„Deca su kukala, jaukala, molila za pomoć“: Na suđenju Urošu Blažiću traže odgovore od Vojske Srbije o vojnim kamionima i oružju

Sudija Lidija Jovanovski saopštila je potom da su za danas saslušani svi koji su bili planirani i sledeće ročište je zakazala za septembar, kada bi trebalo da se počne sa iznošenjem dokaznog materijala.

Tužiteljka Olivera Milojevića predložila je da se saslušaju još 10 svedoka, među kojima je Viktor Đorđević, ranije Nikola Đorđević, rijaliti zvezda i navodno prijatelj Uroša Blažića.

Trenutno u sudnici Specijalnog suda svedoči Marijana Stevanović, majka Anđele Stevanović, devojke koje je ranjena kobne večeri. Anđela je inače bila devojka Nemanje Stevanović. Podsetimo, Nemanja je smrtno stradao na Ravnom Gaju, nedaleko od Malog Orašja, a Anđela je sa drugaricama Teodorom i Andrijanom otišla u Dubonu da se vidi sa društvom.

"Zašto cela porodica Blažić nije uhapšena te večeri? Zašto supruga nije dovedena da sluša? Ono šta mi prolazimo je strašno. Tri meseca sam provela po bolnicama svaki dan, prošla svaku operaciju. Moje dete se opravlja. Volela bih da ga pustite, da mu ja uzmem levo oko, da ranjeni uzmu sve ono što im treba. Čula sam za ovo matoro go*no (Radiša Blažić) da je ološ, da ubija životinje", ispričala je majka devojke koja je u krvavom piru Blažića ostala bez oka.

Sledeća je trebalo da svedoči Andrijana Mitrović, međutim ona danas neće govoriti.

Odmah zatim su advokati i tužilac zatražili da se saslušaju svi članovi porodice Blažić, uključujuči i Uroševu devojku iz Smedereva. Potom je rečeno kako je pronađen broj puške iz koje je pucano, zbog čega traže od Vojske Srbije da se izjasne kojoj je jedinici pripadala ta puška, kao i izveštaj da li su slali teretna vozila u Dubonu 5. maja i kojim povodom.

Takođe, zatraženo je i da se izvrši veštačenje telefona Radiše Blažića.

Sledeći govori Jovan Marković, meštanin kome je Uroš Blažić ukrao automobil i vozio ga do Malog Požarevca, nakon čega je prešao u taksi vozilo.

"Moja kuća je prekim putem od škole bila na dva kilometra. To je preki put, za traktore i njime je došao Blažić. Inače, Blažića ne poznajem, viđao sam ga kad prođem automobilom. Kobne večeri je moj automobil je bio parkiran u garaži", objasnio je Marković.

Inače, kako je ranije ispričao, on je te večeri sedeo u svojoj kući, kada je u jednom trenutku čuo verglanje automobila. U prvi mah je pomislio da je neko od komšija pozajmio vozilo jer, kako je objasnio, oni su ljudi sa sela i često jedni od drugih pozjamljuju stvari, čak i nenajavljeno.

Ivana Vujić, majka Nevene Vujić koju je Uroš Blažić teško ranio u pucnjavi, sledeća iznosi svoj iskaz. Ona je na samom početku rekla da ostaje pri iskazu koji je ranije dala i kazala kako nisu imali nikakav sukob sa Blažićima, te da je čula o oružju u kući Blažića, o kom su govorili drugi roditelji i ranjeni.

Otac ubijenog Petra Mitrovića, Vladan Mitrović, sledeći svedoči. On se na samom početku osvrnuo na informaciju koju su ranije otkrile druge ožalošćene porodice, da se u danima nakon masakra, a pre pretresa koji su izvršili pripadnici MUP, tri vojna kamiona sa vojnom policijom posetila dvorište kuće porodice Blažić.

"Mi smo roditelji ostali uskraćeni za odgovor na pitanje - zašto su vojni kamioni izlazili iz Donje Dubone, a da nam niko nije objasnio šta su tada radili. Pretres njihove kuće je izvršen tek 9. maja. Odakle majčin DNK na municiji?", upitao je Vladan Mitrović. Pojasnio je da lično nije video pomenute kamione, ali da postoje snimci.

Na pitanje tužioca da li je bilo sukoba između njegovog sina i Blažića, Vladan je odgovorio odrično, a zatim je za govornicu izašla njegova supruga Biljana.

Ona je opisala kobni dan, rekavši da su ujutru oboje radili.

"Radila sam prvu smenu, kao i Petar. Odradio je smenu, a onda je došao kući. Radio je nešto oko kuće, voleo je životinje... Rekao je da mora do grada, da se vidi sa drugaricom. Nisam znala da je u selu, da se vratio. Bila sam u kupatilu kad su se desili pucnji. Izašla sam, prava majka ne može da spava dok joj deca ne dođe kući. Sedela sam u dnevnom boravku. Izleteo iz spavaće sobe, galamio je - 'Zvao je Peca, rekao je da ih pobi čovek na Ravnom gaju, da dođem brzo'", započela je.

Kazale ja kako još ima sina i ćerku i da su oni čuli njen vrisak.

"Nismo stigli da im kažemo šta se desilo, mislili smo se da su se potukli. Ovo nam nije bilo ni na kraj pameti. Oni su uzeli neke štake i lopate da se brane. Svi smo se poplašili. Krenuli smo tamo. Oni su stigli pre nas, a kad smo došli tamo, bilo je strašno. Deca su kukala, molila za pomoć, moja deca su iznosila Petra. Ubacili su ga pozadi u automobil, rekli da ne idem kod spomenika. Ponavljali su - 'Bole je mrtav'. To je bio Marko Mitrović, tako su ga zvali. Zvali su Hitnu, nje nije bilo. Nije bilo pomoći za decu. Pitala sam decu ko si, ali nisam čula. Jedno dete sam zakačila slučajno, jaukulo je. Vozili su 180 do grada. Petar ih je molio da ga izbace iz vozila, jer ne može više, oni nisu dali", opisivala je potresne trenutke majka. 

Objasnila je da je njen sin primljen u smederevsku bolnicu i da je zahvalna medicinskoj sestri koja tamo radi.

"Onda je odvezen u 'Dragiše Mišovića', gde je reanimiran. Odatle je upućen u Urgentni i tamo je dve nedelje bio u komi. Kada se probudio, bio je intubiran. Ja sam pričala sa njim, znam šta misli, šta oseća, kao i sva moja deca. Pitao me - 'Mama ko je pucao'. Rekla sam da ne znam, da je neki dečko koji je vozio motor iz Donje Dubone divljački. Petar je pitao - 'Zašto?' I ja sad pitam Uroša - 'Zašto?' Htela sam da vidim te oči zle, ali neće da podigne glavu. Poslednja operaciju, izadili su mu debelo crevo i tada je dobio sepsu i preminuo je", kazala je nesrećna žena.

Sledeća govorio Olivera Mitrović, majka ubijenog Marka Mitrovića.

Ona je svoje izlaganje započela opisujući kobni dan.

"Dan je bio kao i svaki drugi, spremao se za školu... Starija ćerka se porodila, spremali smo bebu. Inisitirala sam da ne ide u školu, već da ide sa nama. Zagrlio me i poljubio. To je bilo naše, to je bio naš pozdrav. Otišli smo kod ćerke, a kad smo se vratili, Marko je bio kući. Otišao je kod sestre da vidi bebu. Muž i ja smo zaspali. Jelena, mlađa ćerka, otišla je sa Markom i ona se tada vratila, sa Ravnog gaja. Marko je tada častio jer je postao ujak. Oko pola 11, ćerka nas je probudila tako što se plačući pela uz stepenice i rekla da je Marko ubijen, da moramo da odemo gore, da je neko pucao", prepričavala je najteže trenutke Olivera, a zatim nastavila:

"On se nije javljao na telefon, zvala sam muža koji je odmah otišao tamo. Mlađa ćerka je plakala, grlile smo se, nadale se da nije tako. Pozvala sam brata da ode do gore i da nam javi. Posle 10 min se javio i samo je plakao. I znala sam da mog Marka više nema. U kuću su počeli da pristižu svi... To je taj 4. maj, koji nikad nećemo zaboraviti. Bio je tako veseo, radovao se toj bebi. Samo je o njoj pričao, upoznao je samo na pola sata i bio je ujak samo četiri dana", ispričala je nesrećna žena.

Potom je za govornicu izašao Dragan Mitrović, otac Marka Mitrovića kog je Blažić ubio u svom krvavom piru. On se odmah po izlasku za govornicu obratio Blažiću i uputio teške Blažićima.

"Kao prvo, mi slušamo ovde ceo dan njihove žalbe kako su oni loše živeli. Mi nismo čuli odgovor na pitanje zbog čega je pobio mog sina Marka, sinovca Petra, ranio moju sinovicu i svu ostalu decu. On treba da odgovara na Vaša pitanja, a ne da priča šta hoće. Koga briga šta su oni radili? Ko su oni? Monstrumi i ubice", kazao je na samom početku.

Mitrović je kazao da ostaje pri svojoj ranijoj izjavi, a onda se obratio okrivljenima.

"Da li se sećaš kad si mom sinu prosuo mozak? Zakleo sam se, držeći ga za ruku, da neće imate ništa na ovom svetu. Radiša, ti si domaćin čovek, o čemu pričaš. Hoćeš da svališ na sina. Kaži - 'Ja sam kriv'. Ja bih se ubio, ali zašto se nisi ubio za to unuče, da on može da živi. Digni glavu, ja sam tebe gledao. Ti nisi oficir, ti si g**vno obično", kazao je otac ubijenog mladića.

Na pitanje tužioca da li je njegov sin bio u sukobu sa Blažićem, Mitrović je kazao da nije.

"On nije ubio mene samo, ubio je celu našu porodicu, mi više ne živimo. Pobio je moju lozu, sve moje je ubio", završio je potresnim rečima, nakon čega je za govornicu izašla njegova supruga Olivera.

U sudnici Specijalnog suda trenutno svedoči Milomir Mijailović, domaćin iz sela Dubona kod je Uroš Blažić teško ranio dok je popravljao ogradu sa majstorom Jovicom Stefanović koji je takođe ranjen.

Njega je Uroš Blažić u svojoj odbrani optužio da mu je ranije pretio da će ga šamarati.

Tokom današnjeg svedočenja Mijailović je ispričao u kakvom je odnosu bio sa Blažićem i prepričao incident koji se dogodio tri ili četiri meseca pre masakra.

"Prošao sam pored škole, stisnuo sam sirenu. Prišao mi je Blažić i pitao zašto idem na njega autom, on je bio na motoru. Nasrnuo je na mene ispred prodavnice i bacio kacigu. Ovo se desilo tri, četiri meseca pre masakra, a on se toga setio. A nije se setio kako sam ga hranio u svojoj kući kao malog", rekao je Mijailović, a potom objasnio da su se nakon ovog događaja sretali, ali da nije bilo nikakvih problema.

Potom se osvrnuo na kritično veče.

"On je stao kolima kod moje kapije. Radili smo kapiju u dvotištu. Izašao iz kola, ušao sam u kuću u tom momentu, pucao je u majstora Jovicu. Počeo je da puca u nas, osam metaka na mene je ispalio. Na mene i još nekoliko ljudi koji su bili tu. Pogodio me metak u stomak i u ruku. Legao sam dole, mislio je da sam mrtav. Potom je u Jovicu ispalio još dva metka tada. Seo je u kola i otišao. Čuo sam pucnje posle iz centra", opisivala je ova Blažićeva žrtva. Potom je otkrio da su Uroša dovodili kod njega dok je još bio mali.

"Poznajem mu oca i majku. Dovodila ga njegova baba kod nas, igrao se. 'Deda Mile, spremi mi nešto da jedem', pričao mi je kao mali uvek, i uvek sam ga hranio", ispričao je nesrećni čovek.

On se potom obratio Urošu Blažiću.

"Tvojih devet metaka sam progutao, preživeo sam. Sačekaću te, iako imam 57 godina. Ali ti nećeš da preživiš. Videćeš", kazao je obraćajući se Blažiću.

Potom je da svedoči izašao njegov brat koji je rekao da se pridružuje gonjenu Blažića i da ostaje pri svom iskazu. Tužilac je od njega potom zatražio da opiše kobnu noć.

"Radio je kapiju, bio sam kod njih tu. Ušao sam u kuću, čuo sam pucnje. Odmah sam izašao na terasu, a on me je pogodio sa dva metka. Nisam video koliko je puta je pucao na ostale. Nisam nikada bio u sukobu ni sa kim. Poznajem Radišu. Lično nemam saznanja o oružju, ali sam od meštana saznao. Na jednom veselju je rekao - 'Da se zarati, pola sela bih pobio'. Još uvek idem na terapije", ispričao je oštećeni Dragan Mitrović.

Kako je rečeno na samom početku današnjeg suđenja, Nemanja Ilić danas neće prisustvovati jer je u lošem zdravstvenom stanju. Njegov otac Igor, kako javlja naš reporter sa lica mesta, danas prisustvuje suđenju.

Ranjeni Nemanja Ilić, podsećanja radi, u razgovoru za Nova.rs ranije je ispričao koliko mu se promenio život nakon stravične tragedije koju je preživeo. Prisećajući se kobnog dana, Nemanja je za Nova.rs ispričao da je te večeri bio sa prijateljima kod spomenika, gde se inače okupljaju. Ništa nije ukazivalo da će da se bilo šta loše dogodi.

„Otišao sam negde oko 21 čas do spomenika, jer su ostali već bili tamo. Nije bilo nikakvih naznaka da će se dogoditi bilo kakav incident ili nešto poput toga. Nisam ni video kada je došao on sa puškom, jer su dvojica drugara stajala ispred mene. Samo je u jednom trenutku nešto počelo da puca, a ja sam prekrio oči jer sam mislio da neko baca petarde“, počinje svoju priču Nemanja.

Ispovest Nemanje Ilića možete pročitati u posebnom tekstu.

Anđelko Aćimović, otac devojčice Angeline Aćimović, koja je ubijena u masakru u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar dan pre nego što se dogodilo masovno ubistvo u Duboni i Malom Orašju, došao je jutros ispred Specijalnog suda kako bi pružio podršku roditeljima ubijenih i drugim oštećenima.

Podsećanja radi, Angelina Aćimović je učenica OŠ "Vladislav Ribnikar" koju je ubio maloletni K. K.

„Angelina je otišla u školu. Supruga je ostala kod kuće, a kako živimo u blizini škole, čula je veći broj sirena. Pozvala je majka Angelinine drugarice i pitala da li je čula za pucnjavu i da li se čula sa Angelinom. Pozvala me je i rekla da se nešto dogodilo. Rekao sam suprugi da se smiri, da ide u školu, da ću ja stići, da je sve u redu. Natalija je krenula, a ja sam pozvao Angelinin broj. Niko nije odgovarao. Ni na kraj pameti mi nije bilo šta se zapravo dešava, a onda sam došao ispred škole i video veliki broj policije“, ispričao je ranije Anđelko.

Porodice ubijenih i ranjenih u masovnom ubistvu počele su polako da pristižu u zgradu Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici u Beogradu.

Jučerašnje ročište obeležila su potresna svedočenja roditelja ubijenih i svedoka koji su kobne većeri 4. maja bili u Duboni i Malom Orašju. Tako se moglo čuti da su Blažići godinama u ovom kraju poznati kao problematični, da su pojedini meštani od njih zazirali, da su često pucali iz oružja na slavljima i slično.

Milica Ivković, majka Ivana koji je ranjen sa više hitaca u masakru u Duboni i koji je u tom trenutku bio maloletan, podvukla je juče u Specijalnom sudu da su ubica i njegov otac ostali dužni porodicama pojašnjenje zbog čega se zločin dogodio. Ovu priliku je iskoristila da se obrati Urošu Blažiću i pita ga da li misli na njenog sina, koji će ostati invalid do kraja života.

„Želim da oni osete poniženje koje smo mi osetili juče dok su pričali o nekakvoj domaćinskoj porodici i tome da su naša deca napadala Uroša. Od svih ovih porodica, jedino mi živimo u Donjoj Duboni, moja kuća sa njima nikada nije imala problem, ali vrlo dobro pamtimo kada su sva trojica Blažića čoveku gurali kolac u zadnjicu, sve je prijavljeno policiji, ali je brzo zataškano. Pse je Radiša iz puške ubijao, a sada te životinje imaju više prava od mog sina“, započela je svoje svedočenje Milica Ivković.

Više o svedočenjima porodice pogledajte u našem posebnom blogu.

Svoju odbranu na jednom od prethodnih ročišta izneo je i Radiša Blažić, inače vojno lice i zaposleni u Ministarstvu odbrane, koji je na sve načine pokušao da objasni kako je njegova porodica čestita i vredna, te rekao kako bi sprečio masakr da je znao da će do njega doći. Rekao je da nije primetio da se njegov sin ponaša neuobičajeno, nasilno i da ništa nije ukazivalo da će do ovoga doći.

Njegove priče o poštenoj porodici Blažić izazvale su bes i gnev kod ožalošćenih porodice, koje su narednog dana, prilikom svog svedočenja, izneli niz optužbi na njihov račun rekavši da im je kuća bila puna oružja, da je dolazila vojna policija sa tri kamiona nakon masakra, da su nešto odnosili iz kuće, a da policija nije smela da priđe. Takođe, pojedine porodice tvrde da su Blažići oduvek nasilni, da na svakom veselju ispaljuju rafalnu paljbu iz svojih pušaka i da je bilo pitanje vremena kada će do ovoga doći.

Kako se Radiša Blažić branio možete pročitati u posebnoj vesti.

Uroš Blažić, optuženi za ubistvo devet osoba i ranjavanje njih 12 u selima Dubona i Malo Orašje, na prethonom ročištu je priznao krivicu rekavši da ne zna šta ga je obuzelo te večeri.

Blažić je u svom izlaganju pokušao da predstavi da je duže vreme trpeo maltretiranje meštana, zbog čega su porodice ubijenih burno reagovale jer mnogi od njih ne poznaju Blažiće, niti su ikada imali bilo kakav konflikt sa njima. Potom je pokušao da opravda oca, optuženog da nedozvoljeno držanje oružja, kojim je počinjeno masovno ubistvo, rekavši da o tim puškama i pištoljima nije znao ništa.

Više o odbrani Uroša Blažića možete pročitati u posebnoj vesti.