U 13.05 sa mamom stigla u Banjsko polje, 12 minuta kasnije nestala bez traga: Srbija i dve godine kasnije čeka odgovor na pitanje šta se dogodilo Danki Ilić

Tog dana Dankina majka Ivana je odlučila da svoje dvoje dece odvede u Banjsko polje, na imanje svog dede sa kojim inače nije bila u dobrim odnosima. Iz stana u kom je porodica živela u Boru je, kako je ispričala, krenula oko 12.45.

Potom je decu smestila u auto i svi su krenuli ka Banjskom polju, a ona je usput pozvala supruga i rekla mu kuda su se uputili. On joj je odgovorio da se jave kada stignu. Automobil je ispred kuće parkirala oko 13.06 minuta i izvela decu da se igraju u raščišćenom delu dvorišta. Nešto manje od pet minuta se igrala sa decom loptom, a onda je uzela dve cigle i sela na njih.

Deca su nastavila da se igraju, a sve ukupno je trajalo oko 10 minuta, dok joj sin nije tražio vodu. Ustala je i otišla do suvozačevih vrata automobila jer joj se tu nalazio ranac u kom je bila voda. Dala je dečaku vodu, zatvorila flašicu, vratila je u ranac. Sve ukupno je prema njenoj proceni trajalo oko dva minuta.

Tada je bacila pogled i videla da devojčice nema, odmah je počela da je doziva i sa drugim detetom krenula da je traži.

Napravili su krug oko kuće, sve vreme dozivajući Danku, a kada je shvatila da je nema, pozvala je surpuga i ispričala mu šta se događa. On joj je rekao da će krenuti ka njima i uputio je da zove policiju.

„Prekinula je poziv sa njim i pozvala je odmah policiju. Nakon obavljenog razgovora sa policijom, kretala se opisanom stazom, a u jednom trenutku je pored kapije koja je bila otvorena, videla parkiran beli auto i da na njemu piše „Vodovod“. Rekla je da zna da je bila fijat panda, da je bio okrenut prednjim delom ka raskrsnici, gledamo iz pravca šumice u Ulici vojvode Radomira Putnika i oko dva metra naspram otvorene kapije", ispričala je u svom iskazu datom aprila 2024. godine, u koji smo imali uvid.

Opisala je da je videla da je jedan čovek sedeo na mestu vozača i nije mogla da ga opiše, a da se drugi čovek nalazio sa leve strane kapije iz njenog pravca gledanja, da ni njega ne može da opiše jer je bio okrenut leđima. Od momenta kada je primetila vozilo i tog čoveka, oni se zadržavaju minut, dva i za to vreme je čovek seo na mesto suvozača i odvezli su se ulicom.

Na pitanje tužioca kojom se brzinom kretao automobil, rekla je da ne zna, a na pitanje zbog čega nije pitala osobe koje je videla da li su videli dete, rekla je da takođe ne zna, da je mislila da je tu negde i da će da je nađe, da je bila preplašena, da joj nije palo na pamet… Nakon toga je, kako je ispričala, došao njen suprug sa kolegom, a zatim i policija, i organizovana je potraga za devojčicom.

Dankin otac sreo radnike „Vodovoda“

U tom trenutku je Dankin otac već išao ka Banjskom polju, svojim službenim vozilom kojim je upravljao njegov kolega. Iz iskaza koji su dali može se zaključiti da su i oni u Banjskom polju sreli radnike JKP „Vodovod“ Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića i da su ih čak pitali da li su videli devojčicu, ali da su dobili odričan odgovor.

Došli su na imanje i odmah krenuli u potragu. U međuvremenu su došli i Dankini baba i deda koji su preuzeli dečaka, a za devojčicom je organizovana opsežna potraga.

Danima je trajala potraga za devojčicom bez većih rezultata. Više puta je pregledan svaki kutak ne samo Banjskog polja, nego i okolnih mesta, prevrnut je svaki kamen i nije pronađeno ništa što bi moglo da ukaže šta se dogodilo sa devojčicom. Nisu čak mogli da pomognu i neprikosnoveni za ovakve potrage, psi tragači.

Višednevnu agoniju je prekinulo prilično čudno saopštenje predsednika Aleksandra Vučića. Usred konferencije organizovane drugim povodom, Vučić je u jednom trenutku samo saopštio da je devojčica ubijena i da su zbog toga uhapšene dve osobe, radnici JKP „Vodovod“ koji su kobnog dana u Banjskom polju bili na radnom zadatku.

Potom je policije ponudila i zvaničnu verziju događaja od tog dana. Tadašnji ministar policije Bratislav Gašić je ispričao da je majka kobnog dana videla osumnjičene, da su im u pronalasku pomogle sigurnosne kamere sa okolnih kuća i da su na osnovu GPS utvrdili da su se osumnjičeni kretali u blizini kuće u vreme kada je devojčica nestala. Sve zajedno je dovelo do privođanje osumnjičenih ali ono što policija nije uspela da utvrdi jeste šta su nakon zločina, uradili sa telom devojčice.

Budući da je GPS pokazivao da su se zaustavili kod deponije na Banjskom putu, upravo to smetlište je bilo jedna od lokacija koja se detaljno češljala. Međutim i tada bez konkretnijih tragova.

Ubistvo u policijskoj stanici

Zbog sumnje da su pomogli učiniocima krivičnog dela, policija je uhapsila i Dragijevićeve članove porodice, oca Radeta i sina Dalibora. Međutim, Dalibor nije dočekao jutro u policijskoj stanici, a Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da mu je naglo pozlilo i da je preminuo uprkos naporima lekara da spasu. Međutim, obdukcija je otkrila da je Dalibor bio izložen brutalnom batinjanju od čijih posledica je izdahnuo. Njegovo ubistvo je do danas nerešeno, Ministarstvo unutrašnjih poslova po svemu sudeći nije raspoloženo da identifikuje ubicu u svojim redovima.

Paralelno sa tim, tužilaštvo podiže optužnicu protiv Dragijevića i Jankovića, kojom se terete za ubistvo devojčice. Ni u toj optužnicni nema odgovora na pitanje gde je devojčicino telo, u preko 500 analiziranih dokaza nije pronađen nijedan koji povezuje devojčicu i službeno vozilo JKP „Vodovod“, a postoje i određena odstupanja u podacima GPS o kretanju osumnjičenih. Ubrzo nakon što je Dalibor ubijen u policijskoj stanici, svoje iskaze povlače i osumnjičeni Janković i Dragijević, sa obrazloženjem da je priznanje da su ubili devojčicu od njih iznuđeno batinama i maltretiranjem.