EU sprema kaznu za režim zbog nasilja nad demonstrantima, mešanja u rad slobodnih medija i zakona o pravosuđu: Srbija može da ostane bez 1,5 milijardi evra

Iako nije članica EU, Srbija je od 2014. godine u pregovorima o pristupanju, što joj omogućava pristup fondovima i grantovima namenjenim sprovođenju pravnih reformi. Odluka o obustavi isplata dodatno bi zakomplikovala proces proširenja EU, u trenutku kada zemlje poput Ukrajine i Crne Gore ubrzavaju svoj put ka članstvu, dok uticajne države poput Francuske pozivaju na oprez.

„Sve smo više zabrinuti zbog onoga što se dešava u Srbiji“, rekla je za POLITICO evropska komesarka za proširenje Marta Kos. „Od zakona koji podrivaju nezavisnost pravosuđa, preko obračuna sa demonstrantima, do stalnog mešanja u rad nezavisnih medija.“

Komisija procenjuje da li Srbija i dalje ispunjava uslove za „isplate u okviru finansijskih instrumenata EU“, dodala je Kos.

U poslednjim nedeljama u okviru Komisije raste pritisak da se sredstva uskrate, navela su četiri zvaničnika EU koji rade na proširenju i govorili su anonimno. EU je već javno kritikovala reforme pravosuđa koje je sproveo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čija se vlada suočila sa masovnim protestima.

Danijel Apostolović, ambasador Srbije pri EU i glavni pregovarač, izjavio je za POLITICO da je „uveren da do obustave finansiranja neće doći“ i da „Srbija ne odustaje od punopravnog članstva u EU“. On je dodao da Beograd vodi intenzivne razgovore sa Komisijom.

Paket zakona o reorganizaciji sudova i promenama u načinu izbora sudija i tužilaca predstavlja „ozbiljan korak unazad“, upozorila je Kos kada su ti zakoni najavljeni.

Venecijanska komisija, savetodavno pravno telo Saveta Evrope, trebalo bi krajem meseca da da stručno mišljenje o spornim zakonima u Srbiji.

Dva zvaničnika EU navode da bi upravo to mišljenje moglo biti okidač za zamrzavanje finansiranja. Kos je rekla da će zahtevati da Srbija „uskladi svoje pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije“.

Beograd je „jasno poručio“ da će slediti preporuke čim budu objavljene, rekao je Apostolović.

Hod po tankoj liniji sa Rusijom

EU je najveći finansijski partner Srbije i od 2021. do 2024. godine dodelila je više od 586 miliona evra bespovratnih sredstava. Dodatnih do 1,5 milijardi evra dostupno je pod uslovom sprovođenja reformi. Prema podacima Vlade Srbije, zemlja je od 2000. godine dobila više od 7 milijardi evra iz fondova i investicija EU.

Ipak, Srbija već dugo balansira između EU i Rusije, istovremeno jačajući veze sa Moskvom dok prima sredstva iz Brisela.

Sofija Todorović, direktorka organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), rekla je za POLITICO da su sloboda medija i vladavina prava u Srbiji „na aparatima za održavanje života“ zbog pritisaka vlasti na novinare, i pozvala Komisiju da reaguje „pre nego što u Srbiji zavlada gotovo potpuni mrak“.

Strpljenje EU prema Beogradu poslednjih meseci slabi. U oštrom izveštaju o napretku iz novembra prošle godine upozorava se na nazadovanje i „antievropski narativ“ na „najvišim nivoima“ srpske politike.

Tenzije su dodatno porasle u decembru, kada je predsednik Vučić odbio da prisustvuje samitu EU–Zapadni Balkan. Vučić, koji je tokom rata u Ukrajini održavao bliske odnose sa Moskvom, kritikovao je spor tempo pregovora o članstvu.

U zajedničkom tekstu sa albanskim kolegom u februaru naveo je da bi radije video dublju ekonomsku integraciju sa EU — poput pristupa jedinstvenom tržištu i zoni slobodnog kretanja — nego puno političko članstvo. Kos je odbacila te predloge, ističući da su za to i dalje neophodne ozbiljne reforme.

Prošlog meseca Srbija se našla na udaru kritika zbog navoda o nasilju i nepravilnostima na lokalnim izborima, kao i zbog policijske akcije na univerzitetu tokom koje je došlo do sukoba sa studentima.

Jedan zvaničnik EU ocenio je da su ti događaji, zajedno sa nastavkom saradnje Srbije sa Moskvom, predstavljali prelomni trenutak u odnosima Brisela i Beograda i doveli do zaoštravanja stava EU.

„Kao zemlja kandidat, očekujemo da Srbija bude uz nas u spoljnopolitičkim pitanjima i da se uskladi sa našim stavovima“, rekla je Kos za POLITICO, ne pominjući direktno Rusiju.