Veliki kriminalni slučajevi, koji su se u više navrata direktno povezivali sa vrhom države, obeležili su i ovu godinu. Neki od njih vuku korene iz „daleke prošlosti“, ali nas i danas prate. Ono što je potrebno da bismo se oslobodili ovih „okova prošlosti“ je konačno razrešenje i epilog, koje je javnosti uskraćeno već godinama. Koja su to pitanja na koja su nam institucije ostale dužne odgovore, a tiču se afera koje tresu sam državni vrh?
Nakon više od šest godina građani Srbije nisu dobili odgovor na pitanje – ko je u sred noći u prestonici nasilno porušio nekoliko objekata?
Grupa maskiranih mladića sa bagerima je sravnila sa zemljom sve što se nalazilo na putu izgradnje megalomanskog projekta „Beograd na vodi“ u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine. Slučaj bespravnog rušenja nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici u beogradskom kvartu Savamala ni posle šest godina nije rasvetljen, a pred zakonom jedini osuđeni za ovaj vandalski čin jeste policajac Goran Stamenković.
Građani pred čijim se očima odvijao ovaj divljački i nasilnički čin, uzalud su pokušavali da pozovu policiju, ali se na njihove vapaje niko nije odazivao. Ni dan danas se ne zna ko su bili misteriozni fantomi na bagerima, ili „kompletni idioti“, kako ih je tada nazivao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. I pored silnih obećanja da će počinioci biti kažnjeni, do toga još uvek nije došlo.
Više javno tužilaštvo u Beogradu 2018. godine zaključilo je sporazum sa policajcem Goranom Stamenkovićem, tadašnjim šefom dežurne smene službe beogradske policije. Stamenković je optužen za nesavestan rad u slučaju Savamale, odnosno da nije nakon prijava građana poslao policajce da zaustave bespravno rušenje i osuđen je na pet meseci uslovne kazne.
Ipak, nakon Stamenkovićeve ispovesti koju je dao za KRIK, kada je istakao da mu je obećano ozakonjenje nelegalnog objekta na Mirijevu, jasno je da se radilo o nekoj vrsti dogovora i da je je ovaj policajac praktično “žrtveno jagnje”.
Stamenković u toj ispovesti istakao i da mu je bivša državna sekretarka MUP Dijana Hrkalović pretila da mora da ispoštuje dogovor. On je ispričao da je dobio direktno naređenje „da ukoliko bude došlo do nekakvog rušenja sve pozive preusmerava na Gradsku građevinsku inspekciju i na komunalnu policiju“.
A to naređenje mu je izdao Veselin Milić, a preneo mu je nadređeni Zvonko Kostić. A Stamenković je, kako tvrdi, imao sastanak i sa predsednikom države lično. U međuvremenu, nakon što je javno izneo ova saznanja, protiv njega je počeo da se vodi postupak za nelegalnu gradnju.
Veljko Belivuk, vođa uhapšenog klana, je tokom saslušanja o ubistvu Nikole Mitića i Gorana Mihajlovića, upozorio državu da će izneti šta je sve radio za istu, te se dotakao i Savamale.
„Ukoliko tužilac nastavi da podmeće dokaze protiv nas i izmišlja, biću prinuđen da ispričam sve što smo radili za državu. Počeću od Savamale, a posle ću i o mnogo težim krivičnim delima“, rekao je Belivuk na saslušanju i dodao:
„Zvonko Veselinović, Sale i ja smo poslali momke da ruše u Savamali“, rekao je on.
Belivuk je ove tvrdnje ponovio i tokom iznošenja odbrane u Specijalnom sudu. Međutim, institucije nisu reagovale, jer okrivljeni ima pravo da se brani kako god želi, pa i da „laže“.
Iako je javnost svedočila prepucavanjima između nekadašnjih najbližih saradnika – bivše državne sekretarke MUP Dijane Hrkalović i bivšeg ministra policije Nebojše Stefanović, oni su građanima ostali dužni neke odgovore.
Dobili smo epilog njihovih „ljubavnih vragolija“, ali ne i epilog afera za koje se međusobno optužuju. Dijana Hrkalović, kojoj se sudi za trgovinu uticajem, ubrzo nakon što je izašla iz pritvora uputila se na jednu neobičnu adresu – ona je dala intervju za režimski medij „Objektiv“.
Njoj se između ostalog sudi i zbog sumnje da je usporavala dostavljanje analiza telefona Veljka Belivuka u slučaju „ubistva na šinama“, kada je ubijen karatista Vlastimir Milošević. Belivuk je oslobođen za ovo ubistvo, a naknadno su se pojavile nove tvrdnje da je za likvidaciju ipak odgovoran njegov klan.
Ona je u intervju za Objektiv iznela niz optužbi na račun svog bivšeg šefa i najbližeg saradnika Nebojše Stefanovića. Istakla je kako je on „montirao“ Jovanjicu, štitio Belivukov klan, ali i prisluškivao predsednika države Aleksandra Vučića.
Ubrzo se drama nekadašnjih prijatelja preselila na televiziju i postala rijaliti. Stefanović nije ostao imun na njene optužbe, te se video snimkom obratio javnosti i rekao da je sve što je ona iznela laž, kao i da je letovala u Izraelu sa pripadnikom kavačkog klana.
„Ako će gospodin da izmišlja gluposti o mojim ljubavnim vezama umesto da priča o prisluškivanju predsednika bolje bi mu bilo da ćuti. Jer ako ja krenem da pričam o mojim pravim ljubavnim vezama, njemu prvom neće biti dobro“, izjavila je Hrkalović, ali nije jasno na šta je tačno aludirala.
Nakon toga, pojavili su se navodi da su upravo Hrkalović i Stefanović bili u emotivnoj vezi. Ali ovo nisu odgovori koje interesuje javnost.
Ko je prisluškivao predsednika Vučića? Da li je prisluškivanja uopšte bilo? Kako je moguće da čovek „montira“ Jovanjicu i 1,6 tona droge? Da li je Hrkalović štitila klan Belivuk ili je to radio Stefanović?
“Verujte na reč” krilatica je koja se servira građanima već godinama unazad. Nema dokaza, ali desilo se.
Iako smo prošle godine čuli tvrdnje koje bi trebalo sve da nas uznemire – predsednik države izjavio je da su mu nadležni organi potvrdili da je prisluškivan, ali dalje od toga nismo saznali.
O prisluškivanju prvog čoveka države obavestio nas je sam predsednik. Ipak, za ovo krivično delo niko nije odgovarao, niti je uhapšen. Iako smo čuli optužbe na račun bivšeg ministra Stefanovića, on nije saslušan niti ispitan na ovu temu.
Navodno je ispitano više osoba, a među njima je upravo i Hrkalović, koja “vruć krompirić” dodaje nekadašnjem šefu Stefanoviću.
List “Nova” je u više navrata upućivao upite o ovom slučaju, ali već mesecima je odgovor isti – u toku je predistražni postupak. Prisluškivanje se događalo dok je prvi čovek policije bio Nebojša Stefanović, ali on navodno nije imao nikakvih saznanja o prisluškivanju. Iako nismo stigli dalje od samih tvrdnji da je prisluškivanje postojalo, pojavile su se informacije o atentatu na predsednika države.
Mesecima se spekulisalo da je klan Belivuk želeo da likvidira Vučića, o čemu je i sam predsednik pričao. Nakon godinu i po dana od hapšenja klana, uhapšena je još jedna organizovana kriminalna grupa “Vračarci”, za koje se navodi da su planirali atentat.
Vračarci su bliski klanu Belivuk-MIljković. A o atentatu pričao je i saradnik okrivljeni Srđan Lalić na suđenju Belivuku i Miljkoviću u Specijalnom sudu. Istakao je kako je grupa planirala da svrgne aktivnu političku strukturu, kao i da su pričali za predsednika “da je najbolje olindrati ga”. Navodno, vođa kavačkog klana Radoje Zvicer je u prvoj tranši obezbedio 5 miliona evra za svrgavanje vlasti u Srbiji.
Ipak, za atentat je “optužena” druga kriminalna grupa – “Vračarci”, pod vođstvom Nikole Džonija Vušovića, koji se nalazi u bekstvu.
Pročitajte još:
Na kraju, zamenik načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Ninoslav Cmolić gostujući na televiziji istakao je da su “Vračarci” praćeni godinu dana unazad i da su nadležni imali saznanja o planiranju atentata. Isti čovek je zatim izjavio da trenutno nema dovoljno dokaza, te neće doći do podizanja optužnice u ovom slučaju.
Kako minister policije ne zna da prisluškuju predsednika države? Kako BIA ne zna ništa o prisluškivanju? Kakvi su nam nadležni organi ako neko neometano prisluškuje čoveka na čelu države?
Kako nadležni organi znaju o atentatu na predsednika, ali nisu sposobni da nađu dokaze? Ko je zapravo planirao atentat na Vučića?
Grupa pod vođstvom Veljka Belivuka i Marka Miljkovića uhapšena je februara 2021. godine i broji više desetina pripadnika. Oni se terete za sedam ubistava, otmicu, silovanje, nedozvoljeno posedovanje droge i oružja, kao i stavljanje u promet.
Organizovana kriminalna grupa je, prema optužnici ubijala ljude od 2019 godine, a prema rečima okrivljenog saradnika Srđana Lalića ubistva su se dešavala i 2016. godine. Ove Lalićeve tvrdnje nisu iznenadile javnost i ne predstavljaju „veliku novost“, jer se godinama unazad spominju imena iz podzemlja koja se povezuju sa surovim likvidacijama, a neki od njih su članovi upravo klana Belivuk.
Grupa ljudi je godinama terorisala, ubijala i monstruozno mučila ljude. Mladići su nestajali. Grupa je imala „kuće strave“ – objekte posebno namenjene za mučenje, spaljivanje tela i prikrivanje dokaza.
Ipak, oni su uhapšeni nakon dešifrovanja Skaj aplikacije, koju su otključale strane službe. Kako je moguće da je klan delao godinama bez znanja nadležnih organa? I dok se „stari ljubavnici“ Hrkalović i Stefanović svađaju ko je štitio klan, sami optuženi govore kako su radili poslove za državu. Spominju se policajci i političari, ali niko od visokih funkcionera nije ispitan, niti saslušan. Iako se neka imena iz državnog vrha već godinama povezuju sa kriminalnom grupom, oni nisu
spomenuti u slučaju.
Belivuk je izneo tvrdnje kako je radio poslove za državu, a spomenuo je rušenje u Savamali, sprečavanje mitinga, paljenje baklji na krovovima za vreme korone i karantina. Kao čovek sa kojim je klan bio na vezi naveli su Aleksandra Vulina.
Žandarm Nenad Vučković Vučko, Nebojša Stefanović, Dijana Hrkalović, policajac Goran Papić i Novak Nedić neka su od imena koja je Belivuk „poštedeo“, a koja se godinama povezuju sa ovom grupom.
Ime Veljka Belivuka je javnosti bilo poznato pre hapšenja i šaputalo se kroz strah. Javna tajna je bila da ovaj navijač Partizana gradom širi svoju moć i teroriše svakoga ko mu stane na put. U gradskim pričama se šuškalo kako Velja Nevolja reketira ljude, kako ih bije i kako mu niko ništa ne može.
Uprkos velikom broju navoda koji ukazuju da je klan imao zaštitu, jedan od okrivljenih saradnika Srđan Lalić, koji je odlučio da „izda“ svoje bliske saradnike, nije govorio o ovoj temi. Prema njegovom iskazu, grupa nije uživala zaštitu policije, niti političara. Štaviše, on tvrdi da je klan želeo da svrgne aktivnu političku strukturu, a spominje i atentat na predsednika države.
Ipak, dva policajca su direktan dokaz da je grupa ipak imala određenu vrstu zaštite. Bivši inspektor SBPOK-a Božidar Stolić osuđen je jer je odavao poverljive informacije klanu u zamenu za novac. Još jedan od dokaza da je grupa ipak uživala podršku iz redova MUP je bivši zamenik načelnika SBPOK-a Goran Papić, koji je osuđen jer je mimo propisa vratio zaplenjenu “blindu” Marku Miljkoviću.
Ipak, oni su osuđeni za “manja krivična dela” u odnosu na to šta je sve klan radio i za šta se tereti. Policajci nisu mogli da mesecima rade “na svoju ruku” i štite kriminalce, bez znanja nadređenih.
Ko je zaista štitio klan Belivuk? Kako je moguće da je grupa godinama terorisala građane i ubijala ljude bez znanja policije? Zbog čega nisu ispitani funkcioneri koji se godinama povezuju sa klanom?
Na gazdinstvu „Jovanjica“, čiji je vlasnik Predrag Koluvija pronađeno je 1,6 tona marihuana, što predstavlja najveću plantažu u Evropi.
Afera je otkrivena zahvaljujući poslaniku Miroslavu Aleksiću, koji je javnost obavestio o rekordnoj zapleni opojne droge, dok je za to vreme policija ćutala. Ubrzo je otkriveno da je gazdinstvo “Jovanjica” posedovalo dozvole Ministarstva poljoprivrede, ali i da su ga posećivali visoki politički funkcioneri poput Aleksandra Vulina.
O slučaju “Jovanjica” u više navrata su se oglašavali najviši državni zvaničnici, mahom zbog toga što su dovođeni u vezu s Koluvijom. Branilac optuženog Koluvije je SNS funkcioner Vladimir Đukanović, koji brani i Dijanu Hrkalović. Ono što je zajedničko Đukanovićevim slučajevima su afere koje se povezuju sa državom, a čiji optuženi „svaljuju krivicu“ na Nebojšu Stefanovića.
O “Jovanjici” je govorio i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kada je izneo krajnje neobičnu izjavu, koju su mnogi protumačili kao „branjenje“ Koluvije.
Vučić se oglasio nakon što je Koluvija pušten iz pritvora.
„Ako pogledate, ima tu nekoliko veoma interesantnih stvari. Neću da ulazim u detalje zato što nikad sa sigurnošću ne mogu da kažem da li je nešto tačno ili nije. Prvo, taj čovek je proveo dve godine u pritvoru, ne postoji sličan slučaj da je čovek za takvo krivično delo bio dve godine u pritvoru, a da se pritom vodi hajka zašto nije i dalje u pritvoru. Vrlo čudno složićete se jer on nije ubio nikoga, nije imao 10 tona kokaina ili nešto slično, već, koliko sam razumeo, tonu marihuane, koliko pola okruženja, Nemci i ostali su legalizovali. Što on takođe negira da je imao uopšte. Ali dve godine da provedete u pritvoru zbog nečega takvog, očigledno se neko plašio onoga što bi moglo da se čuje. Ko su ti ljudi to ćemo da vidimo“, rekao je tada Vučić.
Nije jasno na koje ljude je predsednik države mislio, ali i zbog čega poredi plantažu marihuana sa ubijanjem ljudi.
Nakon što je Koluvija pušten iz pritvora, a u njegovu odbranu staje SNS kadar, počinje progon inspektora koji je otkrio plantažu.
Slobodan Milenković Senta, načelnik Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije i čovek koji je otkrio imanje „Jovanjica“ i uhapsio vlasnika Predraga Koluviju, našao se na udaru režimskih medija, ali i institucija samo zato što je radio svoj posao.
Nedavno su uhapšeni policajci Četvrtog odeljenja Milan Isakov i Miloš Knežević, koji su bliski Senti, što se takođe u javnosti karakteriše kao „progon Sente i njegovih policajaca“. Slobodan Milenković i Dušan Mitić pre više od godinu dana obavestili su nadležne da im je život ugrožen.
MUP im do danas nije dodelio obezbeđenje, već je usledio i pravni progon, a sve je kulminiralo kada je inspektor nedavno savladao pripadnika BIA koji ga je pratio. Milenković je nedavno primetio da ga prate sumnjive osobe, kao i neke automobile, on je brzo reagovao i savladao najbližu sumnjivu osobu, a zatim pretresom utvrdio da taj čovek ima dokumenta – BIA. Obavestio je nadležne u Ministarstvu unutrašnjih poslova i pustio pripadnika BIA koji ga je tajno pratio.
Zbog čega su političari posećivali imanje na kojem se gajila marihuana? Zbog čega vlast praktično brani Koluviju?
Zbog čega traje direktni progon inspektora koji je uhapsio vlasnika najveće plantaže marihuane u Evropi?
Sigurno je da postoji niz pitanja na čije odgovore su građani Srbije uskraćeni, a veliki broj njih nasleđujemo iz godine u godinu, bez ikakvog napretka. Kada bismo nabrajali sve državne afere koje su ostale nerešene bilo bi materijala za knjigu, iz više delova.
Razmislite koje odgovore vi želite da saznate i šta mislite zbog čega su vam oni uskraćeni?
BONUS VIDEO: Nastavak suđenja obeležen svađama optuženih Belivuka i Miljkovića sa svedokom Lalićem
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare