicu da je uprava luksemburške kompanije Adria News S.à r.l, formalnog vlasnika N1, imenovala pet novih predstavnika u svoj upravni odbor, uključujući generalnog direktora Junajted grupe Stena Milera? U Beogradu smo čuli da o tome prethodno nije bilo obaveštenja. Da li je postojao neki poseban razlog zašto su ove promene u upravnom odboru bile tajne?

Horoks: Nemam mnogo saznanja o ovim promenama u menadžmentu niti o razlozima za njih. Za mene je ključno telo koje usmerava nezavisnu uređivačku politiku N1 njegov Uređivački odbor, sastavljen od međunarodnih stručnjaka i sa sedištem u Luksemburgu, gde je većina N1 kanala licencirana.

Kao što sam već naveo, uređivačka nezavisnost N1 je od suštinskog značaja, a Uređivački odbor je mehanizam koji to osigurava. Njegova nezavisnost mora biti očuvana. Napominjem da, koliko mi je poznato, novi direktori Adria News-a nemaju odgovarajuću uređivačku stručnost, tako da im ne bi trebalo dozvoliti da se mešaju u bilo kakva uređivačka pitanja.

Junajted grupa je u junu kazala da je angažovala međunarodne uredničke stručnjake da procene uređivačku nezavisnost sadržaja Junajted medije. Međutim, ti savetnici nikada nisu javno identifikovani. Nije bilo kontakta sa Uređivačkim odborom N1 u vezi sa pitanjima uređivačke nezavisnosti.

Kao glavni nezavisni urednički savetnik Uređivačkog odbora N1, očekivao bih da od mene budu zatražene informacije ako postoji legitimno pitanje o uređivačkom integritetu.

Kao bivši direktor Svetskog servisa BBC-ja, svoju ličnu reputaciju u vezi sa uređivačkim integritetom i nezavisnošću shvatam veoma ozbiljno. Implicitni ili direktni izazovi standardima koje primenjuje Uređivački odbor N1 moraju se tretirati sa pažnjom i veoma ozbiljno.

"Nadam se da će biti pružen otpor ako tužilaštvo traži otkrivanje izvora"

Cenzolovka: Više tužilaštvo u Beogradu traži od redakcije KRIK-a audio-snimak razgovora između Stena Milera i Vladimira Lučića, navodno zbog krivične prijave koju je Junajted grupa podnela. Urednik KRIK-a smatra da je namera tužilaštva da otkrije ko je dao KRIK-u snimak. Kako to komentarišete?

Horoks: Važno je da novinarski izvori budu zaštićeni kako bi mogli da obavljaju svoj posao, da otkrivaju informacije u interesu javnosti. Ako postupak tužilaštva dovede do zahteva za otkrivanjem izvora, to je neprimereno i nadam se da će biti pružen otpor.

Šolak nije imao nikakvu uređivačku ulogu

Cenzolovka: Zaposleni u N1 i Nova S osećaju veliku neizvesnost i ne znaju da li će biti otpuštanja ili uređivačkih i drugih promena. Zašto menadžeri dozvoljavaju da takva neizvesna situacija traje mesecima bez obraćanja zaposlenima?

Horoks: To je pitanje menadžmenta. Moja briga je vezana za uređivačka pitanja. Smatram da snažno novinarstvo obično zahteva doslednu i podržavajuću komunikaciju od strane rukovodstva kompanije.

Cenzolovka: Kako komentarišete smenu osnivača Junajted grupe Dragana Šolaka i ljudi koji su sa njim radili u različitim zemljama?

Horoks: Moja odgovornost je uređivačka, pa odlučujem da se fokusiram na to. Tokom mog petogodišnjeg angažmana u Junajted mediji, Dragan Šolak nije imao nikakvu uređivačku ulogu. Naravno, izgradio je jednu od najvažnijih kompanija za nezavisno novinarstvo u jugoistočnoj Evropi. To je značajno dostignuće.

Cenzolovka: Autor ste Uredničkih smernica za Junajted mediju. Kako su one nastale i sa kojom svrhom? Da li obezbeđuju uređivačku nezavisnost od menadžmenta?

Horoks: Trebalo bi da pojasnim. Uredničke smernice su u nadležnosti Uređivačkog odbora N1. Napisao ih je tim izvršnih producenata N1 iz Srbije, Hrvatske, BiH i Slovenije. Ja sam im pomogao.

Kada je reč o suštini, u smernicama zaista postoji snažna izjava o važnosti svih oblika nezavisnosti, a posebno od komercijalnih interesa vlasnika. Vredno je citirati u celosti:

„Naša privrženost principima nepristrasnosti najstrože se testira kada nam je najteže da ih se pridržavamo. Upravo tada je još važnije da ostanemo dosledni. Ako pokažemo pristrasnost u sopstvenom slučaju ili interesu, publika će posumnjati da bismo mogli pokazati pristrasnost i u drugim, manje očiglednim situacijama. Ovo nije samo stvar naše interne politike. Novi Evropski akt o slobodi medija zasniva se na obezbeđivanju uređivačke nezavisnosti donosilaca uredničkih odluka od svih potencijalnih uticaja – vlada, oglašivača i vlasnika. Zbog toga je od vitalnog značaja da, kada izveštavamo o pitanjima koja se odnose na naše vlasnike ili kompanije čiji su deo, budemo transparentni prema publici u vezi sa svim vezama koje naši vlasnici mogu imati. I, naravno, ne smemo da iskrivljujemo naš uređivački program u korist naših vlasnika.“

Ko je Piter Horoks?

Sagovornik Cenzolovke, Piter Horoks, bio je pet godina na čelu Svetskog servisa BBC-ja (od 2009. do 2014). Bio je odgovoran za sve vesti ovog medija van Velike Britanije, na više jezika. Pre toga je bio urednik TV vesti, kao i Newsnighta i Panorame.

Član je Odbora za sadržaj britanskog medijskog regulatora, Ofkom (Ofcom), gde nadgleda zakonsku primenu pravila o standardima emitovanja, kao što su nepristrasnost i tačnost.

Nezavisni je savetnik Uređivačkog odbora N1.

Horoks je osnivač Balkanske inicijativa za slobodne medije (Balkan Free Media Initiative), nevladine organizacije sa sedištem u Briselu koja istražuje i vodi kampanje za slobodu medija, piše Cenzolovka.