NOVA BAZA Stefanovićev "čovek za specijalne operacije", tužilac zbog kog je Radoičić izbegao pritvor: Ko u Srbiji deli pravdu? (3. deo)

Miodrag Marković, tužilac Višeg javnog tužilaštva

Kao prvi zamenik glavnog tužioca beogradskog Višeg javnog tužilaštva (VJT) Nenada Stefanovića, Marković je glavni „izvršitelj“ svih njegovih naredbi i direktni učesnik i potpisnik brojnih sumnjivih postupanja. Iako zbog funkcije prvog zamenika, Marković ne zadužuje predmete, ne vodi istrage, niti zastupa optužnice u onoj meri i broju kao drugi postupajući tužioci, izbor onih predmeta u kojima postupa, nameće utisak da je Stefanovićev čovek za „specijalne operacije“.

Poslednja takva datira s početka maja meseca, kada je prekvalifikovao optužnicu protiv Milice Stojanović (26), koja je krajem januara udarila kolima dvoje studenata u nameri da probije blokadu u Ulici Jurija Gagarina. Studentkinja Kristina V. teško je povređena zbog udarca glavom u ivičnjak, od čega joj naprsla lobanja. Istragu je prvo vodila druga tužiteljka VJT koja je optužila Stojanovićevu za pokušaj ubistva. Predmet je potom preuzeo Marković, prekvalifikovao delo u blaže, i predmet ustupio na dalje postupanje nižem tužilaštvu i Stojanovićevoj omogućio izlazak na slobodu.

Koliko je ova odluka sporna, ubrzo je dokazala optužnica u sličnom slučaju, gde je bahati vozač pokosio studentkinju Sonju Ponjavić u Ruzveltovoj ulici. On je isto optužen za pokušaj teškog ubistva, a tu optužnicu potvrdio je i Apelacioni sud.

Marković se takođe istakao u postupku protiv nekoliko funkcionera i aktivista SNS, koji su krajem novembra fizički napali studente FDU, tokom odavanja počasti poginulima u padu nadstrešnice, a zbog čijeg neprocesuiranja su i otpočele blokade. Marković je sa svim okrivljenim sklopio sporazum o priznanju krivice, kojim su osuđeni na uslovne kazne zatvora. Ovo nisu jedini Markovićevi sporazumi koji su označeni spornim.

Nikola Uskoković, tužilac Višeg javnog tužilaštva

Rukovodilac je Odeljenja za opšti kriminal VJT i takođe jedan od najbližih Stefanovićevih saradnika. Kao polaznik Pravosudne akademije, a potom saradnik u Tužilaštvu za organizovani krminal, Uskoković je kao član Stefanovićevog GONGO Udruženja sudija i tužilaca, relativno brzo dospeo do funkcije javnog tužioca.

Posle nekoliko meseci postupanja u Drugom osnovnom tužilaštva, upućen je u VJT, gde ga je zatekao slučaj masovnog ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar“. Od dana uviđaja, pa do kraja prvostepenog postupka, Uskoković je zastupao optužnicu zajedno sa tužiocem Ivanom Jevtićem. Nije poznato zašto je tužilaštvo tek na kraju postupka, roditelje maloletnog ubice optužilo i za zapostavljanje i mučenje maloletnog lica, budući da su sa dokazima raspolagali na samom početku. Uskoković se inače, kao i Ivan Jevtić od nedavno nalaze pod lupom disciplinskih organa tužilačkog Saveta zbog potpisivanja nezakonitih sporazuma o priznanju krivice sa kriminalcima.

Stojan Petrović, sudija Višeg suda u Beogradu

Karijeru je započeo 2004. u nekadašnjem Trećem opštinskom sudu, gde je radio najpre kao pripravnik, a nakon položenog pravosudnog ispita, dve godine kasnije, kao sudijski pomoćnik. Na tom mestu ostao je sve do 2010, kad prelazi u Apelacioni sud u Beogradu, takođe kao pomoćnik.

Zanat je „pekao“ pored svog mentora, danas penzionera sudije Zorana Savića, koji je u javnosti poznat po brojnim sumnjivim i nezakonitim odlukama, ali i vlasništvu kompleks-apartmana na Kopaoniku. Nakon pet godina u Apelaciji, sudija Stojan Petrović je po prvi put 2015. izabran za sudiju i raspoređen u Prvi osnovni sud u Beogradu. Narodna skupština je tada, pored njega, izabrala još 11 novih sudija, među kojima ima nekoliko danas „poznatih“ imena koja se vezuju za vladajući režim – sudija Zorica Avramović (osudila sina vlasnika TV Pink Aleksandra Mitrovića, nedavno preuzela slučaj Belivuk), kao i Jelena Škulić (supruga sudije Ustavnog suda i profesora Pravnog fakuklteta Milana Škulića).

Četiri godine kasnije, krajem 2019, sudija Petrović je unapređen u sudiju Višeg suda u Beogradu i raspoređen najpre u drugostepeno, a potom u prvostepeno krivično odeljenje. U junu 2023, kad je na mestu predsednika Višeg suda Aleksandra Stepanovića zamenio sudija Dragan Milošević, koji je takođe godinama unazad označen kao „režimski čovek“, sudija Stojan Petrović dobija još jedno zaduženje u Višem sudu – postaje sudija za prethodni postupak, ovlašćen da odlučuje u predmetima koji su u predistražnoj ili istražnoj fazi, a što uključuje i odluke o pritvaranju osumnjičenih, izdavanje naloga za pretres, kao i prihvatanje sporazuma o priznanju krivice koje podnosi tužilaštvo.

Tako se ime sudije Petrovića nalazi na brojnim odlukama tužilaca iz redova najbližih saradnika Nenada Stefanovića: od hapšenja i pritvaranja aktivista,studenata i građana, do sklapanja podmnetnutih ili nezakonitih sporazuma.

Na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije „Nova“ je ranije proveravala šta je od imovine prijavio sudija Petrović. Zanimljivo je da je u poslednjem izveštaju koji datira iz novembra prošle godine, navedeno da ima mesečna primanja u iznosu od 215.000 dinara, kao i da je vlasnik automobila „smart“ iz 2016. godine. Samo šest meseci ranije, u imovinskoj karti sudije Petrovića mesečna primanja iznosila su 162.000 dinara, imao je takođe „smarta“, ali starijeg iz 2011. godine, kao i četvorocikl „keeway“ . U tom izveštaju postojala su i dva stana od 40 i 92 kvadrata, koje je stekao kupovinom, a koja su iz poslednjeg izbrisana. Manji stan posedovao je još 2015, kad je izabran za sudiju Prvog osnovnog suda, da bi vlasnik trosobnog postao 2022, kad je već uveliko bio sudija Višeg suda.

Nikola Pantelić, tužilac Višeg javnog tužilaštva

Po nalogu Stefanovića, Pantelić je postupao u beogradskom VJT pre nego što je i zvanično izabran, a nalazio se na mestu „kontakt tačke“ za javni red i mir, kojim je bio zadužen za postupanje i procesuiranje osoba privedenih na javnim skupovima, sportskim priredbama, a posebno – protestima.

Nakon nezabeležene izborne krađe u decembru 2023, kada su građani masovno izlazili na ulice kako bi iskazali nezadovoljstvo neregularnostima koje su pratile izborni protest, većina privedenih završavala je upravo na saslušanju kod Pantelića, koji ih je mahom teretio za pokušaj rušenja ustavnog poretka. Mnogima su pod pretnjom pritvorom, uspešno potureni i sporazumi o priznanju krivice, iako napad na ustavni poredak niko nije ni poikušao da izvede. Ipak, Pantelić se nesumnjivo najviše iskazao u procesuiranju Milana Radoičića zbog obračuna u Banjskoj.

Osim što mu je trebalo nedelju dana da Radoičića pozove na saslušanje, sudu je uputio nepotpun predlog za određivanje pritvora Radoičiću, zbog čega se našao na slobodi brže nego što se predao.

Zanimljivo je da je nakon izbijanja studentke pobune i blokada, ali i građanskih protesta, zahtevao od Stefanovića da ga skloni sa mesta „kontak tačku“, upravo iz razloga što je u javnosti označen kao tužilac čije je osnovno zaduženje hapšenje i pritvaranje svih protivnika vlasti. Pošto u VJT nije bio zainteresovanih koji bi ovu dužnost i poziciju preuzeli od Pantelića, za „kontakt tačke“ nezvanično je određeno nekoliko tužilaca, a koje je Stefanović okupio u vajber grupi „Tužioci koji hoće da rade“ i rasporedio im dežurstva za dan najvećeg protesta u istoriji Srbije, održanog 15. marta u Beogradu. Niko od „tužilaca 2.0“ nije ni pokušao da istraži pripremu incidenata, kao ni uzrok prekida komemorativne tišine i stambedo u kom srećom niko nije izgubio život.

Jelena Milutinović Ziljkić, šefica antikorupcije u Višem tužilaštvu u Beogradu

Od 2018. je radila kao tužilački pomoćnik u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije u Višem tužilaštvu, da bi nakon četiri godine, bila izabrana za javnog tužioca najpre u Prvom, a potom u Drugom osnovnom tužilaštvu. Iste godine je međutim, upućena u Više tužilaštvo po Stefanovićevom zahtevu, da bi početkom 2024. bila izbrana na stalnu funkciju u tom tužilaštvu.

Postavljena je za rukovodioca Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, nakon što je prethodna šefica podnela ostavku na to mesto. Milutinović Ziljkićeva je tako ostala upisana kao jedina tužiteljka u istoriji, koja je za dve godine uspela da pređe put od osnovnog tužilaštva do specijalizovanog odeljenja u višem. Iskustvo koje je za to vreme uspela da stekne krajnje je upitno, što je demonstrirala postupkom koji je pokrenula po nalogu Stefanovića kada je s policijom upala u prostorije nekoliko nevladinih organizacija u cilju provere poslovanja i trošenja novca USAID-a.

Policija je po nalogu Milutinović Ziljkićeve faktički tada izvršila pretrese prostorija NVO i to bez pribavljenog sudskog naloga i time prekršila zakon. Zanimljivo je da je i ova tužiteljka raspolagala sredstvima USAID, kada ju je prošle godine Stefanović poslao u Italiju, upravo o trošku ove agencije i to na stručno putovanje i seminar o sprečavanju korupcije i pranju novca.

„Nisam išla u privatnoj režiji, opet sam išla, iako sam išla – išla sam preko Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, tako da PR služba je vaša adresa za sve odgovore na pitanja“, rekla je tada kratko „KRIK-u“ Milutinović Ziljkićeva.