Na braniku režima: Kako šef beogradskog tužilaštva progoni ljude čiji je jedini greh što nisu po volji vlasti

Pokretanjem ovih postupaka Srbija se svrstala u red najrepresivnijih država, gde je sve u funkciji jedne partije i jednog vođe, pa i tužilaštvo i policija i gde ne postoji jasna razlika između politike i pravosuđa.

Sva tri slučaja su, u najmanju ruku kontroverzna, puna nelogičnosti i besmisla, a u vezi nekih je Više javno tužilaštvo u Beogradu lagalo u saopštenjima. Ipak, sva tri su uznemirujuća jer pokazuju volju i mogućnost Nenada Stefanovića, koji je usvojenim Mrdićevim zakonima dobio nova ovlašćenja i nadležnosti, i koji iza rešetaka može da pošalje bilo koga, čak i bez osnova, ukoliko taj neko narušava lik i delo predsednika i partije na vlasti. A kako sve stoji sa stručne strane, objašnjava tužiteljka u penziji Jasmina Paunović.

"Vezano za slučaj hapšenja zbog karikature, što se tog slučaja tiče, to je objavljeno na društvenim mrežama i može se tretirati kao nadležnost VTK, koje je u okviru VJT u Beogradu. Sad treba razgraničiti da li uopšte postoji krivčno delo. Karikatura može da bude umetničko izražavanje, jedan vid umetničkog delovanja i na tome se može zasnovati odbrana uhapšenog. Videćemo da li uopšte postoji krivično delo u tom smislu. Smatram, iako nisam videla spornu karikaturu, da tu nema krivčne odgovornosti, ali to treba ostaviti odbrani", objašnjava Jasmina Paunović za Nova.rs.

Proverenom čuvaru režima, Stefanoviću, dodeljeno je u ingerenciju Mrdićevim zakonima i Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (VTK) i posledice se već vide.

Naime, 4. marta Tužilaštvo za VTK uputilo je Ministarstvu unutrašnjih poslova zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja u cilju identifikovanja lica L.B. koje je na društvenoj mreži "Fejsbuk" postavilo objavu – karikaturu na kojoj drugo lice ubija predsednika Republike (Aleksandar Vučić) uz preteće komentare.

Karikature mogu da budu neukusne i loše, uvredljive i da sablazne mnoge, ali su deo slobode izražavanja u demokratskim društvima.

Očigledno da Stefanović neće dopustiti ismevanje šefa države, pa je pokrenuo postupak, a VTK, po novim Mrdićevim zakonima, ne može da odbije njegovo obavezno uputstvo, što se ranije dešavalo.

Hapšenje advokata zbog ugovora o servisiranju vozila

Drgi slučaj je takođe bizaran, jer je uhapšen jedan advokat, Čedomir Stojković, dokazani protivnik režima i kritičar Aleksandra Vučića. Stojković je uhapšen jer je na društvenoj mreži X objavio da je "Auto-Čačak" raskinuo ugovor sa Bezbednosno-informativnom agencijom oko održavanja voznog parka. Stojković je taj ugovor dobio u okviru sudskih spisa u postupku u kom ga je tužila BIA.

Ipak, taj dokument je "državna tajna", pa je Stojković uhapšen i određen mu je pritvor. Proglašavanje ugovora koji je potpisan u okviru javne nabavke, jedne državne institucije, pa makar to bila i BIA, za državnu ili službenu tajnu je potpuna zloupotreba. Praksa je da takvi podaci budu javno dostupni i da se nalaze na sajtovima institucija jer tajne u vezi potrošnje budžetskih sredstava, makar u nabavci i održavanju vozila, ne bi trebalo da bude.

"Pretpostavljam da mu se stavlja na teret krivično deo iz člana 98 o tajnosti podataka. To je član koji podrazumeva da su podaci rangirani po tajnosti. Rangiraju se kao interno, poverljivo, stogo poverljivo i državna tajna. Ovde se radi o strogo poverljivom dokumentu a odnosi se na ugovor o saradnji između BIA i automehaničarske radnje, što ne bi trebalo da bude poverljivo. Javnost treba upravo to da interesuje, sa kim BIA sarađuje, ali oni imaju tu slobodu da na svaki akt koji može da ih diskredituje, mogu da koriste kauzulu poverljovosti i tu dolazimo do pitanja da li postoji krivično delo i da li postoji nadležnost. Pitanje je i da li je fingirano krivično delo. Treba imati u vidu da se advokat Stojković nalazi u pritvoru a da za to krivično delo, koliko je meni poznato, skoro nikada niko nije bio u pritvoru. On nije radnik BIA, već građanin koji je objavio nešto i nema obavezu da nešto ne objavljuje. On je građanin koji može ili ne mora da zna to", objašnjava Paunović.

Predstava sa hapšenjem

Treća istraga je usmerena protiv bivše pomoćnice direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Danijele Maletić, zbog koje je VJT u Beogradu čak izdalo lažno saopštenje.

Naime, u saopštenju VJT tim povodom, piše da joj je određeno zadržavanje do 48 časova, iako je ona puštena i bila na slobodi u trenutku kada je to saopštenje objavljeno. Takođe, postoji i pitanje nadležnosti, jer je predmet Danijele Maletić u nadležnosti Javnog tužilaštva za organiizovani kriminal, jer je ona postavljena od strane Vlade RS, a ne u ingerenciji Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

"Treći slučaj je slučaj Danijele Maletić. Kada je hapšena, njoj je stavljeno na teret krivično delo iz člana 359, zloupotreba službenog položaja, kao i član 98. Nakon njenog saslušanja tužilaštvo je procenilo da nema elemenata za delo zloupotrebe službenog položaja i odustalo. To možemo da tumačimo na sledeći način: da li ima ili nema krivičnog dela. Možda je član 359 postojao samo da bi se ona teatralno uhapsila. U njenom slučaju ne postoji osnov za procesuiranje tog člana, zato što, ako nemamo zloupotrebu položaja, da je radnjama prekoračila ovlašćenja u smislu da je dala neke podatke koje nije smela da da ili neke naredbe vezano za "Vista riku", onda ne postoji ni optužbe iz člana 98, za davanje poverljivih podataka. Njena funkcija je da prikuplja podatke upravo te vrste, osetljive, kao i da li treba da obavesti tužilaštvo ili ne treba. Ona je radila svoj posao i radeći ga nije mogla da izvrši nijedno krivično delo. Sumnjam i da je postojalo to krivično delo, ali ćemo ostaviti odbrani da na tom terenu radi", kaže Jasmina Paunoivć i dodaje:

"Problem je što glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nenad Stefanović, ovakvim postupcima srozava ugled tužilaštva. Sve se svodi na političku osnovu i ljudi će izgubiti svako poverenje. Ko će od građana podneti neku krivičnu prijavu u takvom tužilaštvu?".