Telefoni, automobili, poslovni i stambeni prostori, kuće i ulice koje su posećivali i koristili pripadnici kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, zajedno sa svojim šefovima, po svemu sudeći bili su pod budnim okom srpskih bezbednosnih službi. Dok se tridesetorici članova ovog klana sudi pred Specijalnim sudom u Beogradu zbog sedam ubistava, otmica, silovanja, droge, oružja i drugih teških krivičnih dela, u javnosti je još jednom pokrenulo pitanje kako je moguće da je ova grupa bila na merama praćenja i prisluškivanja, a da svirepi zločini nisu sprečeni.
Suđenje kriminalnoj grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića nastavljeno je pred Specijalnim sudom u Beogradu čitanjem dokumentacije koja je, pored ostalog, vezana i za mere prisluškivanja i praćenja na kojima su bili pripadnici ovog klana i njihove vođe. Tako je javnost imala priliku da u sudnici sazna da su telefonski razgovori pripadnika grupe bili prisluškivani još od 2020. godine, te da su aparati za slušanje bili postavljeni u njihovim automobilima, stanovima, kućama, ali i na ulicama u njihovoj blizini kojima su se često kretali.
Još otkako su na televiziji sa nacionalnom frekvencijom prikazani snimci zabaleženi ispred kuće u Ritopeku, koju su članovi još nazivali i klanicom zbog brutalnih ubistava koje su tamo vršili, na kojima se vidi kako pojedine osobe poput Milana Ljepoje ulaze u kuću ali iz nje ne izlaze, bilo je jasno da su bezbednosne službe bile upoznate da se u njoj nešto dešvalo.
„Ovo nije došlo preko noći, sve je planirano više meseci. Svi zajedno, MUP, UKP i BIA smo se potrudili da iskoristimo sve svoje profesionalne veštine i primenimo sve tehničke mogućnosti da obezbedimo dokaze. Ubeđen sam da smo ih apsolutno obezbedili. Kada smo skupili dovoljno dokaza krenuli smo u akciju“, rekao je tada prilikom emitovanja snimka Bogdan Pušić, šef Uprave kriminalističke policije.
Nedeljnik NIN otkrio je nedavno da je naredba o postavljanju dve kamre na stubove javne rasvete u Ritopeku, u neposrednoj blizini „klanice“, doneta tek 10. decembra. U optužnici je, podsećanja radi, navedeno da je Ljepoja otet 9. decembra, te je nejasno kako je njegov ulazak u kuću zabeležen.
Kao jedna od lokacija koja se pominjala kao baza pripadnika ovog klana svakako je bio i Tršić, odnosno kuća koju su u tom mestu kod Loznice imali. Uprkos tome što se smatralo da je i ova kuća korišćena u svrhe dovođenja žrtava, mučenja i na kraju ubistva, ispostavilo se da je reč o štek-kućici čiji su vlasnici bili Vlade Georgiev, inače bivši pripadnik Interventne jedinice MUP Srbije i njegova partnerka, jedina žena na optužnici, Slađana Sekulić.
Reč je o kući koja se nalazi na skrovitom i zabačenom mestu,u rejonu šumskog kompleksa Planina, prema Ikonama. Za nju je Belivuk tvrdio da je to nekretnina koja pripada njegovim prijateljima, da on nije ni u kakvoj vezi sa njom i da je posećivao sa porodicom. Pojedini mediji objavili su ranije da su upravo fotografije koje je Belivukova supruga njemu slala iz vikendice bile alarm za policiju.
Na ročištu je bilo reči i o nekretnini u Ulici Živka Davidovića. Reč je, kako je Nova.rs ranije pisala, o stanu koji su Veljko Belivuk i njegova supruga Bojana platili 132.000 evra u gotovini. Belivuk je na ročištu istakao kako smatra da su dokazi prikupljeni prismotrom u Živka Davidovića i u kući u Ritopeku nezakoniti, te je tražio od suda da se tim povodom izjasni.
„Ti nezakoniti snimci meni čak idu u korist ali ja neću da budem licemeran i tražim da se sve što je nezakonito izuzme. Tužilac koristi ćiribu-ćiriba metode da nezakonito pribavljene dokaze ovde prihvate“, rekao je Belivuk.
Bezbednosne službe imale su svoje uređaje za prisluškivanje na stadionu u Humskoj, gde su se nalazile prostorije restorana i takozvanog bunkera koji je koristila kriminalna skupina. To je otkrio NIN kada je objavio da je 26. novembra 2020. doneta naredba u kojoj se navodi da se pripadnici BIA ovlašćuju da „mogu ući u poslovne prostorije bivšeg restorana na stadionu FK Partizan, koji se nalazi u Beogradu, u Humskoj ulici broj 1, koji sada egzistira pod neformalnim imenom Principi, i postaviti tehničke uređaje za audio i video-snimanje osumnjičenog Veljka Belivuka“.
Još jedna lokacija u Humskoj ulici u Beogradu interesovala je srpske bezbednjake. Radi se o nekretnini u Humskoj broj 6 gde su Slađana Sekulić i njen partner, bivši policajac, živeli i boravili u Beogardu. Tužilaštvo veruje da je upravo iz tog stana u luks-zgradi ovaj bračni par osmatrao šta se dešava u okolini i sve javljao klanu. Međutim, advokatica Geogieva, pokušala je da pred sudom objasni da je reč o dokazima koji su zakoniti jer je naredba izdata u odnosu na poslovni prostor, a reč je o stanu.
„Ovakvom naredbom je sudija dovedena u zabludu jer sam sto odsto sigurna da je navedeno da je u ptianju stan koji su koristili Vlade Georgiev i Slađana Sekulić. Naredba sadrži neistinite podatke. Znamo da se naredbe izdaju na predlog tužilaštva. Tvrdimo da je tužilac znao da je ovo stan i da je naveo sudiju da ovo navede kao proslovni prostor“, rekla je Sanja Ćeriman, branilac Georgieva.
Prva naredba sudije za prethodni postupak za Belivuka, koja je dozvoljavala da ga prate i nadziru agenti BIA kojom je tada rukovodio Bratislav Gašić, sadašnji ministar policije, izdata je 16. jula 2020, otkrio je ranije NIN. Odnosila se na šest mobilnih telefona i da se izvrši tajno praćenje i snimanje. Potom je proširena 29. oktobra 2020. godine za još dva telefona i GPS lociranje i prisluškivanje u sedam automobila koje koristi.
Za Marka Miljkovića naredba od 14. oktobra 2020. se odnosila na jedan fiksni i pet mobilnih telefona, kao i na tajno praćenje i snimanje. Tog 14. oktobra od kada je Miljković na „merama“, ubijen je Vukićević, a zatim još Zdravko Radojević i Milan Ljepoja, otkrio je tada nedeljnik.
Što se telefona tiče, i Belivuk i Miljković kazali su da već godinama nemaju poverenja u policiju i tužilaštvo, tako da mobilne telefone i ne koriste.
„Nijedan od ovih brojeva telefona nije moj. Znam za dva koji su – jedan je od majke, jedan se ne koristi godinama, a treći nikad nisam video u životu. I nikada nisam komunicirao putem ovih brojeva telefona“, rekao je Miljković na suđenju i dodao da je jedan od brojeva video prvi put, tako da preko njega nikada nije komunicirao, niti je koristio telefon svoje supruge.
„Živo me interesuje u kojim telefonima su bile ove kartice za koje su navedeni brojevi, jer tako nešto nikad nije oduzeto od mene“, rekao je.
Sa druge strane, komentarišući dokaze iz automobila marke „škoda“, „audi“, BMW, „mercedes“ i „tiguan“, Belivuk je kazao da mu nisu poznati mnogi od tih automobila.
Iz dokumenata koji su izvedeni na poslednjem ročištu kao dokaz, vidi se da su na merama bili sada okrivljeni saradnici Srđan Lalić i Nikola Spasojević, ali i braća Miloš i Marko Budimir od kojih je prvi „na mere“, još 14. maja 2020. godine stavljen Marko Budimir jer se sumnjalo da je sa Milošem bio deo beogradske ispostave organizovane grupe koja prebacuje heroin sa Kosova i Metohije, preko centralne Srbije i šalju ga dalje u Švajcarsku.
Njegov brat Miloš Budimir stavljen je na mere pet meseci kasnije, 27. oktobra 2020. i to kao pripadnik Belivukove grupe.
„Od ovih brojeva telefona koji su navedeni jedan je od moje supruge. Jedan je moj, ostali ne znam čiji su ni koga ste slušali. Prvi put sam ove brojeve telefona video u spisima predmeta. Ja sam saglasan da preslušamo ovo i da vidite da tu nema nikakvih elemenata krivičnog dela“, rekao je Miloš Budimir.
Bonus video: Kako je žandarm Nenad Vučković govorio o Veljku Belivuku na sastanku s huliganima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar