Zašto teorija o koroziji na nadstrešnici pada u vodu: Inženjer Đajić za Nova.rs otkrio da ona nije mogla da bude uzrok obrušavanja

Predstavnici vlasti su brzo reagovali posle tragedija koja je pogodila Novi Sad i Srbiju 1. novembra, kada je u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu poginulo 14 ljudi, jedna osoba je umrla kasnije u bolnici, a još dvoje teško povređenih se nalaze u bolnici u teškom stanju. Posle prve dimne zavese da nadstrešnica uopšte nije ni rekonstruisana, sada je sve više u opticaju teorija da je korozija dovela do katastrofe. Ipak, da li je i ova teroija zapravo "dimna zavesa" vlasti koja igra na kartu starosti objekata.

Po rečima inženjera geologije Zorana Đajića, koji je jedno vreme radio na rekosntrukciji Železničke staice u Novoom Sadu, teorija da se nesreće dogodila zbog korodiranih zatega, nema mnogo uporišta u dokazima.

"Teško je poverovati da je voda koja je ušla u zatege izazvala takvu koroziju da ih je toliko oslabila da do veće do pada nadstrešnica. Govorim na osnovu dokaza i snimaka, a na snimcima se vidi da su zatege, kako se to kaže, "čiste kao mleko" i da tu nije bilo nikakve korozije, pogotovo ne one koja bi mogla da dovede do pada. Da se tako nešto dogodilo, zatege bi ostale da vise i ne bi bile iščupane sa krova kada je nadstrešnica pala. To je samo nova teorija kojom neko želi da izbegne odgovornost za nesreću koja se dogodila. A taj neko nije vodio dovoljno računa prilikom rekonstrukcije", rekao je Đajić i nastavio:

"Do pada je došlo iz jednostavnog razloga - sloj betumena na nadstrešnici zamenjen je betonom, a dodati su i staklo i ramovi za staklo, koji su nadsteređnicu dodatno otežali i to je objašnjenje kako se dogodila nesreća", kaže inženjer geologije Zoran Đajić.

Novi Sad i Srbiju je pogodila užasna tragedija kada se 1. novembra u 11.52 obrušila nadsrešnica tek renovirane Železničke stanice u Novm Sadu. U nesreći je na mestu poginulo 14 osoba, među niima i deda sa dve onuke, dok je troje ljudi izvučeno živo, ali teško povređeno. Jedna osoba kasnije je preminula u bolnici, pa je broj žrtava narastao na 15, dok se lekari još bore za živote dvoje teško povređenih. 

Prilikom razgovora za portal Nova.rs inženjer Gajić naglašava da može da priča o onome što zna i čemu je prisustvovao.

"Ja ne mogu da pričam, na primer, o statici. Ja sam inženjer geologije i moja stručnost je kamen. Ja sam uputio dopise, kao nadzorni organ, gde sam imao neke zamerke. Takođe, ja ne mogu da pričam šta i kako treba da radi tužilaštvo, a ne mogu ni da komentarišem to zašto rade to što rade. Mogu samo da dodam da sam pozvan da se u petak ponovo pojavim u Višem tužilaštvu u Novom Sadu, kako bi me ispitvali na još okolnosti", objašnjava Zoran Đajić.

Na prošlom saslušanju Đajić je otkrio tužilaštvu postojanje firme "Starting" koja je bila jedan od podizvođača radova na Železničkoj stanici Novi Sad, a nije jasno kako istražni organli nisu iz Građevinske knjige i Građevinskog dnevnika već znali za "Starting".

"Ja to stvarno ne mogu da znam. Moja dužnost je, kao građanina, da se borim protiv korupcije i da pomognem svojim svedočenjem tužilaštvu u istrazi. Da li neko zaobilazi firmu "Starting" namerno i zašto to radi, ja ne mogu da znam", objašnjava inženjer Zoran Đajić.

On takođe navodi i da su se pojavili stari nacrti projekta Železničke stanice u Novom Sadu koji bi trebalo da pomognu istražnim organima, ali stavljaju van snage jednu od teorija zašto se nesreća dogodila i zašto su zatege koje su držale nadstrešnicu popustile.

"Mislilo se da su betonski blokovi bile kotve koje su držale zatege i da je njihovo uklanjanje dovelo do nesreće, ali iz ovog projekta se vidi da ti betonski blokovi ipak nisu bili toliko bitni i da se za njih nisu držale zatege. Ali, to potvrđuje teoriju da se nesreća zapravo dogodila zbog nestručnosti i preopterećenja nadstrešnice", objašnajva Zoran Đajić.

Lažna saopštenja

Još dok su ljudi bili pod brdom betona tog 1. novembra, počela su da stižu lažna saopštenja. Prvo "Infrastruktura železnica" da nadstrešnica nije rekonstruisana, a potom je istu lažnu tvrdnju ponovio i bivši ministar saobraćaja Goran Vesić i predsednik Republike Aleksandar Vučić. Broj smrtno stradalih tog dana zaustavio se na 14, dok su tri osobe, teško povređene prevezene u bolnicu. Kasnije je još jedna osoba umrla.

Građani su u znak solidarnosti sa žrtvama i njihovim porodicama organizovali protestne šetnje, a jedna od njih 5. novembra, pretvorila se u nerede kada se pojavila grupa maskiranih huligana za koje su učesnici protesta tvrdili da su elementi ubačeni od strane vlasti. Demolirana je Gradska kuća, a policija je umesto huligana uglavnom pohapsila aktiviste i opozicione političare.

Usledio je novi talas protesta jer se tužilaštvo nije oglašavalo o istrazi zbog pada nadstrešnice dok su hapšeni građani koji protestuju, pa se protest raširio i na druge gradove u Srbiji. U međuvremenu je vlast, pod pritiskom, izvršila nekoliko "ustupaka", iz pritvora su pušeni uhapšeni demonstranti, a usledilo je privođenje osumnjičenih za pad nadstrešnice, među kojima je najzvučnije ime bivši ministar saobraćaja Goran Vestić.

Vesuču je određen prtvor, ali je on stupio u štrajk glađu i prvo je prebačen u bolnicu u Sremskoj Kamenici, da bi mu potom ukinuta mera pritvora čime je praktično aboliran. Vesić je otvori Železničku stanicu 5. jula, iako inspekcija njegovog ministarstva nije dala upotrebnu dozovolu i zato je priveden, a njegov prethodnik ministar saobraćaja u vreme kada je stanice rekonstruisna, Tomislav Momirović do danas nije priveden.

BONUS VIDEO: Inženjer Zoran Đajić o rekonstruciji nadstrešnce