Dok evropski lideri pričaju o proširenju na Balkan, Srbija se pominje samo kroz priču o građanskom ratu: Vučićev odlazak u Kinu korak ka izolaciji

Bledski strateški forum pod sloganom "Odbegli svet" ponovo je ove godine u Sloveniji okupio mnoge evropske lidere.

Na ovogodišnjem BSF-u učestvuju predsednici Slovenije Nataša Pirc Musar, Crne Gore Jakov Milatović, Češke Petr Pavel, Estonije Alar Karis, kao i premijeri Slovenije Robert Golob, Hrvatske Andrej Plenković, Albanije Edi Rama i Crne Gore Milojko Spajić.Okupljenima se obratila i Marta Kos, evropska komesarka za proširenje.

Srbija, za razliku od prošlih godina, na Bled šalje ministra spoljnih poslova Marka Đurića, dok za to vreme premijer Srbije Đuro Macut u Beogradu dočekuje uz najviše državne počasti predsednika Vlade Savezne Republike Somalije Hamzu Abdija Barea, koji sa delegacijom boravi u zvaničnoj poseti našoj zemljii.

Na Bledu neće biti ni predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Netipično za njega, odlučio je da propusti priliku da sedi rame uz rame za evropskim i liderima iz regiona.

Umesto toga, otputovao je u daleku Kinu, čime je započeo višednevnu posetu toj zemlji, gde će na poziv kineskog predsednika Si Đinpinga prisustvovati obeležavanju 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu.

Tokom posete Pekingu, Vučić će se sastati sa Sijem i predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, kao i s drugim visokim zvaničnicima i predstavnicima velikih kompanija, saopštila je Služba za saradnju s medijima predsednika Republike.

U poslednjih pet godina, Vučić je 2020. i 2021. godine prisustvoao Forumu na Bledu. Izuzev 2022. godine, u ime Srbije ovom događaju prisustvoali su tadašnji šefovi Vlada, najpre Ana Brnabić, a potom i Miloš Vučević.

Ove godine, za vlast u Srbiji Bledski strateški forum izgleda više nije strateški. To ne bi trebalo da nas čudi, imajući u vidu da su Albanija i Crna Gora dobile zeleno svetlo za ulazak u Evropsku uniju, dok mi četiri godine nismo otvorili nijedan novi klaster, iako smo pristuptne pregovore započeli pre ovih zemalja.

Tako je Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila da uključivanje novih država u Evropsku uniju nije samo povećanje površine teritorije ili broja stanovnika, već i zaštita od spoljnih uticaja, kao i da bi Crna Gora do 2028. godine mogla da postane prva naredna članica.

Ona je istakla važnost liderstva na putu ka članstvu u Evropsku uniju i odlučniju primenu reformi u državama kandidatima. Kao pozitivne primere navela je učesnike jednog od panela - crnogorskog premijera Milojka Spajića i albanskog premijera Edija Ramu, ocenivši da je opitimista po pitanju ulaska tih zemalja u Evropsku uniju.

"S Crnom Gorom napredujemo, i moguće je da, ako 2026. godine zaključimo tehnički deo pregovora, 2028. postane 28. članica Evropske unije", rekla je Kos i dodala da bi Albanija u EU mogla da uđe 2029. godine", rekla je Kos.

Na Bledskom forumu bilo je reči o protestima u Srbiji. Slovenačka ministarka spoljnih poslova, Tanja Fajon, izjavila je da su mirne građanske demonstracije u Srbiji "vitalni izraz aspiracija ka Evropskoj uniji".

Ona je istakla i da je proširenje Unije na Zapadni Balkan geostrateška neophodnost.

"Region mora da nastavi reforme koje jačaju demokratiju, vladavinu prava i ljudska prava, a EU mora da poštuje svoje obaveze", rekla je ona na otvaranju dvodnevnog Bledskog strateškog foruma.

Komentarišući odsustvo srpskog predsednika i premijera sa Formuma na Bledu, Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji kaže za Novu da je Bled politički važno mesto okupljanja lidera regiona i EU, te je odsustvo najviših predstavnika Srbije znak ili da se prioriteti vlasti ne nalaze tamo, ili da postoji određena rezervisanost prema agendi foruma.

"Na Bled ide ko želi da zaista sprovodi reforme. Premijer je ostao u zemlji da dočekuje goste iz Pokreta nesvrstanih zemalja, a predsednik otišao u Kinu, dok se na Bledu razgovara o evropskoj budućnosti našeg regiona. To znači da je ove godine Srbija izmeštena ili je sama sebe izmestila iz važne evropske debate", kaže sagovornica Nove.

Dodaje i da se na Bledu uvek “meri” ko sedi za glavnim stolom.

"Dok regionalni zvaničnici sede na glavnim panelima sa evropskim liderima i komesarima, srpski ministar spoljnih poslova ima ulogu na panelu koji se odnosi na omaldinska pitanja. Ne znamo da li je ova postavka bila odluka organizatora ili same Srbije, ali je svakako alarm da se evropska agenda kod nas više ne vidi ili ne gura iz vrha vlasti, već se gura u stranu", kaže Đurica.

Osvrćući se na pozitivne signale koje su o pristupu EU dobila Albanija i Crna Gora, ona kaže daEvropske integracije nisu “trka” i više je važno ko zaista napreduje, a ne ko je prvi krenuo.

"Crna Gora je, objektivno, najviše odmakla u pregovorima i danas je najbliža članstvu, dok Albanija tek odnedavno otvara poglavlja, ali ima politički i društveni konsenzus i jasan interes da napreduje ka EU, a to Unija prepoznaje i nagrađuje. Srbija se, nažalost, već godinama nalazi u zastoju: četiri godine nema otvaranja novih klastera, EU iznova upozorava na stanje demokratije, medijskih sloboda i neusaglašavanje sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom. Zato je danas realnost da zemlje koje su krenule kasnije sada ozbiljno prestižu Srbiju na putu ka članstvu. To je velika šteta i za našu državu i za građane, jer smo imali najveći potencijal da povučemo ceo region ka EU, a ne da kaskamo za drugima", zaključuje naša sagovornica.