Bila sam u Krakovu, na Akademiji solidarnosti: Evo šta su me kolege novinari pitali o protestima u Srbiji. Mali spojler - znaju i za "bombe u vozovima"

Prihvaćena sam baš kao što ime ovog programa sugeriše, uz atmosferu podrške i razumevanja. Od 15 učesnika, bila sam jedina predstavnica Srbije, sa zadatkom da prenesem glas naših građana i približim drugima sa čime se svakodnevno suočavamo.

Na zajedničkoj večeri su nas dočekali organizatori iz Poljske. Počelo je predstavljanje svih učesnika koji dolaze sa svih strana Evrope. Razmenili smo prve reči i tada shvatili zašto smo tu. Nakon što se krug upoznavanja završio i svih petnaestoro učesnika predstavilo sebe i svoje realnosti, započeli su neformalni razgovori.

S obzirom na to da je akcenat programa bio na evropskoj solidarnosti, a da je rat u Ukrajini tema koja nas mesecima okružuje, bila sam uverena da će naši razgovori krenuti u tom pravcu. Umesto toga, dočekalo me je pitanje koje nisam predvidela.

„Kako je u Srbiji? Jesi li bila na obeležavanju godišnjice pada nadstrešnice?”

Tada sam shvatila da ljudi širom Evrope nisu ni ravnodušni, ni slepi na ono što nam se dešava.

Naprotiv. Prate, razumeju i žele da čuju našu priču iz prve ruke.

Pitanje jednog od organizatora koje me je dodatno zateklo bilo je vezano za vozove, čije je saobraćanje obustavljeno nekoliko dana pred veliki protest u Novom Sadu 1. novembra. Znali su da je bilo problema, ali im nije bilo jasno kako i zašto se to dogodilo.

Znači, ne samo da znaju za tragediju u kojoj je izgubljeno 16 nevinih života, nego su upućeni i informisani do najsitnijih detalja o svim malverzacijama koje vlast sprovodi.

Objasnila sam im da je obustava vozova zbog navodnih dojava o bombi, da je to nešto što građanima Srbije nažalost nije strano i da se dešava pred svaki veliki protest. Njihovi izrazi lica su govorili sami za sebe.

Dok sam pričala sa kolegama novinarima iz Francuske, Španije, Portugala, Gruzije, Škotske, Italije, Belorusije, Ukrajine, Poljske… zaključila sam da Srbija ipak nije tako nevidljiva tačka na mapi Evrope.

Postala sam svesna činjenice da Novi Sad nije samo u našim očima oličenje bunta, jedinstva, prkosa i borbe.

"Studentski protesti predstavljaju element evropskih vrednosti"

Magdalena Čarkin-Jašča iz Evropskog centra solidarnosti koji baštini nasleđe čuvene Solidarnosti, društvenog pokreta ključnog za mirnu tranziciju Poljske krajem prošlog veka iz komunizma u višepartijski sistem, za Novu ističe da su iz te organizacije posebno zainteresovani za podršku studentskim protestima. Kako kaže, to je u duhu njihove misije da širom Evrope podstiču inicijative koje se zalažu za one ideje na kojima je Solidarnost izgradila današnju Poljsku.

“Ovi studenti su predstavnici solidarnosti i mirnih protesta u odbranu ljudskih prava. Srpski studenti i njihovi protesti predstavljaju zajednički element evropskih vrednosti.

Ona podseća na reči Bazila Kerskog, direktora Evropskog centra solidarnosti:

„Solidarnost bez međunarodne dimenzije je nepotpun, slab koncept. Ne može biti mira na kontinentu i dobrih uslova za ljudski razvoj, nema mogućnosti prosperiteta za evropska društva bez međunarodne, evropske solidarnosti, bez oblika solidarnosti koji se suprotstavlja nacionalizmu i autoritarnim idejama.”

Kako naglašava, zato su zajedno pripremili poruku studentima u Srbiji koji godinu dana aktivno protestuju.

To je bio njihov odgovor, kao kulturne institucije, na ono što se dešava u našoj zemlji, ali i način da pozovu mlade da učestvuju u njihovim projektima poput Akademija solidarnosti ili Međunarodni forum „Evropa sa pogledom na budućnost“.

“Živimo u prekretnici istorije. Putinova Rusija pokušava da preokrene rezultate revolucija 1989-1991. Evropa se suočava sa rastućim talasom nacionalizma i antidemokratskih tendencija. Štaviše, pretnja svima nama je propaganda lažnih vesti koja se infiltrira u svakodnevni život. Protesti u Srbiji, ovaj samoupravni pokret, oličenje su vrednosti na kojima je izgrađena demokratska, posleratna Evropa”, poručuje Magdalena.

Način izveštavanja o važnim međunarodnim događajima, pa i o protestima u Srbiji, kako kaže sagovornica Nove, tema je stalnih debata, jer takve događaje prate stručnjaci i specijalizovani mediji koji retko nađu prostor u glavnim vestima.

“Po mom mišljenju, uski, nacionalni fokus mnogih medija jedan je od razloga zašto se ne osećamo uključenim u mnoge aspekte savremene solidarnosti. Delovanje u solidarnosti zahteva znanje”, zaključuje ona.

Ostali sagovornici Nove se slažu da se u Srbiji već duže vreme nagomilavaju politički i institucionalni problemi. Ipak, jedni ističu koncentraciju političke moći i demokratsko nazadovanje kao suštinske poteškoće u Srbiji, drugi naglašavaju da sve polazi od slabe vladavine prava.

"Moramo da pratimo i razumemo situaciju u Srbiji"

Adam Rajhardt, glavni urednik poljskog portala New Eastern Europe za Novu ističe da je praćenje situacije u Srbiji važno, ne samo zbog same zemlje, već i zbog uticaja događaja na širi region i Evropu. Kao glavni izazov vidi konsolidaciju vlasti oko jedne stranke ili osobe i nazadovanje demokratskog razvoja. Što je, kako dodaje, povezano sa problemima u vladavini prava i opštim stanjem demokratije.

“Redovno pratim situaciju u Srbiji jer je ona veoma važna, ne samo za zemlju, već i za ostatak Evrope. Događaji koji se dešavaju u Srbiji takođe će imati potencijalni uticaj na širi region i Evropu, tako da moramo da pratimo i razumemo situaciju tamo”, smatra Adam Rajhardt i dodaje:

“Mislim da je najveći problem konsolidacija vlasti oko jedne stranke/osobe i nazadovanje demokratskog razvoja. Verovatno je ovo povezano i sa vladavinom prava i drugim pitanjima tipa demokratije”.

On smatra da evropski mediji nedovoljno informišu širu javnost o događajima u Srbiji, iako je, prema njegovim rečima, početno izveštavanje o protestima bilo intenzivno.

“Mislim da evropski mediji ne izveštavaju dovoljno o ​​događajima za širu evropsku publiku. Na početku, kada su protesti prvi put izbili, bilo je dobrog izveštavanja, ali evropskoj publici i dalje nedostaje kontekst i dublje razumevanje situacije na Zapadnom Balkanu, posebno u Srbiji. Takođe postoji važan interes da se proširenje EU poveže sa dešavanjima u Srbiji i ne mislim da mediji EU čine dovoljno da bi o tome razgovarali”, tvrdi on.

"Neophodno je izveštavanje o slobodi medija u Srbiji"

Ivona Rajhardt, zamenica glavnog urednika portala New Eastern Europe, za Novu kaže da tamošnja redakcija pažljivo prati situaciju u Srbiji kako bi razumela pozadinu događaja i jasnije ih objasnila svojoj publici.

“Kao urednica časopisa koji se fokusira na region Centralne i Istočne Evrope, ali i Zapadnog Balkana, naravno da pratimo dešavanja u Srbiji. To radimo kako bismo kasnije informisali čitaoce o situaciji, kao i protumačili značenje tih događaja”, kaže Ivona Rajhardt.

Ona ocenjuje da se u Srbiji ne suočavamo sa jednim, već sa čitavim nizom ozbiljnih izazova.

“Iskreno, mogli bismo govoriti o nekoliko problema, ne samo o jednom problemu u Srbiji. Pre svega, vidimo problem sa demokratijom, vladavinom prava, kao i sa sveukupnim lošim upravljanjem državom, što – kao što smo mogli videti prošle godine u Novom Sadu – u najeskstremnijem slučaju može dovesti do tragičnih događaja”, navodi.

Primećuje da evropski mediji najviše obraćaju pažnju na Srbiju tokom protesta i dramatičnih događaja, posebno kada su u pitanju teme poput policijske brutalnosti.

“Iz mog zapažanja mogu da vidim da su evropski mediji bili veoma zainteresovani za izveštavanje o protestima u Srbiji, posebno u njihovoj početnoj fazi i tokom njihovog vrhunca. Teme policijske brutalnosti takođe uvek privlače pažnju čitalaca i o njima izveštavaju veliki mediji, kao i oni specijalizovani za međunarodne poslove. Problem počinje sa izveštavanjem o temama u Srbiji kada nema velikih protesta, a ipak situacija, posebno u pogledu vladavine prava ili slobode medija, zahteva izveštavanje. Međunarodni čitaoci, koji su uglavnom fokusirani na situaciju u svojim državama, manje su zainteresovani za takve teme i zato ih mediji ne obrađuju tako opširno. To, naravno, uzrokuje prazninu u znanju, što je svakako problematično”, smatra Ivona Rajhardt.

"Teško je odabrati jedan problem, jer su svi povezani"

Laura Baner, učesnica Akademije solidarnosti iz Francuske za Novu podseća da su protesti počeli kao zahtevi za odgovornost i borbu protiv korupcije, ali su ubrzo prerasli u najveći građanski pokret poslednjih decenija.

“Što se tiče nedavnih događaja u Srbiji, znam da se krajem 2024. godine dogodila nesreća na železničkoj stanici u kojoj je poginulo mnogo ljudi. To je potom izazvalo masovne proteste koje su predvodili studenti. Počeli su kao poziv na odgovornost i mere protiv korupcije, ali su prerasli u najveći građanski pokret u poslednjih mnogo godina u zemlji, zahtevajući pravdu i izbore. Znam da su protesti nastavljeni 2025. godine, sa stotinama hiljada ljudi koji su protestovali širom zemlje, ne samo u Beogradu”, priča Laura.

Za ključni problem u Srbiji, označila je vladavinu prava, ističući da bez nezavisnog sudstva i slobodnih medija, fer izbori ne mogu biti obezbeđeni.

“Za trenutno najveći problem u Srbiji, teško je odabrati jedan od svih koje si pomenula, jer mislim da su svi povezani. Ali ako bih morala da izaberem jedan, rekla bih vladavina prava, jer sudovi nisu nezavisni, korupcija se ne kontroliše, a to sve ostalo čini gorim. Bez nezavisnih sudova, sloboda medija i fer izbori ne mogu biti garantovani”, ukazuje Laura i zaključuje:

“Mislim da ljudi van Srbije nisu dovoljno informisani o svim nedavnim događajima. Međunarodno izveštavanje je bilo veoma ograničeno. Kada čujemo o Srbiji, fokusiramo se na sukobe tokom protesta, a ne na dublju demokratsku krizu.”