Pet reči koje stvarno objašnjavaju izbore u Srbiji

Pred vama je prikaz najčešćih pojmova koje možemo čuti uoči i tokom izborne kampanje.Kapilarni glasoviMnogi su ovih dana su imali priliku da na društvenim mrežama pogledaju snimke na kojem su stranački aktivisti u akciji prikupljanja sigurnih glasova. Onima koji su na svojim vratima dočekali partijske radnike, postavljena su pitanja: "Da li ćete izaći na naredne izbore?" i "Da li ćete podržati našu stranku?"Sistem prikupljanja sigurnih, odnosno kapilarnih glasova, nije novost u izbornoj kampanji. Ova stranačka aktivnost podrazumeva da članovi političkih organizacija imaju dužnost da obezbede pre održavanja izbora određeni broj sigurnih glasača, koji im svojim potpisom garantuju da će kad izađu birališta pružiti podršku njihovoj partiji. Sistem kapilarnih glasova tako omogućava strankama da pre izlaska na izbore procene kakvu podršku imaju u biračkom telu.

Ovakav način organizovanja birača je čest i ne tretira se kao prekršaj, ako se do podataka o građanima nije došlo korišćenjem resursa javnih službi i preduzeća. Međutim, u Srbiji je od uvođenja višestranačkog sistema drugačija praksa, jer se upravo institucije koriste kako bi došlo do podataka o ličnosti građana. Na taj način, političari mogu da saznaju socijalni i društveni status birača, što može da dovede do kupovine glasova. Tako jedan glas može da vredi kilogram brašna ili praška za pranje veša, litar ulja ili hiljadu dinara.Bugarski vozAko se za prikupljanje kapilarnih glasova može reći da postoji opravdanje, to se sigurno ne može kazati kad je reč o sistemu poznatijim kao "bugarski voz".Ovaj naziv najčešće koriste balkanski narodi, a inspirisan je načinom organizovanja izbora u Bugarskoj početkom 21. veka, koji su tretirani kao nedemokratski.Princip "bugarskog voza" funkcioniše tako što birač dobija popunjen listić i ubacuje ga u kutiju, dok sa izbornog mesta iznosi jedan prazan, kojim dokazuje da je glasao onako kako mu je odredila druga osoba(lokomotiva). Organizator prevare, odnosno lokomotiva, je neko ko zloupotrebljava svoje mesto u organizaciji glasanja. On popunjava prazan listić i dostavlja ga biraču (vagonu). Nakon što napusti glasačko mesto, obaveza "vagona" je da preuzeti glasački listić preda drugom biraču, koji ga, prema instrukcijama lokomotive, popunjava van izbornog mesta i time se voz produžava.Beli listićiJoš jedan od termina koji pojačanu upotrebu dobija za vreme kampanje su "beli" listići. Reč je obliku građanske neposlušnosti, odnosno iskazivanja nezadovoljstva prema izbornom sistemu ili aktuelnom režimu. Ovaj metod ne predstavlja bojkot, imajući u vidu da on podrazumeva izlazak građana na birališta, koji u glasačke kutije ostavljaju nepopunjenje, "bele" listiće. Poslednji put oni su bili u centru pažnje u Srbiji za vreme predsedničkih izbora 2012. godine, kad je Tomislav Nikolić, kandidat Srpske napredne stranke pobedio Borisa Tadića, tadašnjeg predsednika Srbije i lidera Demokratske stranke.Smatralo se da su zagovornike "belih" listića u najvećem delu činili razočarani glasači Borisa Tadića, te da je razlika između njega i Nikolića, koja je iznosila 2,23 odsto, rezultat njihove kampanje. Prema podacima Republičke izborne komisije (RIK), "belih" listića na izborima 2012. godine je bilo 4,19 odsto.

Funkcionerska kampanjaFunkcionerska kampanja je još jedan pojam sa kojim se građani susreću za vreme izbora. Svaki put kad vršioci vlasti koriste svoje državničke pozicije kako bi u javnosti promovisali svoju stranku, oni zapravo sprovode "funkcionersku kampanju". Iako građani ovaj termin često zamenjuju sa zloupotrebom državnih resursa(upotreba državne imovine u partijske svrhe), "funkcionerska kampanja" se, pre svega, odnosi na medijske nastupe političara koji su na visokim funkcijama.D'ontov sistemO D'ontovom sistemu preračunavanja mandata takođe se mnogo govori u vreme kampanje. Zbog komplikovane računice malo je onih koji ga u potpunosti razumeju.Reč je načinu raspoređivanja mandata nakon višestranačkih izbora, na osnovu kojeg se broj glasova svake liste deli deli od jedan do 250, odnosno sa ukupnim brojem poslaničkih mesta.Tako, na primer, stranka koja je osvojila 25,4 glasova ne može osvojiti isti broj poslaničkih mesta, jer se procenat od 0,4 ne može pretvoriti u broj ljudi. Upravo se u takvim situacijama koristi D'ontov sistem.Primera radi, ako je prva stranka osvojila milion glasova, a sledeća po redu 400 hiljada, pravi se niz brojeva, koji čine polovinu od navedenih. Dakle, ako je prvi broj bio milion, biće pola miliona, ako je drugi bio 400 hiljada, naredni će biti 200 hiljada. Nakon toga se ti brojevi dele sa tri, četiri i , sve dok se ne napravi matrica zvana Dontovi kojeficijenti. U zavisnosti od toga koliko ima zaokruženih brojeva, toliko je stranka osvojila mandata.Jedna od karekteristika D'ontovog sistema je da glasove date stranakama koje ne pređu cenzus, posle matematičkih raspodela, dobijaju u najvećoj meri dve stranke koje su osvojile najviše glasova.