0
"Nismo zadovoljni presudom, nama sina ništa vratiti neće, ali Damir je to učinio sa namerom, jer je moj sin držao ruke u džepovima kada mu je najbolji drug prišao i zadao smrtonosne ubode. Čuli smo da će tužilaštvo podneti žalbu na presudu, pa se nadamo da će smrt mog sina vredeti više od deset godina“, ovim rečima za Novu započinje svoju ispovest Dragiša Trifunović, otac Ivana Trifunovića (22), koji je ubijen pre dve godine, posle dočeka srpske Nove godine, u Ulici Ivana Ribara na Novom Beogradu.
Zbog zločina je u ponedeljak osuđen Damir Ibrahimović na 10 godina zatvora, a otac ubijenog mladića na početku razgovora za Nova.rs ističe da je tokom izricanja presude neprestano plakao.
„Bili smo supruga, ćerka i ja. Svaka reč je za nas ponovo bila kao da nam neko zadaje nove udarce. On se juče nije pojavio, to je kukavički uradio. Ako je već sve vreme tvrdio da ga nije on ubio, odnosno da je to učinilo neko treće lice, trebalo je da se pojavi i da nas pogleda u oči. Ovako, njegovo nepojavljivanje je samo dokaz da je svestan šta je uradio, da oseća svoju krivicu“, navodi naš sagovornik.
Naš sagovornik navodi da se seća te noći od pre dve godine svakoga dana.
„Bukvalno su bili nerazdvojni, nemam ideju zašto bi to uradio ni šta se pre toga dogodilo među njima. To je jedino što sam ja želeo tokom suđenja da saznam od njega, zašto mi je ubio sina? Dolazio je kod nas, gledao sam ga kao sina, a rođeno dete, njegovog najboljeg druga, mi je mučki ubio“, kaže skrhani otac i dodaje da su mu se muka i bol vratile kao da je juče sve bilo.
Te noći, Dragiša navodi da se njegov sin vratio u stan sa dočeka Nove godine, ali da je izašao ispred zgrade jer ga je neko pozvao.
„Posle nekog vremena sam izašao, oko tri sata noću, da ga potražim jer je ujutru radio. Išao sam stazom i naišao na njih dvojicu. Čuo sam: „Izdrži, izdrži“. Kada sam prišao, video sam sina kako krvav leži, a Damir mi je rekao: „Džane me je šutnuo, a ja sam njega zakačio čašom“. Nije mi palo na pamet u tom mometu da je on to mogao da uradi. Verovao sam u njegove reči, tada sam mislio samo da ga spašavamo“, priseća se kroz suze Dragiša.
Kako dalje navodi, odmah su Ivana stavili u automobil i krenuli ka Urgentnom centru, ali on nije izdržao.
„On je vozio, a ja sam držao Ivana. Umro mi je na rukama. Kad sam došao kući iz SUP-a nisam bio svestan da bi to mogao da bude on, a onda je posle nekoliko sati izašlo u medijima da je Damir osumnjičen za ubistvo. Tada je sve počelo da mi se slaže. Tad sam shvatio da na ulici nije bilo nikoga osim nas trojice, znam da nije bilo žive duše, niko se u bloku nije čuo, nije se čula buka“, kaže sagovornik našeg lista i dodaje da je nakon pojavljivanja snimka na internetu otklonio sve sumnje.
„Skupio sam snagu i odgledao snimak sa sigurnosnih kamera, na kome se vidi kako Damir ubija Ivana. Vidi se kako Ivan ide stazom sa rukama u džepovima. Vidi se auto iz kog izleće Damir, prilazi mu i jednom ga ubada u grudi. Ivan nije stigao ni da izvadi ruke iz džepova“, kaže neutešni otac.
„Družili su se od malena, išli jedni kod drugih na slavu, spavao je kod nas“, plačnući se priseća Dragiša.
„Ivan i Damir su bili nerazdvojni. Odrasli su zajedno, znaju se iz vrtića. Damira sam smatrao drugim sinom. Sve sam mogao da pomislim, ali da uradi ovako nešto, nisam moga ni da zamislim. Boli to što ni on, ni njegovi roditelji, sa kojima smo se intezivno družili i bili kao jedna kuća, nisu pokazali ni trunku saosećanja. Blokirali su nas na svim mrežama, ni: „Izvinite“ nisu izustili“, priča Trifunović
Kako dodaje, sina mu ništa ne može vratiti, bol je večna.
„Ivan je bio izuzetan mladić. Nikada nikom zlo nije naneo. Žena se leči u Palmotićevoj, a od skoro sam i ja počeo jer je sve krenulo da me sustiže“, zaključuje potreseni otac za naš list.
Inače, kako su mediji pisali ranije, Damir je rođak uhapšenom vođi navijača Veljku Belivuku.
Podsetimo, Damir Ibrahimović proglašen je krivim za ubistvo Trifunovića i osuđen na deset godina zatvora. On na jučerašnje izricanje presude nije došao jer je, prema rečima njegovog branioca Nikole Ristovića, bolestan.
BONUS VIDEO: Teška nesreća kod Požege
