Vučićeve marže će nam Delez naplatiti više desetina miliona evra

Holandska trgovinska grupa, koja upravlja lancima prodavnica Maxi i Shop&Go, podnela je zahtev za arbitražu pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID), koji se nalazi pri Grupaciji Svetske banke u Vašingtonu. Kompanija tuži Srbiju zbog vladine Uredbe o ograničenju marži iz septembra 2025. godine, kada su na 20 odsto ograničene marže za oko 3.000 proizvoda.

Državna intervencija ih odvela u gubitke

Ova državna intervencija u oblasti marži odvela je, kako navode, njihovu nacionalnu kompaniju Delez Srbija u gubitke, pa Ahold Delez traži zaštitu svojih prava prema Sporazumu o zaštiti investicija između Holandije i Srbije. Sama kompanija potvrdila je da je mesecima vodila pregovore sa vlastima bez uspeha oko sporazumnog rešenja.

U Delezu tvrde da je iznenadna i značajna državna intervencija u maloprodaju uticala na 85 odsto prihoda kompanije u Srbiji.

“Delez Srbija je u 2024. godini ostvarila neto dobit od 4,4 odsto. Sporna regulativa je tokom četiri meseca važenja u 2025. godini uzrokovala da naša kompanija zabeleži značajne gubitke. Kako bi obezbedila kontinuitet poslovanja, Delez Srbija je donela teške odluke koje su uključivale zatvaranje 25 prodavnica i obustavljanje planiranih investicija za 2026. godinu, što je posledično dovelo do zatvaranja više stotina radnih mesta”, naveli su u saopštenju kojim su potvrdili podnošenje tužbe.

Vučićeva neodgovnost i pogrešna kampanja

Ekonomista Božo Drašković, nekadašnji član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže za Nova.rs da Delez ima ozbiljan pravni osnov za pokretanje pomenute tužbe.

“Neodgovorni ljudi, kao što je u ovom slučaju Aleksandar Vučić, donose odluke bez prethodne analize. Tako je bilo i u slučaju jedne vrlo površne i vrlo pogrešne kampanje o ograničavanje trgovinskih marži i naloga da se drže fiksirane cene za određeni broj proizvoda. On je krenuo u administrativnu regulativu nečega što se tržišno reguliše. Umesto da postiže konkurenciju na razuman način i tako sprečava monopol i kartelizaciju tržišta, on je posegao za administrativnim merama”, objašnjava Drašković.

Komentarišući koliku bi odštetu mogla da traži kompanija Delez, Drašković procenjuje da će se taj zahtev meriti desetinama miliona evra po osnovu izgubljene dobiti.

Kako će se računati odšteta

“Oni će izračunati koliko je bio promet pojedinih proizvoda pre uvođenja administrativnih mera i koliko su bile zarade marže po tim robama. Danas savremene informacijske tehnologije u vođenju poslovnih podataka daju to u detalj na dnevnom nivou. Ispostaviće koliko su novca izgubili zato što su imali ograničene marže i zato što su imali smanjenje traženja. To mogu da budu desetine miliona evra plus troškovi suđenja, koji nisu mali. Sve može da košta Srbiju desetine miliona eura”, precizira sagovornik Nova.rs.

Dodaje da Delez ima velike šanse da taj proces dobije.

“Oni imaju ozbiljan osnov da to dobiju. Meni je žao što će se to desiti, ali će se verovatno desiti, a svi mi ćemo platiti tu odštetu, koja je posedica

bahatog odlučivanja vlasti. Znači neće to platiti ni ministar, ni Vučić, ni predsednik vlade. To će platiti svaki građanin Srbije iz budžeta”, naglašava Drašković.

Upozorava da se to dešava zato što vlast neodgovorno pristupa rešavanju određenih ekonomskih problema.

Eksperimenti koji plaćaju svi građani

“To je igranje ozbiljnim stvarima i mi to imamo već godinama takve eksperimente. Najčešće su usmereni na trenutnu propagandu koja treba da pokaže da vlast kobajagi vode računa o socijalnom položaju stanovništva, a to radi na jedan krajnje pogrešan način. I onda sve to žestoko košta to isto stanovništvo”, ističe.

Komentarišući činjenicu da su su pomenute vladine mere, zbog kojih Delez tuži Srbiju, u javnosti pravdane potrebnom da se suzbiju monopoli i stvaranje kartela na tržištu, Drašković navodi da je izabran potpuno pogrešan način da se država bori protiv tih pojava.

“Suština jeste da je tržište kartelisano u velikim gradovima, jer postoji nekoliko velikih trgovinskih lanaca, ali borba protiv kartelizacije je jedan mukotrpan i ozbiljan posao. Neki indikatori kartelizacije postoje, ali to neće biti predmet suda u Vašingtonu ”, ističe.

Prema njegovim rečima, neophodno je izvršiti ozbiljno istraživanje tržišta, na osnovu koga može da se potvrdi da postoji kartelizacija i da se onda nizom mera počne borba protiv nje.

Ključ toga je, kako dodaje, jedna razumna ekonomska politika u kojoj ćete podići nivo konkurencije, odnosno osnažiti domaća, mala i srednja pridruženja i dovesti ih u normalne uslove konkurentnosti prema velikim lancima.

“S obzirom da se gospodin Vučić ne bavi, nažalost, ničim ozbiljno, nije se bavio ni ovima. Zašto mu neko iz njegovog okruženja nije skrenuo pažnju, ne znam, jer ovo što vam ja pričam nije velika nauka. To zna svaki prosečan ekonomista”, navodi.

Srbija daje po 200 miliona godišnje za tužbe i arbitraže

Drašković, sa druge strane, upozorava da ovo nije prvi slučaj kada će odšetu zbog nerazumnih poteza vlasti platiti svi građani Srbije kroz državni budžet.

Procene su da Srbija poslednjih godina na godišnjem nivou izdvaja od 200 do 280 miliona evra za kazne i penale po rešenjima sudova i arbitraža.

Tako se u državoj finansijskoj strategiji navodi da je Srbija po osnovu kazni i penala po rešenju sudova, kao i i naknade štete za povrede ili štetu nanetu od državnih organa u 2022. godini platila 26,8 milijardi dinara, što je oko 227 miliona evra, u 2023. godini 25,4 milijarde dinara, što je 215 miliona evra, u 2024. godini 24,6 milijardi dinara, što je 208 miliona evra. U 2025, ali zaključno sa 30. septembrom, za ovu namenu je iz budžeta izdvojeno 20,4 milijarde dinara, odnosno oko 172 miliona evra.