NASA otkrila koje biljke čiste vazduh od otrova u vašem domu: Jedna je jako popularna u Srbiji

Ova ideja potiče iz poznatog istraživanja koje je NASA sprovela 1989. godine. Studija je imala vrlo praktičan cilj. Naučnici su pokušavali da pronađu način da očiste vazduh u svemirskim stanicama i zatvorenim habitatima gde ventilacija nije dovoljna da ukloni sve zagađivače. Ispostavilo se da određene biljke mogu da apsorbuju štetne gasove koji se oslobađaju iz plastike, boja, lakova, nameštaja i raznih hemikalija koje se nalaze u svakodnevnom okruženju.

U istraživanju su posebno analizirani takozvani VOC gasovi, odnosno isparljiva organska jedinjenja. Među njima su formaldehid, benzen i trihloretilen, supstance koje se često nalaze u građevinskim materijalima, deterdžentima, sredstvima za čišćenje i industrijskim proizvodima. NASA je testirala kako različite sobne biljke utiču na koncentraciju ovih materija u zatvorenim komorama i rezultati su pokazali da neke vrste mogu značajno da smanje njihovu količinu u vazduhu.

Među biljkama koje su se pokazale najefikasnijim našle su se vrste koje se često gaje i u evropskim domovima. Svekrvin jezik, poznat i kao sanseverija, pokazao je sposobnost da uklanja formaldehid i druge zagađivače. Engleski bršljan takođe se izdvojio kao biljka koja može da smanji koncentraciju benzena. Mirni ljiljan, dracena, bambus palma i fikus benjamin takođe su se našli na listi biljaka koje su u eksperimentima pokazale značajan efekat u filtriranju vazduha.

Ipak, kasnije analize su pokazale da postoji važna razlika između laboratorijskih uslova i stvarnog života. NASA je eksperimente sprovodila u potpuno zatvorenim komorama u kojima vazduh nije cirkulisao kao u običnim stanovima. Zbog toga su neki naučnici kasnije upozorili da bi u realnim uslovima bilo potrebno mnogo više biljaka da bi efekat bio primetan. U modernim stanovima ventilacija i kretanje vazduha igraju mnogo veću ulogu u kvalitetu vazduha nego same biljke.

To, međutim, ne znači da biljke nemaju značaj. Osim što u određenoj meri mogu da apsorbuju zagađivače, one povećavaju vlažnost vazduha, utiču na psihološki osećaj prijatnosti u prostoru i često smanjuju stres. Upravo zbog toga mnogi stručnjaci i danas preporučuju da se u stanovima i kancelarijama drži nekoliko vrsta sobnih biljaka.

Zanimljivo je da je istraživanje koje je nastalo iz potrebe za životom u svemiru vremenom postalo jedno od najcitiranijih kada je reč o kvalitetu vazduha u zatvorenim prostorima. Danas se lista biljaka iz NASA studije redovno pojavljuje u vodičima za uređenje enterijera i zdrav život u gradovima.