"Prvi razlog su male kazne, ali to nije jedini uzrok problema": Psihološkinja o tome zašto se sve češće u obračunima koriste noževi, ali i zašto ih ima po školama

Gotovo da nema dana da se ne pojavi vest da se dogodio napad nožem, a sve češća su saznanja i da se noževi pronalaze u školskim rančevima i torbama.

Tako je pre samo nekoliko dana učenik iz Niša udaljen sa nastave jer je doneo nož u školu. Samo nekoliko dana pre toga, konačno su rasvetljeni i svi detalji slučaja u školi "Vladislav Ribnikar", kada je takođe kod učenika pronađen nož, te je utvrđeno da nije njegov, već mu je podmetnut.

Ipak, ono što je posebno zabrinjavajuć jeste što se najveći broj napada, ali i ubistava upravo izvrši ovim hladnim oružjem. Dragana Ivanović, psiholog i psihoterapeut, u razgovoru za Nova.rs ukazuje na nekoliko razloga zbog čega se sve češće koristi hladno oružje.

"To je pojava koja postoji u celom svetu, a ne samo kod nas. Ima nekoliko razloga zašto se to dešava i zašto se povećava broj incidenata u kojima se koristi hladno oružje. Prvi i osnovni razlog je što su zakonske kazne relativno male za nošenje i upotrebu hladnog oružja i trebalo bi ih pooštriti" objašnjava naša sagovornica.

U proteklih godinu dana neretko su se u medijima pojavljivanje vesti o pronađenim noževima u dečijim torbama u školama što je izazvalo uznemirenje u javnosti, pogotovo nakon stravičnog masakra u školi "Vladislav Ribnikar", 3. maja prošle godine.

Sagovornica portala Nova.rs smatra da je ova pojava postojala i ranije, odnosno pre tragičnih događaja u maju prošle godine, o čemu svedoči i zvanična statistika.

Prema rečima Ivanovićeve, bitno je da se reaguje na vreme, da se ovakvi problemi ne zataškavaju i prikrivaju a tu svi moraju da odigraju svoju ulogu, od institucija, preko porodice do građana.

"Uticaj primarne porodice je najjači i najvažniji za razvoj i vaspitanje dece, ali i uticaj okruženja, i ako ona imaju negativan primer u svojoj okolini, to će biti negativan model ponašanja za decu. Zato je potrebno prvo promeniti odnos građana prema prijavljivanju, u slučaju da postoji saznanje da neko nosi hladno oružje, makar bilo i dete, potrebno je da se prijavi određenim institucijama. Prijavljivanjem se sprečava da neko bude povređen ili strada. Takođe, ne treba samo da policija i pravosuđe budu uključeni u taj proces", ističe naša sagovornica.

Kako je reč o deci koja prisustvuju nasilju, tu jako bitnu ulogu ima organ starateljstva.

"Oni bi trebalo odmah da reaguju kada se dogodi nasilje u porodici u kojoj ima dece, upravo zbog toga što deca usvajaju model ponašanja u porodici i to su lica pod starateljstvom", objašnjava naša sagovornica.

Po njenim rečima, problem neće prestati sam od sebe, pa zato ga ne treba ignorisati i ćutati o njemu, već raditi više, kako na prevenciji, tako i pooštriti kaznenu politiku.

Šta sve spada u hladno oružje?

Prema odredbama Zakona o oružju i municiji, u hladno oružje spadaju bokser, bodež, kama, sablja, bajonet i drugi predmeti kojima je osnovna namena napad.

Hladno oružje spada u takozvanu kategoriju D i može se nabavljati i držati bez isprave i prijave nadležnom organu, u skladu sa Zakonom o oružju i municiji.

Nošenje hladnog oružja na javnom mestu je prekršaj za koji je predviđena novčana kazna u iznosu od 20.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana. Zbog toga je upravo ova vrsta oružja i postala jedno od najomijenijih i sve češće se koristi.

BONUS VIDEO: Hapšenje osumnjičenih za falsifikovanje