"Poznato da se među navijačke grupe ubacuju ljudi iz BIA, VBA i posebnih policijskih jedinica da bi ih kontrolisali"

Da li bi predstavnici vlasti trebalo da strahuju od otvaranja Skaj aplikacije?U sistemu vladanja, u kojem je tužilaštvo pod apsolutnom kontrolom vlasti, nećemo za sada saznati te činjenice. Tužioci su od pre izvesnog vremena sve podatke od stranih tajnih službi o domaćim kriminalnim grupama prvo dostavljali ljudima iz samog vrha vlasti, a oni su navodne dokaze javno čitali, komentarisali. Samim tim usput su vršili krivična dela kao što je sprečavanje i ometanje dokazivanja, ili su prosto kontaminirali te dokaze u važnim sudskim postupcima.

Možemo, dakle, zaključiti da ako su stizali materijali sa Skaj aplikacija o kontaktima političara sa kriminalnim grupama, onda nije ni bilo mogućnosti da se sadržaj sa tih aplikacija pojavi u javnosti, niti da saznamo na koga se odnosi.Kako ocenjujete rad ministra unutrašnjih poslova Gašića i direktora BIA Vulina?Aktuelni događaji u Srbiji u poslednje vreme govore da je njihov rad „sporan“. Primera radi, ako se formira najveća kriminalna grupa, a pritom se pripadnici sakupljaju, privode žrtve, diluju drogu i vrše ostala teška krivična dela na stadionu Partizana, onda je jasno da im je dozvoljeno formiranje te kriminalne grupe. Ili su izvesni ljudi iz policije potpomogli da se ona formira. Iz raznih krivičnih predmeta mi je poznato da se među navijačke grupe ubacuju ljudi iz BIA, VBA i posebnih policijskih jedinica da bi kontrolisali te grupe, pa je onda jasno da policija nije radila svoj posao.

Sa druge strane, u predmetu Jovanjica, zapazili smo ozbiljan rad policijskih inspektora - očigledno uz pristanak tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, koji je nakon toga doživeo da bude faktički smenjen - koji su razotkrili počinioce teškog krivičnog dela. Međutim, saznali smo od istih inspektora koji su svedočili u predmetu Jovanjica da su predmet njihove istrage bili i novi ministar policije i sadašnji šef BIA.Mnogi predstavnici vlasti su se direktno razotkrili, komentarišući ovaj predmet i sugerišući da se ukine pritvor Koluviji. S obzirom na to da vlast već ima tako veliku kontrolu nad policijom, tužilaštvom i sudstvom, a toleriše odlaganje sudskog postupka u jednom od ovih predmeta ravno 20 puta, očigledno je da se nosioci vlasti boje činjenica koje će biti iznesene na glavnom pretresu.

Šta znači za Srbiju što je Vulin pod sankcijama SAD zbog organizovanog kriminala?Ne samo da znači sramotu za zemlju, već stvara i dodatno nepoverenje u rad te službe. Profesionalci očigledno nisu radili svoj posao, već su se isključivo bavili praćenjem političkih protivnika, slobodnomislećih ljudi, advokata i ostalih koji mogu narušiti na bilo koji način sistem vladanja. Nije neka nepoznata i bez uticaja zemlja uvela sankcije šefu tajne službe, već je to uradila najmoćnija zemlja, SAD i ako se na to ozbiljno upozorenje ne reaguje, možemo očekivati i ozbiljne sankcije.Šta nam govori da je Belivuk bio pod tajnim nadzorom BIA u vreme pet ubistava, koja mu se stavljaju optužnicom na teret?Pored te činjenice postoje i tvrdnje da su tajne službe pratile i prisluškivale i žrtve tih ubistava i to, kako se ističe u obrazloženju optužnice, maltene su nesrećni ljudi praćeni do Ritopeka, kasnije su nestajali, a da o tome uopšte nije bilo službenih beležaka, niti je bila ozbiljna istraga u tom pravcu. Ne verujem da su pripadnici tajnih službi znali da ta ozloglašena grupa vrši tako surova i teška ubistva, ali je očigledno da su im ili pomagali u formiranju te kriminalne grupe ili su, pak, imali zadatak da ne reaguju.

Kako objašnjavate da za ovih skoro 12 godina nema nijednog postupka protiv bilo koga iz aktuelne vlasti?Vođena su samo, po mom saznanju, tri postupka, protiv tri predsednika opštine, protiv Jutke u Brusu, Simonovića u Grockoj i Jovičića na opštini Palilula. Jedan predmet je pravosnažan, a tiče se Jutke, ostale i dalje razvlače po sudu. Teško su se predstavnici SNS-a odrekli svojih članova, vlast se mešala u konkretne postupke, ali ipak su okrivljeni procesuirani. Svi ostali veliki slučajevi ili su ostali nerešeni, ili je prostom voljom političkog vrha saopšteno javnosti da se ti ljudi neće procesuirati, čime je pokazan karakter ove vlasti.Kako ste doživeli verbalne napade predsednika Srbije zbog kritika koje ste iznosili?Uvek kada nema argumente ili kada se pomenu teme poput Jovanjice ili poruka preko Skaj aplikacije, dobijemo burnu reakciju predsednika, koji na nepristojan i neprijateljski način komentariše stavove i činjenice po tom pitanju. Vrlo su zabrinjavajući ton i način izražavanja jednog predsednika. Ipak, svi političari su moji potencijalni klijenti, pa ako se pojave razlozi, branio bih i samog predsednika, kao advokat.

Postoji više dokaza da je Novak Nedić bio povezan sa Belivukovom grupom. Kako vidite to da umesto da bude ispitan zbog toga, on u jeku građanskih protesta predvodi pred kamerama batinaše?Sve „primer do primera“ ili kao što je rekao otac pokojnog Milivojevića iz Ivanjice kada su radnici došli silom da podrže direktora koji je krivično gonjen za tragediju u fabrici oružja: „Sve čovek do čoveka“, naravno, misleći u negativnom smislu. U konkretnom slučaju ovo predstavlja direktno ruganje građanima pošto smo istog sekretara, nakon nespornih činjenica koje su se pojavile u javnosti, već sledećeg dana viđali na sednicama Vlade, Predsedništva stranke, i u njegovom slučaju je već viđen sveopšti muk.

Da li vlast proganja policajce i zašto, imajući u vidu poslednji slučaj Katarine Petrović, inspektora koji su otkrili Jovanjicu, Dejana Jovića koji je hapsio Belivuka, Blagotića koji je vodio istragu protiv vlasnika Informera, Vukomanovića koji je istraživao Tešića, pa do policajaca i pripadnika BIA koji su vodili akciju protiv Šarićevog narko-kartela?Naravno da vlast proganja časne, hrabre i narodu odane policajce. Tipičan je primer kada se nevoljno otvaraju istrage na osnovu dokaza koje oni dostavljaju tužilaštvu. Čak i kada se na osnovu toga podignu optužnice, predstavnici vlasti na sva zvona objavljuju da je predmet namešten, kao na primer slučaj Jovanjica. Time obesmišljavaju rad tužioca koji je podigao optužnicu, a optužuju i sudije čije krivično veće je potvrdilo takvu optužnicu.

Sve u svemu ponašaju se prema sudskoj i tužilačkoj vlasti kao prema svojoj prćiji. Na osnovu svega možemo zaključiti da nema pravne sigurnosti, da profesionalci bivaju od režimskih medija linčovan i šikanirani. Glas u celoj Srbiji podigli su za sada jedan sudija, troje tužilaca, nekoliko policajaca. Žao mi je, ali advokatura Srbije takođe ćuti, iako se radi o jedinoj slobodnoj i nezavisnoj asocijaciji.Opširnije pročitajte u NIN-u.