Došle na red pare iz EU: Uzalud zagrljaji, Brnabić je od Marte Kos dobila ultimatum

U sredu je Ana Brnabić bila u poseti Briselu. Po završetku razgovora sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos, na Instagramu je podelila nasmejane fotografije i optimističnu poruku:

“Veoma dobar i otvoren sastanak sa komesarkom za proširenje EU u Briselu. Srbija odlučno nastavlja svoj evropski put i naš strateški cilj ostaje punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Velika zahvalnost gospođi Kos na posvećenosti i podršci koju pruža našoj zemlji u ovom procesu. Radićemo još brže i snažnije na svim reformama, u prvom redu zbog svih naših građana”.

A onda stiže hladan tuš. Izjava Marte Kos za N1 zvučala je kao da ona i Brnabić nisu bile na istom sastanku.

Kos je kazala da je tokom razgovora sa predsednicom našeg parlamenta izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog poteza vlasti u Srbiji koji, kako je navela, ugrožavaju nezavisnost pravosuđa. Ona je istakla da Evropska unija očekuje da primena novih zakona o pravosuđu bude privremeno odložena, a zatim dodala da je deo razgovora bila i finansijska pomoć.

“Obavestila sam predsednicu Skupštine da je u toku procena da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplate iz finansijskih instrumenata Evropske unije“, navela je Kos i pozvala na prekid napada na organizacije civilnog društva i novinare. A šta je o toj temi, o odnosu režima SNS prema medijima, rekla sama Brnabić, nešto kasnije u tekstu…

Da se vratimo na novac.

Podsećanja radi, najambiciozniji finansijski paket Evropske unije za region predstavlja Plan rasta za Zapadni Balkan. Ukupna vrednost paketa iznosi šest milijardi evra. Četiri milijarde u obliku povoljnih kredita, dok su dve milijarde bespovratna sredstva. U prošloj godini, Srbija je dobila samo „pretfinansiranje“, odnosno oko 111 miliona evra, što je sedam odsto ukupnih sredstava izdvojenih za našu zemlju. Za isplatu punog iznosa, Srbija je trebalo da ispuni sedam reformskih koraka, međutim, do sada je u potpunosti ispunila samo tri. Evropska komisija je zbog toga odlučila da iznos prve isplate umanji, a preostali iznos biće isplaćen tek nakon što Srbija ispuni i ostale predviđene reformske obaveze. Odobrena sredstva se odnose na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. godine.

Iste poruke stižu i iz Evropskog parlamenta

Govoreći o tome šta znači najava Marte Kos o potencijalnom ukidanju evropskih sredstava za Srbiju, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija za Novu kaže da su iste poruke pre nekoliko dana poslate i iz Evropskog parlamenta, kada je na stolu bio novi Izveštaj o Srbiji, a to bi značilo da je ovo trenutno ozbiljna tema u Briselu i nije reč o praznim pretnjama.

“Dok druge zemlje koje su u procesu evropskih integracija, poput Crne Gore i Albanije, osnažuju svoje institucije koje se bave borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala, Srbija ide u sasvim pogrešnom i suprotnom smeru. Tako da Srbija u ovom trenutku može da ugrozi ne samo proces evropskih integracija kao takav, nego i bilo koju finansijsku i pretpristupnu pomoć koju dobija od Evropske unije.”, kaže Štiplija i pojašnjava:

“Činjenica je da Srbija u prethodne dve godine nije mogla da ispuni one obaveze koje je sama sebi zacrtala u reformskoj agendi, a koje se tiču Klastera 1 i svih onih obaveza koje su vezane za stanje demokratije i vladavine prava. Dakle, ovde govorim i o REM-u i o drugim stvarima koje se tiču implementacije preporuka ODIHR. Sve to dovodi do toga da evropske institucije u ovom slučaju nisu sigurne da Srbija i dalje ispunjava te najosnovnije demokratske uslove, a samim tim i uslove za isplatu tih sredstava. Tako da mora doći do provere”.

Govoreći o značaju koji sredstva iz Plana rasta imaju za Srbiju, Štiplija kaže da ona ulaze direktno u budžet, tako da Srbija može da ih koristi kako god želi.

“Apropo toga, vidimo da Srbija pokušava da dođe do sredstava na različite načine, na primer prodajom hartija od vrednosti što je bila tema prethodnih dana, očigledno je da Srbiji fale ta sredstva. A kako znamo kako funkcioniše sistem u Srbiji i znamo koliko se novca troši na razne ovaj kampanje od lokalnih izbora na dalje, verujem da su ta sredstva režimu preko potrebna ovom trenutku”, zaključuje Štiplija.

Međutim, nisu problem samo novci, a ni set pravosudnih zakona koji je na predlog poslanika Uglješe Mrdića usvojila Skupština, a potpisao predsednik. Lista “prekršaja” koji u odnosu prema EU, beležila Srbija pod vlašću SNS.

O čemu se još razgovaralo u Briselu

To je potvrdio i poslanik Evropskog parlamenta i izvestilac iz senke Evropske narodne partije (EPP) za Srbiju Davor Ivo Štir. On je rekao da je na sastanku sa Anom Brnabić ocenio da se Srbija udaljava od evropskog puta, ukazujući na pad u oblasti vladavine prava, ograničenja slobode okupljanja, kao i probleme u medijskim i akademskim slobodama.

Kritikovao je to što se Srbija ne usklađuje u potpunosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, a posebno je ukazao na jačanje vojne saradnje Srbije sa Rusijom i Kinom, uključujući nabavku sofisticiranog naoružanja.

Naravno, tema je bio i odnos prema medijima, što je ranije pomenuto.

Što se toga tiče, Brnabić je izjavila da je u Briselu tražila sastanak sa medijskom platformom Saveta Evrope (SE), kako bi joj objasnili šta je problem sa slobodom medija u Srbiji i dodala da ne postoji zemlja u kojoj mogu da se govore takve uvrede na račun državnih institucija kao što se govore u Srbiji.

Ona je, posla sastanaka sa komesarkom za proširenje EU Martom Kos i generalnim direktorom Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo Gertom Janom Kopmanom, rekla i da je pozvala delegaciju Saveta Evrope da dođu i budu posmatrači na lokalnim izborima u svih deset lokalnih samouprava u Srbiji koji će biti održani 29. marta.

"Nisam stekla utisak da razumeju baš najbolje kada ih pitate šta je problem sa slobodom medija? Tako da, to mi je nova misija. Zbog toga sam ja tražila sastanak sa medijskom platformom Saveta Evrope. Uputila sam pismo u fondaciji Slavka Ćuruvije. Evo tražim čoveka da mi objasni šta je problem sa slobodom medija u Srbiji? Ko se to plaši da kaže bilo šta o predsedniku Aleksandru Vučiću? Ko se plaši da kaže bilo šta o Vladi Srbije, ko se plaši da kaže bilo šta o bilo kome iz Srpske napredne stranke", upitala je Brnabićeva i ocenila da previše slobode vodi u anarhiju.

Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji ocenio je za N1 Brnabić pokušava da uveri Brisel da oni što svi vide, zapravo ne vide".

"Srbija je demokratija, kod nas cveta hiljadu cvetova, sloboda medija, sloboda izražavanja", naveo je Međak, a povodom izjave Ane Brnabić da "previše slobode vodi u anarhiju", kaže da to govori neko ko ne zna šta znači manjak slobode.

“To govori neko ko ima apsolutnu slobodu da radi šta god hoće, nedodirljiv je, a za sve ostale važe zakoni koji su oni doneli”, zaključio je Međak.