OTKRIVAMO Viši sud u Beogradu naprasno primio nove sudije, upućeni tvrde da su motiv izbori za Visoki savet sudstva i namicanje glasova sudiji koju protežira režimski lojalista

Kao što je to slučaj i sa Visokim savetom tužilaštva, i VSS ima izborne članove koje kolege biraju na neposrednim tajnim izborima, a koji su zakazani za 28. januar. Sudija Bojana Čogurić, kandidatkinja je iz redova sudija viših sudova, a trenutno obavlja funkciju sudije u parničnom odeljenju i zamenice predsednika suda za građansku materiju. Takođe, VSS je samostalni organ koji bi trebalo da bude garant nezavisnosti i samostalnosti u radu svih sudija, a kao i VST i ovaj savet se bavi izborima novih, ali i unapređivanjem postojećih sudija u čitavoj državi.

Poznato je da pojedini kandidati, koje mahom protežiraju predsednici sudova, istovremeno imaju podršku izvršne vlasti, zbog čega se od starta dovodi u pitanje njihova samostalnost u budućem radu.  Suprotstavljeni kandidati su im obično oni iza kojih stoje udruženja i to najpre ono koje je formirano prošle godine- neformalna proaktivna zajednica sudija „Odbranimo struku“. Osim što sudiju Čogurić direktno protežira predsednik Višeg suda, koji je uz tužioca Nenada Stefanovića označen kao vodeći režimski lojalista u pravosuđu, sumnje u njenu nezavisnost dodatno "podgrevaju" činjenice iz njene radne biografije i odluke koje su se ticale izbora i biračkih spiskova.

"Nikada se nije dogodilo da se kolegijum odnosno sednica svih sudija zakazuje dan za dan i to u 10 sati pre podne, kada je većina sudija zauzeta suđenjima. Takve sednice se uvek održavaju oko 14 sati, pa je ovakav presedan morao da ima svoj razlog. Osmoro sudija koje su danas stupile na dužnost izabrane su krajem prošle godine, a kandidati koji nisu prošli izbor, podneli su žalbe Ustavnom sudu. Danas smo saznali da su sve žalbe odbijene još u četvrtak, kao i da pismeni otpravci odluke i dalje nisu poslati, već da je Milošević o tome obavešten telefonom. To bi bio prvi presedan koji je učinjen, jer su sudije stupile na dužnost bez pismenog otpravka odluke Ustavnog suda o odbijanju svih žalbi na njihov izbor - kaže za "Novu" dobro obavešten izvor.

Dodaje, da je odmah usledio i naredni.

"Kad sudije stupe na dužnost na sednici svih sudija neophodno je da istovremeno, kao što je to uvek do sad bio slučaj, budu raspoređene u odeljenje u kom će postupati, odnosno da se izvrši izmena godišnjeg rasporeda poslova što se ovde pak, nije desilo. Ispada da su stupile na dužnost u novi sud kao neraspoređene , pa se postavlja pitanje kako će im u tom statusu biti obračunavana plata. Znači, to je nešto što se apsolutno nikada nije radilo na ovakav način i što je definitivno moralo da bude inicirano i inspirisano određenim motivima i pobudama - dodaje naš izvor i nastavlja:

"Ono što je verovatno ključna okolnost ovakvog razvoja događaja jeste što su danas, sat vremena nakon stupanja na dužnost novih sudija, tačnije u 11 sati, zatvoreni birački spiskovi sudija za predstojeće izbore u Visokom savetu sudstva. Očigledno je bilo neophodno da se spisak sudija viših sudova pojača novim imenima, odnosno onima koji su jutros naprasno stupili na dužnost. Ako uzmemo u obzir da je sudija Čogurić izgubila čak sedam sigurnih glasova kolega koje su u međuvremenu unapređene u sudije Apelacionog suda, izvesno je da će današnjim dolaskom njih osmoro, taj manjak biti nadomešćen", kaže izvor.

Na pitanje šta dokazuje da je baš sedam sigurnih glasova izgubila sudija Čogurić, naš izvor pojašnjava:

"Na sajtu VSS, među potpisnicima podrške kandidaturi sudije Čogurić, jasno se vidi da među njima ima sedmoro sudija koji su u međuvremenu prešli u Apelacioni sud i koji na izborima višpe neće moći da glasaju za nju, odnosno kandidata iz redova viših sudova, već apelacionih u kom sad postupaju".

Podsetimo, ime sudije Čogurić pominjalo se u kontekstu izbornih neregularnosti u trenutku kada je Viši sud odbio prigovor jednog birača, koji je pokušao da ospori odluku Gradske izborne komisije o ukupnom broju birača u junu 2024.  Kako je to u autorskom tekstu "Čuvari biračkog spiska", oibjavljenog na Peščaniku, precizirala pravnica CEPRIS-a i članica Gradske izborne komisije (GIK) Sofija Mandić, pomenuti birač jeuredno naveo razloge zbog kojih sumnja u zakonitost odluke o upisu 1 602 112 birača u beogradski birački spisak, navodeći da postoji ozbiljna nesrazmera u broju upisanih birača i javno dostupnih podataka o građanima Beograda (broju punoletnih građana Beograda, podataka o migracijama građana u prethodnih deset godina, podataka o natalitetu i mortalitetu).

"Viši sud u Beogradu zauzeo je stav da birač nema pravo – ali ne u svojim navodima, već da uopšte nije ovlašćen da prigovori Odluci Gradske izborne komisije. Sudsko veće, a zapravo troje sudija – Bojana Čogurić (predsednica Veća – još od decembra predsednica veća za tzv. specijalne sudske operacije), Maja Dabić i Nikola Mikić ovako zaključuju da su neosnovani navodi birača:

„Odluka koja se prigovorom pobija nije odluka kojom se odlučilo o pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu žalioca, već je u pitanju odluka kojom je objavljen ukupan broj birača u Gradu Beogradu, a na osnovu odluke nadležnog ministarstva koje je taj broj utvrdilo.“

Drugim rečima, Gradska izborna komisija, a zatim i sud (ili bar ono što se sudom zove), zaključili su da se broj birača u biračkom spisku ne može osporavati jer niko – pa ni birač – na to nije ovlašćen. Kažu, time se ne dira u naša prava i interese. Ustavno pravo na lokalnu samoupravu i zvanično ne postoji. Ono što piše u odluci ministarstva državne uprave – to je jedini mogući broj birača i oko toga nema dalje rasprave.

Pojednostavljeno, sud se saglasio da ministarstvo, bez ikakvog nadzora, samo utvrđuje koliki broj birača gde stanuje. Šta oni utvrde – tako nam je. Zato je nebitno šta piše u nekom zakonu, pa ni njegovoj dopuni od pre dve nedelje. Birački spisak nije pokriven sudskom zaštitom. Štite ga samo naprednjaci. Sudije žive mirno u svojoj anonimnosti i neodgovornosti", napisala je Mandićeva. .