30
Beogradska kompanija "Iskra", čijih je 17 objekata porušeno tokom akcije "fantoma" u Savamali u izbornoj noći u aprilu 2016. godine, dobila je pozitivnu međupresudu Privrednog suda protiv države Srbije, kojom se (za sada nepravosnažno) konstatuje da je njihov zahtev za odštetu zbog nelegalnog rušenja objekata - osnovan. Osim što dodatno baca inkriminišuće svetlo na ovaj događaj, presuda otkriva i dosad nepoznate detalje o samom rušenju, koje do danas ostaje jedna od najvećih afera u eri vladavine Srpske napredne stranke prestonicom.
Priča o Savamali dobro je poznata srpskoj javnosti: od upada nasilnika, maskiranih fantomkama, u prostor savskog priobalja, preko „otmice“ čuvara objekata, do isecanja struje i rušenja koje se odvijalo u noći dok je SNS slavio još jednu izbornu pobedu. Osim toga, dobro su poznate i političke ocene predsednika Vučića, za kojeg su „fantomi“ bili „kompletni idioti“ koji je trebalo da „udžerice“ ruše danju.
Slučaj „Savamala“ pominjan je i u izveštajima Evropske komisije, kao bitna zamerka u sektoru vladavine prava, ali krivični postupci koji su usledili nisu dali konkretne odgovore na pitanja – ko je i zašto rušio?
Suštinski, jedini osuđeni za ovaj događaj ostaje Goran Stamenković, policajac, šef smene u noći rušenja. Stamenković je i medijima i organima gonjenja govorio o pritiscima koje je u ovom slučaju trpeo i to od „državnog vrha“.
30
55
0
U izreci presude u koju je Nova.rs imala uvid, sud beleži novo – a suštinski isto – Stamenkovićevo svedočenje, kojim policajac potvrđuje da je od svog pretpostavljenog Zvonka Kostića dobio direktivu da sve građane koji prijave rušenje upućuje na komunalnu policiju. Tu direktivu, Kostić je, kako je rekao, dobio od čelnika beogradske policije, Veselina Milića.
Moramo se, ipak, za trenutak vratiti dve godine unazad, jer sve je počelo još 2014. godine. Kako pred sudom svedoči zakonski zastupnik „Iskre“ Vladimir Miljević, firmu je kupio kada je bila u stečaju, sa sve parcelama 450 i 460, koje će kasnije biti mete upada. Na prvoj je zemljište izdavano restoranima i za magacin, a na njemu je bila i upravna zgrada „Iskre“; na drugoj se nalazila kolska vaga za merenje ogreva, a ostatak zemljišta izdavan je za potrebe parkiranja autobusa.
Miljević svedoči da je pomenute 2014. godine „došlo do nasrtaja na imovinu „Iskre“, kada je porušena ograda oko parcele 460, a „Milenijum tim“ i Beograd na vodi je parcelu „zauzeo“. Potom je porušena ograda i na parceli 450. Policija je tada obavila uviđaj, pokrenut je i postupak za smetanje poseda koji je stigao i do suda. Miljević je tada angažovao obezbeđenje. Na tome se, privremeno, sve i završilo.
„Krik“ je, inače, u martu 2017. godine objavio da je Privredni sud u decembru 2016. godine doneo prvostepenu presudu protiv „Milenijum tima“ zato što je u avgustu i septembru te godine, nekoliko meseci nakon fantomskog upada, bespravno porušio tri preostala objekta u vlasništvu druge firme, „Transport peroni“. Tome je prethodilo rešenje katastra Savski venac u kom se navodi da ti objekti – ne postoje.
Između ta dva upada, desilo se ono što nazivamo slučaj Savamala.
Od ranije je poznato i da je radnik obezbeđenja Slobodan Tanasković u noći upada u aprilu 2016. godine bio „otet“ – vezan, onesposobljen da se kreće, a bili su mu oduzeti i telefoni. Tanasković je, inače, preminuo mesec dana nakon ovog napada. Kako se navodi u presudi, on je prethodno dao pisanu izjavu policiji u kojoj je naveo da je pored lica sa fantomkama bilo i jedno koje nije bilo maskirano. Do danas nije utvrđeno o kome je reč.
Sa druge strane, poznato je da su „fantomi“ nasrnuli i i na muzičara Miloša Đorđevića, koji je te noći svirao u jednom od lokala u tada mračnoj Savamali. Posle nastupa otišao je do automobila na parkingu u Hercegovačkoj, kako bi spakovao opremu. Tada su mu prišla trojica muškaraca u fantomkama.
„Izvukli su me iz auta, rekli da ćutim i spustim glavu – pomislio sam da kradu auto“, izjavio je Đorđević tri dana posle rušenja za N1. Odmah su mu, navodi, uzeli telefon i sva dokumenta, a pušten je tek posle sat vremena.
Međutim, međupresuda Privrednog suda podseća na manje poznatu činjenicu (o kojoj je NIN pisao ranije), da se te noći dogodila i treća „otmica“, čija je žrtva bio čuvar Slađan Milošević. To piše u priloženoj presudi protiv policajca Gorana Stamenkovića, u kojoj se navodi da su Miloševiću „teško povređena prava“, zajedno sa pokojnim Tanaskovićem i muzičarem Đorđevićem. Da se i ova otmica dogodila potvrđuje u svom iskazu i Miljević, koji opisuje da je jutro nakon upada – sa vlasnikom „Transport perona“ Vladimirom Markovićem – otišao u PS Savski venac, da se raspita o slučaju. Tamo je sreo policajca Igora Veljina, koji je sa dva muškarca razgovarao o rušenju koje se dogodilo minule večeri. Jedan od njih je, kaže Miljević, bio upravo „čuvar koji je bio angažovan kod mosta Gazela, koji je doživeo isto kao i Slobodan (Tanasković, prim. nov.)“.
Konačno, novitet je i uvid u kompletan iskaz Igora Veljina, policajca podređenog Stamenkoviću, koji je u noći rušenja direktno primao prijave o kriminalnim aktivnostima u Savamali, kao i ocena istinitosti tog svedočenja od strane sudija Privrednog suda.
O njegovom iskazu izveštavao je dnevni list „Danas“, koji je preneo da je policajac priznao pred sudom da je od ženske osobe dobio prijavu da joj je srušena kuća, što nije smatrao bitnim jer su se u ovom delu grada stalno dešavala rušenja. Zato ju je, po uputstvima nadređenih, uputio na komunalnu inspekciju. Nije sačinjvao beleške, ne seća se da li je dobio informaciju o maskiranim licima, sa palicama, koji su ljude otimali, ne seća se koliko mu je građana ovo krivično delo prijavilo. Ne seća se, međutim, ni ko mu je naredio da tako postupa, ni da li je uopšte bilo direktne naredbe.
Sud mu, ipak, u tom delu nije poverovao.
U presudi Privrednog suda navodi se da, premda jesu u većem delu kao istiniti prihvaćeni iskazi policajaca Stamenkovića i Veljina, Veljinov iskaz o tome da „ne seća da je od strane direktora tužioca dobio informaciju da su napad izvela N.N. lica, maksirana, sa palicama i da je radnik Slobodan bio vezan“ nije prihvaćen kao istinit „jer je u tom delu iskaza ovog svedoka neuverljiv i protivrečan iskazu zakonskog zastupnika tužioca, te je i na kraju suočenja svedok ipak prećutao odgovor na ovo pitanje“. Ipak, sud ceni da „navedena činjenica nije relevantna za utvrđenje potpunog i ispravnog činjeničnog stanja“ u njihovom predmetu.
U nekom budućem, krivičnom, ta ocena morala bi da bude veoma bitna.
BONUS VIDEO Godišnjica rušenja u Savamali: Ne znamo ko su naručioci i izvršioci, a luksuzno naselje se samo širi
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
