NOVA BAZA Tužiteljka koja je svaku aferu vlasti mogla da istera na čistac, Vučićeva prijateljica koja je oslobodila Radoičića i Veselinovića: Ko u Srbiji deli pravdu? (1. deo)

Zagorka Dolovac, Vrhovna javna tužiteljka

Na čelu javnotužilačke organizacije nalazi se 15 i po godina (od 2010.), trenutno je na polovini svog trećeg uzastopnog šestogodišnjeg mandata, sa unapred iskazanom i neskrivenom namerom da na toj funkciji ostane i po četvrti put, nakon kog bi ispunila uslove za starosnu penziju.

Njen profesionalni put sve vreme prate brojne kontroverze, pa je do danas ostalo nerasvetljeno najpre, kako se jedna novosadska anonimna tužiteljka, prosečne biografije, sa vidnom fobijom od javnih nastupa i istupanja, obrela u Beogradu još 2007. najpre kao šefica tadašnjeg Okružnog tužilaštva (današnji VJT), a dve i po godine kasnije kao glavna republička tužiteljka. Etiketu kadra tada vladajuće Demokratske stranke, uspešno je, dve godine kasnije, prelepila „naprednjačkom“, a prvih nekoliko godina vladavine SNS bila je doslovno nevidljiva. Afere vlasti nizale su se jedna za drugom, ali je ona na svaku ostajala podjednako nema. Ovim je sebi obezbedila i naredni mandat, koji je takođe provela u medijskoj ilegali, a u povremenim istupanjima u strogokontrolisanim uslovima, javnost je uporno pokušavala da obmane da ni za jednu goruću temu, ona zapravo nije nadležna, već postupajuća tužilaštva.

Međutim, u tužilaštvu koje počiva na strogoj hijerarhiji, republički, a potom i vrhovni tužilac, ima sva zakonska i Ustavna ovlašćenja da izdaje naredbe svakom tužiocu u državi, kao i obavezna uputstva za rad, da predmete traži na uvid, preraspoređuje...To bi u praksi značilo da je Dolovčeva sve vreme u rukama imala zakonsku mogućnost da apsolutno svaku aferu vlasti istera na čistac i dotera do suda. Dopuštanjem da se sve zataškava, bila je direktan saučesnik vlastima u svim kriminalno-korupcionaškim aktivnostima, a koje su poslednjih godina toliko van kontrole da za njima ostaju i mrtvi nevini ljudi.

Nakon pada nadstrešnice i otpočinjanja najveće društvene krize u istoriji Srbije, svi događaji koji su usledili, jasno su ogolili sve posledice njene odluke da se ne meša u svoj posao, a što je direktno prouzrokovalo - studentske blokade, građasnke proteste, napade batinaša i huligana, zvučno oružje, krađu izbora, nepostojanje optužnice, tri odvojene istrage...

Da je iste večeri naredila da se ispitaju osobe i njihovi motivi za izricanje laži „sve smo uraduli, samo nadstrešnicu nismo“, da je naložila hapšenja nadležnih ministara, svih odgovornih lica firmi koje su radile na stanici i usput sprovela pretrese i zaplene, malo je verovatno da bi se društvena kriza ovoliko produbila. Sa druge strane, ono na čemu sve vreme svoje „vladavine“ radi posvećeno i izrazito predano, jeste izbor i raspoređivanje glavnih javnih tužilaca u čitavoj zemlji, a uz pomoć kojih kontroliše i ostale javne tužioce, strogo vodeći računa da se održava poredak koji je upravo ona postavila.

Profesionalni maksimim ostvarila je u jačanju ličnih veza sa strancima i evropskim tužiocima, pa ju je tako, Republika Francuska, na zaprepašćenje domaće javnosti, odlikovala 2019. ordenom Legije časti u rangu viteza.

Jasmina Vasović, predsednica Vrhovnog suda

Na čelo najvišeg suda u državi, u kom obično postupaju sudije na zamaku svoje karijere, došla je kao relativno mlada, sa prosečnim godinama radnog staža, ali i kao jedini kandidat koji je konkurisao za to mesto, nakon što je njen prethodnik Dragoljub Milojević otišao u „okasnelu“ penziju.

Činjenica da je bila jedini kadnidat, u javnosti je odmah stvorila opravdan utisak da je njen izbor bio unapred dogovoren, a tome je doprinela i informacija da je sa predsednikom republike drugarica još iz studentskih dana. Nesporna je pak činjenica, da je sudijska karijera Vasovićeve krenula skokovito uzlaznom putanjom, od trenutka kada je SNS došao na vlast. Sa skromnim iskustvom i nepune dve godine sudijskog postupanja u Višem sudu u Beogradu, prešla je u Apelacioni sud, da bi već dve godine kasnije bila član veća koje postupa u predmetima iz oblasti organizovanog kriminala.

Od tog trenutka, za njeno ime počinju da se vezuju brojne sumnjive odluke i pravosnažne presude, koje su dobijale etiketu nezakonitih i za koje se spekulisalo da su donošene po direktnom nalogu izvršne vlasti.

Vasovićeva je tako bila u veću koje je donelo oslobađajuću presudu biznsmenima sa Kosova, Milanu Radoičiću i Zvonku Veselinoviću, koji su i pre dolaska na „naprednjaka“ na vlast bili označeni kao saradnici i finasijeri SNS. U istom kontekstu se govorilo i o kontroverznom biznismenu Stanku Subotiću Canetu, a maratonski postupak protiv njega zbog šverca cigareta, pravosnažno je okončalo oslobađajućom presudom upravo veće u kom je takođe bila Vasovićeva. Zbog te presude, tužilac za organizovani krminal podneo je Vrhovnom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti zbog odluke Vasovićeve i njenih kolega da se iz predmeta isključe određeni dokazi.

U trenutku kada je Vrhovni sud ocenio da je taj potez bio nezakonit, Vasović se našla na mestu predsednice tog istog suda, koje je potom donelo drugu kontroverznu odluku. Naime, nakon pravosnažne odluke kojom je bilo utvrđeno da su banke nezakonito naplaćivale klijentima troškove obrade stambenih kredita, što je pokrenulo lavinu tužbi i zahteva za povraćaj novca klijentima, Vrhovni sud je promenio pređašnju odluku i ovaj put zauzeo stranu banaka.

Iako su je odmah povezali sa bankarskim lobijem, ubrzo su pokrenute spekulacije o pravom razlogu za njeno postavljanje na čelo Vrhovnog suda. U pitanju je opet bio jedan zahtev za zaštitu zakonitosti, ali onaj koji su podneli advokati Darka Šarića, u tom trenutku pravosnažno osuđenog za šverc 5,7 tona kokina. Usvajanjem tog zahteva, jer je zakon nesporno u jednom delu bio prekršen, Šariću je ukinuta presuda, kao i zatvorski pritvor, a predmet vraćen na novo odlučivanje. Taman kada se učinilo da je u toku priprema za konačno oslobađanje Šarića, dogodio se „Skaj“, a Pljevljak se ubrzo ponovo našao u pritvoru i to s novom optužnicom.

Inače, Jasmina Vasović je po dolasku u Vrhovni sud, bila i član prethodnog saziva Visokog saveta sudstva, gde je odlučivala i o izboru i napredovanju brojnih sudija.

Malo je poznato da se u vrhu spiska onih koji su napredovali dolaskom Vasovićeve, našao i sudija Milan Grkinić, javnosti poznat kao sudija bivšeg Četvrtog opštinskog suda, koji je u februaru 2003, nakon pokušaja atentata na premijera Zorana Đinđića na auto-putu kod Hale Limes, pustio na slobodu privedenog vozača kamiona koji je pokušao da udari u premijerovo vozilo u pratnji – Dejana Milenkovića Bagzija. Sudija Grkinić je, nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, hapšen u akciji “Sablja”, a sve vreme se branio tvrdnjama da je odluka o puštanju Bagzija bila zakonita.

Iako se nakon “Sablje” vratio na posao, u pravosudnim krugovima se govorilo da mu je još tada saopšteno da zaboravi na napredovanje u sudijskoj karijeri i da bude srećan što nije razrešen. Tako je skoro 20 narednih godina ostao u najnižem sudu, da bi od dolaska Vasovićeve u Vrhovni sud po prvi put bio unapređen i raspoređen u Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije. Njegovo ime osvanulo je i među potpisima podrške studentima.

Snežana Marković, predsednica Ustavnog suda

Za sudiju Ustavnog suda izabrana je 2016. na predlog svog dugogodišnjeg zemljaka i prijatelja iz Kragujevca – bivšeg predsednika republike Tomislava Nikolića.

Prethodno, najduže je obavljala funkciju zamenika republičkog tužioca od 2003. do 2016, dok je ranije postupala u Opštinskom i Okružnom sudu u Kragujevcu. Tri godine po izboru za sudiju, tačnije 2019. izabrana je za predsednicu Ustavnog suda, čime je otpočeo kontinuirani period neoglašavanja ove, za svako demokratsko društvo, vitalne institucije, čiji je cilj da u ustavne okvire vrati svako delovanje i postupanje izvršne i zakonodavne vlasti, a čiji najviši predstavnici u Srbiji svakodnevno prekoračuju svoja ovlašćenja. Kako su se ustavne žalbe po raznim pitanjima gomilale, tako je tišina Markovićeve i njenih kolega bila glasnija. Čak i kada bi javnost udostojili neke odluke, ona bi uglavnom bila na liniji vlast, što je dodatno produbljivalo nepoverenje građana.

Njen prvi mandat obeležile su mahom ustavne žalbe u vezi sa epidemijom koronavirusa u Srbiji, kao i izbegavanju izjašnjenja o tome, da li je proglašenje vanrednog stanja od strane predsednika republike u martu 2020. bilo u skladu s Ustavom. Nasledila je modele postupanje svojih prethodnika, pa je i u njeno vreme izostajalo konačno razmatranje ustavnosti odluke o smanjenju penzija iz 2014. kao i eksproprijaciji zemljišta u korist privatnih investitora. Poput Zagorke Dolovac, i Markovićeva je svojim držanjem i servilnošću prema vlastima, zaslužila i drugi mandat koji je otpočeo januara 2014. Na tom putu se čak ukazao i jedan zakonski problem, koji je vladajuća većina brzinski rešili na jednoj od poslednjih sednica, uoči decembarskih izbora 2023. Među 60 tačaka dnevnog reda i predloga izmena brojnih zakona, provučena je i onaj koji se odnosio na izbore sudija ustavnog suda.

Dok se u javnosti, ali i među opozicijom tad najviše govorilo o izmenama medijskih zakona, usvajanje predloga koji je prošao mimo svake rasprave i diskusije, omogućio je Markovićevoj da bude reizabrana na funkciju, iako je samo tri meseca kasnije ispunila uslove za starosnu penziju. Novim zakonom, samo je sudijama Ustavnog suda omogućeno da nastave da rade i nakon 65 godine života ukoliko to žele i ako nemaju maksimalan broj godina radnog staža. Budući da je na ovakav način ostala na funkciji, čiji se kraj podudara sa predsednikovim, postavlja se pitanje da li građani do 2027. mogu da očekuju bilo kakvu odluku u svoju korist.

U tome ide u prilog i to što je početak drugog mandata Markovićeva posvetila ignorisanju ustavnih žalbi koje su se odnosile na izbornu krađu i neregularnosti, kako one u decembru 2023, tako i ponovoljene junske 2024. Ono što je uspelo da izazove reakciju Ustavnog suda, bila je žalba Rio Tinta na odluku o obustavljanju projekta, koji je Vlada prethodno inicirala i odobrila, dok je malo verovatno da će se ikad oglasiti o uredbi kojom je univerzitetskim profesorima, zbog studentkih blokada, ukinuta plata.

Odlukom da ignorišu ovu žalbu, sudije Ustavnog suda su, imeđu ostalog i direktno odgovorne za aktuelni protest univerzitetskih radnika, koji sedam dana kampuju ispred Vlade.

Nenad Stefanović, glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu

Na čelo VJT stupio je 2022. nakon što ga je izabrala skupštinska većina, iako je na rang listi tadašnjeg Državnog veća tužilaca bio poslednji, sa najmnjim brojem bodova.

Za razliku od drugih funkcionera u pravosuđu, koji potčinjenost i servilnost režimu mahom skrivaju medijskom ilegalom i ignorisanjem, Stefanović, u čijoj je direktnoj nadležnosti procesuiranje institucije predsednika države, otvoreno zauzima stranu, svestan kome duguje što je put od sanitarnog inspektora do pravnika, završio na čelu najvećeg i najbitnijeg tužilaštva u državi.

U javnotužilačkim krugovima se odavno prepričava da je predsednik, prilikom jednog „preslišavanja“ Zagorke Dolovac i njenog najbližeg sradnika Branka Stamenkovića, otvoreno rekao da je Stefanović jedini tužilac na kog može da se osloni. Osim što nikog nije ni pokušao da privede zbog dokumentovane izborne krađe, Stefanović se vlastima dokazao i kao čuvar jednog od njihovih najvećih problema – slučaja „Banjska“ i Milana Radoičića, zbog kog je utvrdio novi tip pravosudnog postupanja – privid istrage.

Poverenje najmoćnijeg čoveka u državi dodatno ga je učinilo da se oseća nadmoćnim, pa je pre nekoliko meseci krenuo da se obračunava najpre sa Dolovčevom, a potom i sa Stamenkovićem, što se nedavno prenelo i na sednice tužilačkog Saveta. Kao predsednik GONGO Udruženja sudija i tužilaca, koje u svojim redovima okuplja lojalne kadrove, Stefanović je uspeo da u svakom beogradskom tužilaštvu rasporedi svoje saradnike, kako bi uspostavio što veću kontrolu. Neretko i svoju hijerarhijsku nadređenost, kao nijedan prethodni tužilac koji je bio na čelu VJT, koristi da podređenim kolegama izdaje obavezna upustva za rad i oglašava u javnosti o slučajevima za koje nije nadležan.

Da je nesporno lojalan „partner“ vlastima, svakodnevno dokazuje i svojim postupanjem u aktuelnoj krizi, a potez koji je u najvećoj meri zgrozio domaću, ali i svetsku javnost povukao je na dan najvećeg protesta u Beogradu 15. marta. Umesto naredbe policiji da istraži šta je prekinulo komemorativnu tišinu i izazvalo paniku među okupljenima, Stefanović je uputio direktnu pretnju da će svako ko pomene zvučni top biti odmah uhapšen. Pretnje je pokušao da ostvari na opoizcionim liderima, ali bezuspešno.

Da je svestan šta tačno radi dokazuje i to što svoj potpis ne na najspornije odluke, već na to primorava svoje najbliže saradnike. Nekoliko njih trenutno se nalazi pod lupom disciplinskih organa i to zbog nezakonitih sporazuma o priznanju krivice koje su sklapali s kriminalcima. Za tri godine koliko je na čelu VJT, u radu nije imao nijedan predmet visoke korupcije niti bilo koji drugi veći slučaj, iako su mu ruke zakonski odrešene za procesuiranje najvećih krminalaca. Umesto njih, privodi, saslušava studente, aktiviste i pobunjene građane, dok one koji ih napadaju, gaze kolima i otvaraju lobanje, dovodi u pravno povoljniji položaj.

Dokazao se i u ometanju istrage protiv SNS funkcionera koji su napali studente FDU, čime je direktno prouzrokovao studentske blokade i onemogućio da im se ispuni primarni zahtev.

Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva

Jedan od najbližih saradnika Zagorke Dolovac u Vrhovnom tužilaštvu i njen „krizni menadžer“ u pregovorima sa pobunjenim studentima, do nedavno se nalazio na funkciji glavnog tužioca Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal. Ovo odeljenje je formalno i osnovao, a usput je imao još nekoliko visokih funkcija u javnotužilačkoj organizaciji. Zanimljivo je da poslednjih godina, ovo odeljenje beleži priliv najvećeg broja predmeta u odnosu na sva ostala tužilaštva u državi i to prvenstveno zbog procesuiranja krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti javnih funkcionera. Ovo delo u najvećeoj meri se odnosi na pretnje koje korisnici društvenih mreža direktno ili indirektno objavljuju na svojim nalozima, a gotovo zbog svake koja se odnosi na predsednika ili nekog drugog visokog funkcionera, otvaraju se novi predmeti.

Dok je bio na čelu odeljenja, upravo je Stamernković odlučivao o tome kada će se i po čemu postupati, a iako to nikad nije zvanično potvrđeno, njegova smena sa rukovodećeg mesta usledila je upravo zbog slučaja jednog korisnika koji se nakon neprimerenih objava na mrežama, nije našao u pritvoru. Budući da se nalazi na čelu VST, njegov uticaj pri izboru novih ili napredovanju javnih tužilaca smatra se ključnim.

Dragan Milošević, predsednik Višeg suda u Beogradu

Dugogodišnji sudija Apelacionog suda u Beogradu, koji je odlučivao o gotovo svim predmetima iz oblasti organizovanog kriminala od trenutka kada je SNS došao na vlast, nasledio je 2023. godine Aleksandra Stepanovića na mestu predsednika najvećeg suda u Beogradu. Ovo mesto specifično je zbog svojih posebnih nadležnosti, prvenstveno onih koji se odnose na izdavanje naloga i odobrenja Bezbednosno-informativnoj agenciji o tajnom praćenju i prisluškivanju pojedinaca.

Upravo se zbog toga smatra jednim od glavnih saradnika vlasti u pravosuđu u čijim se rukama nalaze sve mere represije i progona političkih neistomišljenika.

Istovremeno postupa kao član drugostepenog vanpretresnog veća Višeg suda u Beogradu, a koje najčešće ispituje žalbe i donosi odluke o pritvaranju ili oslobađanju pojedinaca. Zanimljivo je da baš on bio u KV veću koje je ispitivalo zakonitost optužnice, koju je posle tri dana istrage podigao Nenad Stefanović u slučaju novosadske tragedije, iako mu je prethodno naređeno da ceo slučaj koji je otvoren na osnovu prijave advokata sradnice okrivljenog Gorana Vesića, dostavi na dalje postupanje TOK.

Milošević je do 2023. bio i na funkciji predsednika Nadzornog odbora FK Crvena zvezda, a njegoviim dolaskom na čelo Višeg suda konstatovana je apsolutna zastara krivičnog gonjenja Zvezdana Terzića. Takođe, Milošević je zajedno sa Jasminom Vasović, učestvovao je u nezakonitom oslobađanju Stanka Subotića Caneta, kao i Luke Bojovića u vreme dok je bio sudija Specijalnog suda.

Tijana Šurlan, sudija Ustavnog suda

U beogradskom pravosuđu označena je kao produžena ruka vlasti u Ustavnom sudu, u koji je izabrana još 2016. Karijeru je započela kao advokat da bi ubrzo postala asistent na Policijskoj akademiji na predmetu za Međunarodno pravo.

Usavršavala se u oblasti zaštite ljudskih prava, a uoči izbora za Ustavni sud, bila je kandidatkinja za lokalne izbore na Vračaru na listi "Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje" 2016. godine. Iako je zakon zbog političke opredeljenosti nije sprečavao da postane sudija Ustavnog suda, stručnjaci su od samog starta ukazivali da će pitanje njene nepristrasnosti u odnosu na vladajući režim, biti pod velikim znakom pitanja, što se u narednim godinama pokazalo kao tačno.

Supruga je bivšeg direktora Infrastruktura Železnica Srbije Nebojše Šurlana , koji je jedna od uhapšenih i optuženih funkcionera vlasti za pad nadstrešnice i pogibiju 16 osoba. Supružnici su povezani i sa aferom prodaje državne imovine Nebojšinom ocu u vreme kada je bio direktor Građevinske direkcije Srbije.

Ivana Stojiljković Pomoriški, glavna tužiteljka Trećeg osnovnog tužilaštva u Beogradu

Za glavnu tužiteljku Trećeg osnovnog tužilaštva u Beogradu, izabrana je 2023. iz drugog pokušaja kao lični izbor vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac.

Javnosti je poznata iz vremena kada je predvodila omladinu Lige socijaldemokrata Vojvodine na čijem je čelu bio Nenad Čanak.

U pojedinim režimskim medijima, koji drže stranu Nenada Stefanovića u njegovom sukobu sa Dolovčevom, pre nekoliko meseci su izrabljivali snimak RTV Pančevo od pre 15 godina, optužujući Stojiljković Pomoriški da je bila deo „autonomaške kampanje“ pod nazivom „Vojvodina vojvođanima“, povezujući je i sa potpredsednicom SSP Marinikom Tepić i drugim bliskim saradnikom Dolovčeve – Borisom Majlatom.

Pre Beograda, postupala je kao tužilac u Pančevu, a navodno, pored Dolovčeve, uživa i zaštitu Branka Malovića, „sive eminencije SNS banatskog okruga“, to jest potpredsednika Izvršnog odbora te partije. Stojiljković Pomoriški istakla se odmah po stupanju na mesto šefice, kada je na aerodromu uhapsila muškarca koji je Dolovčevoj, u prolazu, dobacio „Zar ste vi još živi?“

Okolnosti pod kojima je ovaj muškarac uhapšen, a potom optužen da je ugrozio sigurnost glavne tužiteljke, do danas su ostali nepoznati i zakonski upitni. Muškarac je sporazumno osuđen na drakonsku kaznu kućnog zatvora, kao i novčanu, koju je trebalo da uplati direktno na račun glavne tužiteljke, što je takođe mimo zakona.

Stojiljković Pomoriški, zajedno sa Stefanovićem, doprinela je izbijanju studentskih blokada, jer je dve nedelje držala krivičnu prijavu koju je dekan FDU podneo nakon što su studente napali „nervozni građani“, za koje se ispostavilo da su funkcioneri SNS na zadatku. Iako je znala da za ovaj slučaj nije nadležna, prijavu je držala sve dok je pod pritiskom javnosti nije uputila Stefanoviću, a koji je nastavio da ignoriše činjenicu što su svi napadači odmah bili identifikovani. Poslednji podvig ostvarila je nakon što je u Studentskom gradu napadnut Miloš Pavlović, zbog čega je iste večeri privedeno više od 20 studenata – neuporedivo više od zakasnelo privedenih u Novom Sadu, zbog pogibije 16 ljudi.

Dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda

Sudija dr Dragana Kolarić, izabrana je za sudiju Ustavnog suda 2016. na predlog tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, a u pored predsednice suda Snežane Markovioć i sudije Tijane Šurlan, u javnosti je označena kao vodeći „naprednjački“ kadar. Tome doprinosi i činjenica što je u braku sa Srđanom Kolarićem, bivšim predsednikom Opštine Čukarica i članom Glavnog odbora SNS.

Pored Ustavnog suda, dr Kolarić je angažovana kao profesorka Kriminalističko-policijske akademije u Beogradu kao i na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Javnost dodatno intrigira zbog informacije da je bila prva voditeljka popularnog kviza „Slagalica“.