Zakucao im na vrata, pa ih krvnički ubio dok su se spremali za spavanje: Milan i Miroslava izmasakrirani zbog para, ubica se krije 22 godine

Devizni penzioneri Milan Jović (71) i njegova supruga Miroslava (69) pronađeni su mrtvi 13. aprila 2001. godine u njihovoj porodičnoj kući u Ulici Vase Čarapića. Osim što je ustanovljeno da su supružnici žrtve svirepog zločina jer je Milan izboden 17 a Miroslava čak 30 puta, sve ostalo je i dalje misterija koja muči ne samo njihovu porodicu, već i sve Nišlije. Njihov slučaj vodi se kao nerešen a istraga je stala jer su svi tragovi presahli. Šta se i zbog čega desilo Jovićima, zna samo onaj ko je tog dana zakucao na njihova vrata a zatim se krvnički ustremio na dvoje nevinih ljudi koji su se spremali za spavanje.

Kako nam je prilikom poslednjeg razgovora kazala njihova ćerka Dragana Gajić rasvetljavanje svirepog zločina donelobi joj neku vrstu mira jer je više od dvadeset godina u agoniji zbog saznanja da je krivac za smrt njenih roditelja, nekažnjen. Mada živi u inostranstvu, ne odustaje od namere da pribavi pravdu svojim roditeljima pa prilikom svakog dolaska u domovini, obraća se policiji nadajući se da će doći do pomaka u istrazi stravičnog zločina.

"To se dogodilo dan pred Uskrs te 2001. godine, ja i brat smo bili u inostranstvu kada smo obavešteni da su nam roditelji ubijeni. Mislim da se od početka grešilo sa istragom, da su krivci traženi među pogrešnim ljudima. Policija je ispitivala mene i brata, a mi smo živeli van zemlje. Tražili su krivce među komšijama, mnogo je vremena izgubljeno. Zbog svega toga sumnjam da će se krivci ikada pronaći. Odlazila sam u policiju, to je svaki put za mene značilo stres, a novi načelnici čak nisu ni bili upoznati sa tim slučajem. Mnogo bi mi značilo kada bih saznala ko mi je usmrtio oca i majku, možda bih našla svoj mir", priča ćerka žrtava.

Komentarišući mogući motiv stravičnog zločina, Dragana kaže da smatra da su ubijeni tokom pljačke. Naime,oboje ljudi radilo je u Nemačkoj a u Niš su se vratili godinu dana pre smrti.

"To je bilo vreme sankcija, moj otac nije mogao preko banke da prima penziju, čekao je da neko dođe za Uskrs, da mu donese novac koji se nakupio. Voleo je život, tu je bila jedna kafanica u koju je rado odlazio, običavao je da tamo počasti prijatelje. Po mom mišljenju, možda je kazao da će mu uskoro stići novac, te da je to neko čuo, pratio ga i da su zbog toga napadnuti", rekla je Dragana.

Dodaje da je boli što je istraga smrti njenih roditelja obustavljena.

"Rečeno mi je da ako mi saznamo nešto, da javimo policiji. Pa, ja ne mogu ništa da čujem, jer ni ne živim ovde. Ali, sve dok taj čovek ne bude pronađen, ja neću imati mira", ističe ćerka Jovićevih.

Nebojša Petković, penzionisani policijski inspektor koji je radio na ovom slučaju objašnjava da je istraga išla u dobrom pravcu, te da bi uz današnju tehnologiju, stravično ubistvo sigurno bilo rešeno.

"Istraga je išla u dva pravca, jedan je bio imovinski motiv a drugi, meni verovatniji, je da se radilo o nekoj mržnji koja je eskalirala u trenutku u ubistvo. Koliko se sećam, nismo našli tragove provale, što znači da su Jovići nekoga pustili u stan. Takođe, ustanovljeno je da novac nije bio odnet, moguće je da ga ubica ili ubice nisu pronašle, ali nije isključeno ni da motiv nije bilo koristoljublje. Kako god bilo, imali smo dosta bioloških tragova ali tada je DNK tehnologija bila u povoju. Jedina laboratorija koja je to tada radila je bila u Centru bezbednosti na Banjici. Međutim, tokom rada na analizi bioloških tragova, oni su na neki način uništeni i to nam je onemogućilo da potvrdimo tu verziju događaja koja nam je bila najverovatnija i uhapsimo osobu na koju smo sumnjali", navodi Petković.