"Evropa je gledala i ćutala - sada više ne": Evroparlamentarci u Brisel nose zabrinjavajuće izveštaje, najavili novu posetu, a šta to znači za Srbiju?

Delegacija Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET EP) posle tri dana napustila je Srbiju. Održan je niz sastanaka sa predstavnicima vlasti, opozicije, medija, nevladinim sektorom, predstavnicima univerziteta...

U subotu je evropski poslanik Vladimir Prebilič posetio Novi Sad u pratnji poslanika Zeleno-levog fronta Radomira Lazovića i Dobrice Veselinovića.

Položili su venac kod Železničke stanice u tom gradu, gde je 1. novembra prošle godine stradalo 16 osoba, u padu njene nadstrešnice.

Nakon toga, Prebilič se u kampusu Univerziteta u Novom Sadu sastao sa nedavno otpuštenom profesorkom Filozofskog fakulteta Jelenom Kleut, kao i profesorkom Aleksandrom Popin, koja je krajem prošle godine ostala bez posla na tom Državnom univerzitetu u Novom Pazaru.

Posle trodnevnog boravka u Srbiji, misija Evropskog parlamenta sačiniće izveštaj i doneti zaključke koji će se koristiti u daljoj komunikaciji sa institucijama poput Evropske komisije.

Misija dobila zabrinjavajuće izveštaje

Kakav bi izveštaj mogao da bude, da se naslutiti iz izjava evroparlamentaraca koji su boravili u Srbiji.

Marta Temido, šefica Misije Evropskog parlamenta koja je boravila u poseti Srbiji, kazala je da je ova misija dobila "zabrinjavajuće izveštaje o represiji i pritiscima" i zatražila je transparentnu istragu uz poruku da će se "vratiti opet" u Srbiju.

„Dobili smo zabrinjavajuće izveštaje o represiji, uključujući i praćenje. Pozivamo na transparentnu istragu svih optužbi za neprikladno korišćenje sile protiv demonstranata. Sloboda okupljanja i govora su osnovna prava koja se moraju poštovati i bezbednost demonstranata i novinara mora biti obezbeđena“, poručila je Temido na konferenciji za novinare u Evropskoj kući.

Ona je istakla da je misija dobila i zabrinjavajuće izveštaje o pritiscima.

„Dobili smo zabrinjavajuće pritužbe o finansijskim, administrativnim i fizičkim pritiscima nad zaposlenima u akademskoj zajednici i ograničenju medijskih sloboda. Nastavićemo da pratimo sudske reforme u Skupštini koje su rizik za podrivanje nezavisnosti pravosuđa“, navela je ona.

Za Vučića su evroparlamentarci nevažni ljudi

Dan nakon što su evroparlamentarci napustili Srbiju, predsednik Aleksandar Vučić nazvao ih je nevažnim ljudima.

„Ovi jedu, ne prestaju, ne slušaju šta im pričaju iz opozicije. A pričaju im sve najgore o Srbiji“, rekao je Vučić, navodeći da je zahtev opozicije za uvođenje personalnih sankcija posebna drskost.

Kako je naveo, „oni ne mogu da se odviknu od vremena DOS-a gde su bili tetošeni, a da je mene baš briga šta kažu, ovaj narod ima kičmu“, pominjući i da mu nije dozvoljena poseta Jasenovcu.

Šta dalje?

Misija je završena, utisci se sležu, analiziraju se bahate izjave srpskih zvaničnika...Postavlja se pitanje šta dalje.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, Dragana Đurica kaže za Novu da treba znati da posete poput misije EP imaju "jasan život posle".

"Prvi korak biće institucionalno zatvaranje misije unutar samog Evropskog parlamenta kroz interne debrifinge, prenošenje nalaza relevantnim odborima poput AFET-a i njihovo integrisanje u dalji parlamentarni rad, uključujući i plenarnu dinamiku. Drugim rečima, ono što je rečeno i zapisano u Beogradu ne ostaje u izjavama za medije, već ulazi u institucionalnu dinamiku u EU. I, kako je i najavljeno, EP se ovom temom neće baviti jednokratno, već možemo očekivati i nove provere", kaže Đurica.

Dodaje da treba razumeti da ne mogu momentalno posle ove posete da uslede dramatični rezovi EU, naročito prema zemljama kandidatima.

"Umesto toga koristi sporije, ali politički efikasnije mehanizme poput revizije napretka, povlačenja političke podrške i pojačanog nadzora i uslovljavanja finansijske podrške. Evropski parlament ne otvara i ne zatvara klastere, ali snažno utiče na političku klimu u kojoj su Savet EU i Evropska Komisija. Izveštaji EP mogu postati referentna tačka za sve naredne rasprave o Srbiji, u Briselu i u glavnim gradovima država članica. Ovde treba imati u vidu još jednu važnu činjenicu: vlast u Srbiji i dalje ima određeni politički kišobran unutar EU, pre svega kroz deo Evropske narodne partije. To objašnjava zašto deo evropskih aktera i dalje izbegava oštrije poteze prema Beogradu. Taj kišobran, međutim, ozbiljno propušta i više ne nudi bezuslovnu zaštitu. Zato je treći element možda i najvažniji: promena tona (iako možda ne toliko same forme). Proces pristupanja Srbije se neće formalno prekinuti i ne treba jer bi to bio najgori scenario za našu zemlju, ali će se nastaviti bez političkog entuzijazma i bez guranja Srbije napred", navodi sagovornica Nove.

Đurica ukazuje da je misija Evropskog parlamenta razbila nekoliko dugotrajnih zabluda, i domaćih i evropskih.

"Prva je da je Srbija na Evropskom putu, koji je godinama predstavljan kao proces napretka, a u praksi pretvoren u narativ bez stvarnog kretanja i gomilanje obećanja bez približavanja cilju. Druga je da vlast hoće, a narod neće, iako je vlast godinama gasila svaku društvenu energiju za promene, a zatim se žalila da je nema. Treća zabluda je da nas Evropa neće, to je služilo kao izgovor za neurađeno, dok se paralelno negovala slika da Evropa ne vidi ili ne razume šta se ovde dešava, naprotiv, Evropa je sve vreme gledala, beležila i upoređivala, ali i prećutkivala i kalkulisala. Razlika je sada što se sve vidi i više se ne prećutkuje", navodi Đurica.

To što su predstavnici Misije Evropskog parlamenta izjavili da su dobili zabrinjavajuće izveštaje, prema mišljenju sagovornice Nove predstavlja ozbiljnu političku kvalifikaciju stanja, a tu dijagnozu su dodatno potvrdile i, kako kaže, paranoične reakcije predstavnika vlasti i prorežimskih medija kroz spinovanje nacionalno-emotivnih narativa i zloupotrebu bolnih istorijskih momenata našeg naroda, etiketiranje, napade i uvrede evroposlanika uoči i tokom posete.