Da li je rat protiv Irana legalan? Šta kaže međunarodno pravo i zašto se ponovo pominje 1999. godina

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš već je pozvao sve strane na uzdržanost i poštovanje međunarodnog prava, dok obe strane u sukobu tvrde da su njihovi potezi opravdani.

Šta kaže međunarodno pravo?

Osnovni okvir za procenu zakonitosti rata nalazi se u Povelji Ujedinjenih nacija, dokumentu koji je nastao posle Drugog svetskog rata sa ciljem da spreči nove globalne sukobe. Povelja u načelu zabranjuje upotrebu sile između država, osim u dva slučaja: kada je vojna akcija odobrena od strane Saveta bezbednosti UN ili kada država koristi silu u samoodbrani nakon oružanog napada.

U slučaju napada na Iran, Savet bezbednosti nije odobrio vojnu intervenciju. Zbog toga se pravna rasprava svodi na pitanje samoodbrane, odnosno da li je Iran predstavljao neposrednu pretnju.

Američki predsednik Donald Tramp optužio je Teheran da razvija nuklearno oružje koje bi moglo da ugrozi američke saveznike, ali i samu teritoriju SAD. Izraelski zvaničnici naveli su da su iranski planovi za razvoj nuklearne bombe dovoljan razlog za napad.

S druge strane, pojedini međunarodni stručnjaci smatraju da za takve tvrdnje nije predstavljen jasan dokaz. Prema mišljenju pravnih eksperata, da bi samoodbrana bila zakonita, mora postojati „neporeciv dokaz o neposrednom napadu“.

Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi izjavio je da Iran ima „veoma ambiciozan nuklearni program“, ali da do sada nisu pronađeni dokazi o organizovanom programu za proizvodnju nuklearnog oružja.

To dodatno komplikuje pravnu procenu sukoba, jer međunarodno pravo tradicionalno dozvoljava upotrebu sile tek kada je napad već započeo ili je neposredno pred izvršenjem.

Spor oko „preventivnih“ napada

U međunarodnom pravu već decenijama traje rasprava o takozvanoj anticipativnoj ili preventivnoj samoodbrani. Neke države smatraju da imaju pravo da napadnu protivnika ukoliko postoje verodostojni dokazi da će on uskoro izvršiti napad, navodi BBC.

Ipak, mnogi pravnici upozoravaju da takvo tumačenje može biti opasno, jer bi gotovo svaka država mogla da opravda napad tvrdnjom da je delovala preventivno.

„Neposrednost znači poslednji trenutak kada možete sprečiti napad koji bi inače bio neizbežan“, objašnjavaju pojedini stručnjaci za međunarodno pravo. Drugim rečima, pretnja mora biti konkretna i bliska, a ne hipotetička ili udaljena godinama.

Da li je iranski odgovor zakonit?

Iran tvrdi da su njegovi napadi na Izrael i američke ciljeve u regionu čin samoodbrane. Međutim, i ovde se postavlja pitanje proporcionalnosti.

Prema međunarodnom pravu, čak i kada država ima pravo na samoodbranu, njen odgovor mora biti proporcionalan i usmeren na vojne ciljeve. Napadi koji pogađaju civile ili civilnu infrastrukturu mogu se smatrati kršenjem međunarodnog humanitarnog prava.

Upravo zbog toga su pojedini stručnjaci kritikovali iranske napade projektilima koji su pogodili civilne objekte u regionu.

Sve veći broj žrtava

Rat je već odneo veliki broj života. U Iranu je u prvim danima sukoba poginulo više stotina ljudi, uključujući civile. U Libanu je tokom izraelskih udara stradalo više desetina osoba, dok su žrtve zabeležene i među američkim vojnicima, kao i u Izraelu i pojedinim zalivskim državama.

Kako sukob eskalira, raste i strah da bi njegovo širenje moglo dodatno destabilizovati region, ali i potkopati međunarodni pravni poredak.

Paralela sa bombardovanjem Jugoslavije 1999.

Debata o zakonitosti vojne intervencije podseća mnoge na NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.

Tada je NATO pokrenuo vazdušne napade bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, uz obrazloženje da je cilj bio sprečavanje humanitarne katastrofe i progona Albanaca na Kosovu.

Bombardovanje je trajalo 78 dana, tokom kojih su NATO avioni izveli oko 38.400 letova, uključujući više od 10.000 borbenih misija, i upotrebili preko 23.000 komada vazdušne municije.

Međutim, operacija je od početka bila predmet velikih pravnih sporova. Međunarodne organizacije poput Hjuman rajts voča i Amnesti internešnala ocenile su da su tokom bombardovanja prekršena pravila ratovanja i da su stradali brojni civili.

S druge strane, Komisija Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju zaključila je da nema dovoljno osnova za pokretanje istrage protiv NATO-a.

Lekcije koje i danas izazivaju spor

Dve godine nakon završetka bombardovanja Jugoslavije, međunarodni pravni stručnjaci okupili su se u SAD kako bi analizirali pravne i moralne posledice intervencije. I tada je postalo jasno da međunarodno pravo često ostavlja prostor za različita tumačenja.

Mnogi eksperti upozoravaju da bi ponavljanje sličnih presedana moglo oslabiti međunarodni pravni sistem.

Ukoliko velike sile sve češće koriste vojnu silu bez jasnog pravnog osnova, postoji opasnost da se posleratni međunarodni poredak zasnovan na pravilima postepeno pretvori u sistem u kojem presudnu ulogu ima samo sila.