NOVA BAZA Tužiteljka koja ignoriše smrt u policijskoj stanici, čovek koji istražuje krađu glasova: Ko u Srbiji deli pravdu? (2. deo)

Dragoljub Bata Miladinović, šef antikoruptivnog odeljenja VJT u Nišu

U trenutku kada bi Posebno odeljenje za sprečavanje korupcije niškog VJT, trebalo već uveliko da sprovodi predistražni postupak u vezi sa svedočenjima građana Zaječara kojima je nuđen mito u vezi sa glasanjem na minulim lokalnim izborima, odeljenje kojim rukovodi Miladinović angažovano je na istrazi korupcije lokalnih funkcionera iz Surdulice, saradnika ministra bez portfelja Ivice Tončeva iz SPS.

Miladinović je pak pod očiglednim pritiskom, pokrenuo predistragu u vezi sa glasanjem u Zaječaru.

Sa druge strane, činjenica da su hapšenja u Surdulici, koje je decenijama najčvršće uporište Socijalističke partije Srbije, otpočela komentarom Ivice Tončeva, revoltiranog rezultatima izbora u Zaječaru, utisak koji se nametnuo u javnosti da je posredi direktna direktiva iz Beograd, čini se potpuno opravdana. Sa druge strane, antikoruptivno odeljenje u Nišu, bilo je angažovano i prethodnih meseci na procesuiranju svojih korumpiranih lokalnih funkcionera, među kojima je i bivša gradonačelnica Dragana Sotirovski i drugi.

Da se i ovim slučajevima upravljalo kilometrima dalje od Niša, tačnije sa Andrićevog venca i kabineta predsednika Republike, verovatno najbolje dokazuje činjenica što je akcija hapšenja otpočela bez prisustva tužioca Miladinovića, koji je u tom trenutku bio na godišnjem odmoru. Da je borba protiv korupcije u Nišu duže vreme u ozbiljnoj ofanzivi, dokazali su i godišnji rezultati iz 2023. godine, a koji su jasno ukazili da se korupcija najviše oprašta u Nišu.

Statistika je jasno pokazala da je ovo odeljenje u 2023. primenilo institut oportuniteta, odnosno odlaganja krivičnog gonjenja - čak 102 puta, u proseku pet puta više nego isto odeljenje u Beogradu i Novom Sadu. Ono što je posebno bilo simptomatično jeste da je ukupna novčana cifra, koju su okrivljeni uplatili za oportunitet te godine bila nezrazmerno niska u odnosu na broj uplatilaca.

Miodrag Canović, glavni tužilac VJT u Zaječaru

Dok tužioci u Osnovnom tužilaštvu u Zaječaru imaju isti problem kao i njigove kolege iz OJT Niš zbog upražnjenog mesta rukovodioca, na čelu Višeg javnog tužilaštva je Miodrag Canović, koji se od prošle godine često pojavljivao u javnosti zbog slučaja nestale devojčice Danke Ilić iz Bora.

Lokalni izbori koji su održani prošle nedelje u tom gradu, a koje su pratile brojne neregularnosti koje su dokumentovane, nisu izazvale nikakvu reakciju lokalnih tužilaca, a budući da je Canović zvanično rukovodilac jednog, bio je u obavezi da se obrati svojim građanima i uputi ih na to šta bi trebalo da rade sa svim dokazima koje su prikupili.

To se međutim, nije desilo, što nije prvi put da konkretno on ostaje na poteze vlasti. Tako je prošle godine u aprilu, nenadležni predsednik Republike, obavestio javnost da je rasvetljen nestanak devojčice Danke Ilić, iznoseći pritom sve detalje koji bi u tom trenutku trebalo da su tajni. Ispostavilo se da tužilac Canović na raspolaganju nema dokaze koji potvrđuju sve ono što je predsednik saopštio javnosti o ovom slučaju, zbog čega do danas ne postoji pravosnažna optužnica niti se sa sigurnošću može tvrditi šta se dogodilo Danki Ilić.

Smrt brata jednog od okrivljenih tokom saslušanja u policiji, dodatno je potkopala autoritet tužioca Canovića, jer se ispostavilo da su o sadržini obdukcionog zapisnika, najpre obavešteni novinari. Iako je samu istragu vodio drugi tužilac iz zaječarskog VJT, Canović je sa svoje pozicije izdavao smernice za rad, a koje je i on dobijao iz kabineta vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac. Sve je bilo trasirano upravo prvobitnim izjavama „nenadležne predmetne institucije“, pa se je tužilac Canović dozvolio sebi da piše optužnicu za teško ubistvo devojčice, bez ijednog materijalnog dokaza.

Imajući sve ovo u vidu, trenutni status ovog slučaja, koji se nije pomerio s mrtve tačke, nije ni mogao da bude drugačiji.

Marko Dimitrijević, glavni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Užicu

Tužilac, na čija su vrata najavili da će pokucati Kosjerci zbog odluke izborne komisije da im odbije prigovor na regularnosti izbornog postupka, prethodnih godina nije se proslavio u odbrani javnog interesa u predmetima za koje je bila „zainteresovana“ aktuelna vlast.

Tako je krajem novembra pritvorio starijeg Užičanina, narušenog zdravstvenog stanja, kog su dve funkcionerke SNS optužile da ih je udario, iako su svedoci tvrdili drugačije. U pitanju su koordinatorka SNS Marija Preković i v.d. direktorka „Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko“, Tanja Knežević. Prema kazivanju očevidaca, sve se desilo kada su Preković i Knežević pokušale da otmu od Grujičića balon u kome se nalazila površinska voda Turskog potoka, kada su ga u masu ugurala dvojica predstavnika užičke vlasti. Na snimku se vidi komešanje gde građani štite Grujičića a dve žene, koje su ga prijavile, viču na njega.

„Slabost“ na osobe i teme povezane sa deponijom „Duboko“, tužilac Dimitrijević je potvrdio i na slučaju ekološke katastrofe, odnosno požara na pomenutoij deponiji, koji je danima trovao vazduh i zemlju čitave regije.

„Nova“ je pre dva meseca objavila da ovaj slučaj nije makao 11 meseci, od predistražnih radnji, odnosno saslušanja dvoje soumnjičenih i dvoje svedoka. Pogurali su i sa četiri tužbe aktivisti Udruženja građana „Da (ne)dišemo Duboko“ (UDND), predali više od hiljadu strana dokaznog materijala, kako bi pomogli tužilaštvu, ali se ne dešava skoro ništa. Mimo tužilaštva aktivisti su posle danonoćnog dežurstva dugog 100 dana, sudskim putem pred Osnovnim sudom Užice i zvanično zatvorili deponiju „Duboko“ a tužilac je za to saznao putem medija.

Na njih je vlast krenula i bagerima, tužilaštvo se nije oglasio. Građevinski inspektor je dva i po meseca pre izbijanja požara doneo rešenje o zatvaranju deponije po kome načelnik Gradske uprave nije postupio, tužilaštvo se nije oglasilo… Ipak, najupečatljiviji slučaj netransparentnog postupanja tužilaštva na čijem je čelu Dimitrijević, bila je saobraćajna nesreća koja se dogodila na putu Užice - Zlatibor, a koju je izazvalo vozilo iz pratnje tadašnjeg ministra Aleksandra Vulina. Službena "škoda" zakucala se u „fijata“ za čijim je volanom bio mladić (20), a koji je samo pukom srećom prošao sa lakšim povredama.

Borica Mitić, glavna tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Nišu

Za razliku od niškog Osnovnog javnog tužilaštva, koje mesecima unazad „funkcioniše“ bez glavog tužioca, a koji ni na poslednjoj sednici Visokog saveta tužilaštva nije izabran zbog naprasne bolesti i izostanka čak troje istaknutih pravnika, na čelu niškog VJT, od 2016. je Borica Mitić.

Od trenutka kada joj je otpočeo drugi mandat, suočena je sa izazovima i „balansiranjima“ u brojnim slučajevima koje je to tužilaštvo imalo u radu, a koji su direktno ili indirektno bili povezani sa aktuelnom vlašću.

„Vatreno krštenje“ imala je sa slučajem pogibije osmorice rudara u rudniku „Soko“ , koji je zaprepastio javnost aprila 2022. Iako se slučajem bavilo aleksinačko Osnovno tužilaštvo, niški VJT je, kao drugostepeni organ, naposletku na ovu tragediju stavio tačku. Ovim je potvrđena sramna teza da je za smrt osmorice rudara kriva „viša sila“, iako je nesporno utvrđeno da su rudari primoravani da ulaze u jamu u kojoj se danima osećao metan, od kog su se potom ugušili.

Drugi slučaj u kom se Mitićeva istakla kao iskonski branilac interesa „istrage“, datira iz naredne godine, kada je iz policijske stanice u Nišu nestalo više od 200 pištolja, koji su prethodno sakupljeni od građana, u akciji „razoružavanja Srbije“, nakon masovnih ubistava u „Ribnikaru“, Malom Orašju i Duboni. Osim što je odbijala da javnost informiše ko je imenom i prezimenom tužilac koji je angažovan na ovom slučaju, iz Mitićkinog tužilaštva, godinu dana kasnije izašla je sramna optužnica za ovaj sllučaj, a u kojom je bio obuhvaćen jedan policajac i to zbog krađe samo tri pištolja. Slučaj je i dalje otvoren, ali do danas ostatak nestalog oružja nije pronađen.

Takođe, slučaj nestale devojčice Danke Ilić (2) iz Bora, dospeo je sredinom prošle godine jednim delom u postupanje Mitićeve, nakon što je, zbog moguće pristrasnosti zaječarskog VJT, istraga smrti D. D. (40) tokom saslušanja u borskoj Policijskoj stanici, poverena upravo njoj. U pitanju je rođeni brat jednog od dvojice nepravosnažno optuženih za ubistvo devojčice, čiju su smrt tokom ispitivanja, policajci pokušali da predstave kao „iznenadnu i prirodnu“. Obdukcioni zapisnik koji je objavio „Radar“ jasno je ukazao da je D. D. uoči smrti bio zverski prebijan, ali do danas predistražni postupak nije dao nikakve rezultate.

Početak studentskih blokada, a potom i masovnih protesta građana, za Mitićevu je bio još jedan izazov, posebno nakon pretnje predsednika Republike, koju je uputio javnim tužiocima sa stranačkog skupa u Leskovcu da će „svi koji ne štite poredak biti smenjeni“ . Tome je prethodio događaj kada su građani Niša revoltirani skupom SNS u tom gradu, gađali jajima i polivali vodom lokalne funkcionere. Prva žrtva koja je uhapšena nakon „reagovanja“ predsednika bio je student prava Mateja Nikolić. Iako je svima jasno da gađanje jajima i polivanje vodom ne može da predstavlja krivično delo, ovaj mladić je promptno optužen i doveden pred svršen čin da potpiše sporazum o priznanju krivice.

Mitićkino tužilaštvo je njegov prestup okarakterisalo kao krivično delo „zlostavljanje i mučenje“, koji međutim nije potvrđen od strane suda jer je apsolutno nezakonit. Takođe, u slučaju napada na dekanicu niškog Filozofskog fakulteta Nataliju Jovanović, Mitićka je dozvolila da žena koja ju je ubola nožem bude od starta optužena za nasilje na javnom skupu, iako tužilaštvo u praksi, makar na početku svakog postupka, na teret stavlja najtežu kvalifikaciju što bi u ovom slučaju morao biti pokušaj ubistva.