“Nekada smo se smejali, šalili, a sada samo preživljavamo”: Roditelji ubijenog MMA borca prvi put od tragedije otkrivaju detalje sukoba koji je prethodio stravičnom napadu na njihovog sina

Stefanova majka Jasmina navodi da je u nedelju, 25. februara probudila policija.

„On je otišao u grad, a suprug i ja smo bili kod kuće. U jednom trenutku, posle pola 1 noću mi se baš slošilo, i u trenutku dok su mi ubadali dete, ja sam mu poslala poruku: „Sine, jesi li poneo ključ?“. Nikada mi nije odgovorio. Uvek sam i njega i ćerku čekala da se vrate iz grada, ali tu noć nisam. Ujutru u 8.15 me je probudila policija. Tada su mi saopštili da su mi ubili dete“, počinje ispovest za Nova.rs majka stradalog mladića.

Nenad, Stefanov otac objašnjava da nisu mogli da shvate šta se dogodilo.

„Čitav sukob je krenuo maja 2021. godine kada su petorica mladića, od kojih su dvojica sada ubili mog sina, pretukli Stefanovog školskog druga i bacili ga u Savu. Oni su tog mladića toliko tukli da je imaio 14 kopči po glavi. Stefan ga je izvadio iz Save i njima rekao: „Dobro bre mangupi, vas petorica ubiste njega jednoga“. Njih petorica su onda nasrnuli i na Stefana, jedan ga je udario i pobegao, a ova četvorica su krenuli dalje, ne znajući da je Stefan u punoj snazi jer je sportista“, pojašnjava Nenad.

Jasmina na to dodaje da je to bio njihov prvi pokušaj ubistva.

„Da nije bilo Stefana koji je druga izvukao iz vode, nisam sigurna da bi to ostao samo pokušaj. Oni su tada trebali da kažu: “Hvala Stefane što si nas spasio robije“, ali oni su ga u znak zahvalnosti ubili. To je veliki propust roditelja te dece. Moj sin se nije družio sa njima, on je samo pomogao drugu. Čitav život je samo to i radio, brinuo o drugima. Ovo što su uradili mom sinu, to ne može normalna deca da urade, to mogu samo bolesnici. Oni nisu ubili jednog čoveka kada su nam oduzeli Stefana, ubili su mnogo ljudi“, navodi potresena majka.

Mladićev otac dodaje i da je Stefan pre izvesnog vremena pokrenuo akciju kako bi pomogao jednoj porodici.

„Ja nemam potrebu da pričam kakav je bio moj sin da bi neko čuo, nasuprot, tek nakon svega ovoga ja shvatam koliko je moj Stefan zaista bio cenjen, poštovan i voljen. Kada je Stefan bio mali, u ulici u kojoj živimo je bio jedan dečak koji je njega znao da udari. Kada su porasli, taj mladić se oženio, dobio dvoje dece, ali je nažalost nastradao. Kako je iza njega ostala nedovršena kuća, Stefan je pokrenuo akciju skupljanja pomoći da se njegovoj deci stave prozori na kući kako se ne bi smrzli. Eto, takav je bio naš Stefan“, kaže otac, a majka dodaje:

„Bio je bolji od svih, bio je najbolji. Bio je pozitivan, vedar, sa najlepšim osmehom i očima. On je plenio gde god da se pojavi. Bio je divan. Njegovi drugovi su još dok je bio živ dolazili i pričali nam da je najbolji, a sada samo govore koliko je zaista bio jedinstven. On nije delio ljude po nacionalnosti, po veri, on ih je delio samo na čovek i nečovek“, kaže Jasmina.

Nenad navodi da je njegov sin ušao u svet sporta nakon što ga je jedan dečak u školi maltretirao.

„U šestom razredu škole ga je maltretirao dve godine stariji učenik. On je prema Stefanu zaista bio „tiranin“, zbog čega smo mi više puta išli u školu, zvali smo i da dođu roditelji tog dečaka, ali do toga nikako nije došlo. Tada sam ja porazgovarao sa Stefanom i rekao da smo mi uvek tu za njega, ali da mora da krene da trenira neki sport, odnosno da mora da zna da se odbrani“, navodi Nenad i dodaje da je Stefan sa 13 godina poželeo da trenira MMA, ali da Ćosa (prim. aut. Stefanov trener, Borislav Ćosić) nije želeo da ga primi jer je bio mali, pa je Stefan samo sedeo i gledao.

Nenad dodaje i da je Stefan bio neustrašiv, ali da je bio borac časnog srca.

„On da bi mogao da se bori za višu kategoriju ugoji se dva kilograma i bori se sa čovekom koji je 30 kilograma teži od njega, takav je bio. Jednom prilikom je zadobio udarac i izgubio meč. On se dok su ga lekari pregledali svima izvinjavao jer je izneverio Srbiju, najmanje je mislio na sebe. Njegova devojka nam je pričala, kaže, pre nekih mesec i po dana je video dvojicu muškaraca kako se tuku, on je stao između njih i smirivao ih. Takav je bio. Siguran sam da Stefan nije bežao te noći njih dvojice, siguran sam i da nije bežao od noža, jednostavno, on se zakleo da dokle god predstavlja Srbiju i našu zastavu, da će izbegavati svaki sukob na ulici“, kaže utučeni otac dok mu podrhtava glas.

Nenad dodaje i da je kao otac nakon bolnog gubitka istraživao i tražio razlog zašto je Stefan stradao.

„Tražio sam razlog zašto su mi ga oduzeli, ali verujte da nema. Nema duga, nema problema. Nema ko da mi kaže jednu lošu reč. Ovde nema motiva, ovo je samo obest mladića koji su se i ranije iživljavali. Ovih dana se pitam koga Bog uzima i zašto, zašto baš njega. Pitao sam „zašto Bože mog sina“. Na groblju malo dobijem spokoj, malo me popusti bol, ali mi više nismo isti ljudi. Sada smo kao zombii, nekada smo se smejali, šalili, a sada samo preživljavamo. Imam 50 godina, i proletelo mi je vreme, sada, posle svega samo se nadam da će i ovaj ostatak proleteti“, kaže Nenad.

Govoreći o pravdi za prerani gubitak sina, otac dodaje da za njih nikad neće biti adekvatne kazne.

„Nema pravde. Ni 20, ni 40 godina Stefana neće vratiti. Postoji više nivoa pravde, jedna je zakonska, druga Božija, treća je karmička… Veliko su nam zlo naveli. Po nekoliko sati smo na groblju, svaki dan. Non-stop neko dolazi pali sveću. Drugovi kupe pastu koju je voleo, sendviče, pa dođu na groblje da jedu sa njim“, kaže neutešan otac.

Podsetimo, reprezentativac Srbije Stefan Savić (23), osvajač bronzane medalje na svetskom prvenstvu u MMA, ubijen je nakon što su mu napadači zarili nož u srce posle svađe na Dorćolu u Beogradu.

Za ovaj krvavi pir osumnjičeni su Vasilje Gačević i Marko Daničić za kojima policija intenzivno traga.