Hapšenjem kriminalne grupe osumnjičene za ubistvo Zorana Uskokovića (23) zvanog Mali Skole, sina istoimenog beogradskog kriminalca, porodica Uskoković je ponovo u fokusu javnosti, posebno ako se uzme u obzir da je i njegov otac ubijen u Beogradu. Ubistvo starijeg Uskokovića (37) aprila 2000. godine bio je jedan od najbezobzirnijih zločina zemunskog klana, napad je izvršen usred dana, na prometnoj raskrsnici. Prvi rafal je Skole uspeo da preživi, ali ubice nisu odustajale. Usledila je ludačka jurnjava automobilima, trka za život, koju je Uskoković na kraju izgubio.
Beogradska policija je u saradnji sa Evropolom uhapsila četiri osobe zbog sumnje da su organizovale i izvršile ubistvo Zorana Uskokovića zvanog Mali Skole u Beogradu 2021. godine. Među privedenima je i organizator ove kriminalne grupe, Evropol je saopštio da je ubica profesionalni plaćenik, a da je oružje kojim je izvršen zločin specijalno za tu namenu doneto u Srbiju.
Rasvetljavanje ovog ubistva ponovo je bacilo svetlo na porodicu Uskoković, tačnije oca ubijenog mladića po kom je dobio ime, a obojica su ubijena vatrenim oružjem u Beogradu.
Zoran Uskoković Skole bio je vođa miljakovačkog klana, a našao se na meti napadača vrlo brzo posle trostrukog ubistva u hotelu „Interkontinental“ kada su u januaru 2000. godine ubijeni Željko Ražnatović Arkan, Milenko Mandić i policajac Dragan Garić. Arkan i Skole su već bili u sukobu, pa su „zemunci“, samozvani Arkanovi osvetnici, rešili da iskoriste metež u podzemlju i likvidiraju sve koji su im se zamerili, bili oni umešani u ubistvo Ražnatovića ili ne. Među prvima na spisku bio je Zoran Uskoković Skole.
Skoleta su svi opisivali kao pametnog i lukavog čoveka i nema sumnje da je znao šta mu se sprema. To mu je jasno stavljeno do znanja 25. aprila 2000. godine, kada je izvršen prvi atentat na njega. U ulaz zgrade u kojoj je Skole živeo, u Vinogradskom vencu postavljena je bomba velike razorne moći, a neko u koga je imao poverenje, pozvao je Uskokovića da siđe. Bomba je aktivirana, ceo ulaz je uništen, popucala su stakla na okolnim soliterima, ali je Skole, nekim čudom ostao netaknut. Koliko je eksplozija bila jaka govori i podatak da su oštećeni stanovi na toj vertikali do šestog sprata.
„Znam ko stoji iza ovoga“, kratko je rekao Zoran Uskoković Skole, koji je pre toga u štampi negirao bilo kakvu umešanost u trostruko ubistvo u „Interkontinentalu“. Ipak, njegove izjave nisu uverile napadače i novi napad, još bezobzirniji, izvršen je samo dva dana kasnije, 27. aprila. Počeo je na Vidikovcu, a završio se na Petlovom Brdu.
Pucnjava je počela u 16.00 časova, na uglu Ulice kneza Višeslava i Pilota Mihajla Petorvića, kada je iz „audija“ u pokretu zapucano iz automatskog oružja na vozilo u kome su u tom trenutku bili Uskoković i dvojica njegovih telohranitelja, od kojih je jedan bio policajac. U Skoletovoj pratnji je bilo još najmanje jedno vozilo sa telohraniteljima, takođe policajcima, ali su se oni „izgubili“ kada je počela pucnjava.
Posle ubistva Arkana, Skole je znao da mu preti opasnost, pa je angažoovao policajce, misleći da će napadači oklevati da pucaju na njih. Ispostavilo se da se prevario. Prvi napad nije uspeo, iako je ispaljen veliki broj metaka, od kojih su neki pogodili parkirane automobile. Tom prilikom pogođen je policajac Miloš Stevanović, koji je ubrzo podlegao povredama.
Vozač Skoletovog „audija“, Petar Jokić, dao je gas i počela je besomučna jurnjava. Napadači nisu štedeli municiju i trka dva „audija“, prekidana rafalima, nastavljena je do Ulice 17. oktobra. Tu je bio kraj Skoletoog puta, ostao je izrešetan u kolima, pored mrtvog telohranitelja. Drugi telohranitelj Petar Jokić, iako ranjen u ruku, uspeo je da pobegne u ulaz obližnje zgrade, gde je sačekao policiju i Hitnu pomoć.
Prema nekim verzijama događaja, u napadu je učestovovalo nekoliko vozila, a policija je tog dana u novobeogradskom Bloku 30 našla spaljen „audi“ koji je korišćen u napadu na Uskokovića. U „audiju“ su pronađene i dve automatske puške, „kalašnjikova“, iz kojih je pucano, ali su svi tragovi na njima uništeni plamenom.
Iako je način izvrešnja, preciznost, drskost i uništenje tragova posle ubistva ukazivalo na „zemunski klan„, formalno za ubistvo Uskokovića i Stevanovića i ranjavanje Jokića, niko nije odgovarao. Mnogo kasnije je Sretko Kalinić u svojoj knjizi priznao likvidaciju Zorana Uskokovića, dodavši da je ta likvidacija najduže trajala, čitav minut i po.
Zoran Uskoković Skole je bio ozbiljan kriminalac i vođa miljakovičakog klana, a bio je u dobrim odnosima sa ljudima umešanim u ubistvo Željka Ražnatovića Arkana – Draganom Nikolićem Gagijem, Dobrosavom Gavrićem i Milanom Đuričićem Mikijem.
Za Skoleta se pričalo i da je vrlo osvetoljubiv, a imao je i lični razlog da se osveti Arkanu. Naime, Uskoković je učestovao u čudnom transferu fudbalera Nikole Lazetića iz Vojvodine u Arkanov Obilić. Kada je Lazetić prodat u Tursku, Uskoković je očekivao pola te sume, ali ga je Ražnatović, narodski rečeno, „otkačio“. Umesto da pređe preko toga, Uskoković je otišao Arkanu na noge u poslastičarnicu „Ari“ kod stadiona Crvene zvezde da bi raspravili pitanje novca.
Umesto novca, Uskoković je dobio novo poniženje – kada je Arkanu rekao zbog čega je došao, Ražnatović je smotao novine koje je čitao i njime udarao Skoleta po glavi uz reči: „Napolje“ i isterao ga iz lokala. Uskoković, navodno, nije nikada prešao preko toga i postao je deo zavere za likvidaciju Željka Ražnatovića Arkana.
BONUS VIDEO: Hapšenje osumnjičenih za ubistvo Zorana Uskokovića zvanog Mali Skole
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare