"Nastavak prakse da se Ustavni sud drži pod kontrolom": Nove sudije potpisnici peticije podrške SNS, među njima bivša ministarka

Spisak novih imena u sudu koji je vrhovni autoritet kod tumačenja i zaštite Ustava, najvišeg pravnog akta zemlje, kompletiraju još dvojica profesora prava u Beogradu i Novom Sadu - Dobrosav Milovanović i Bojan Tubić.

Oni će u narednih devet godina odlučivati da li su zakoni i odluke u skladu sa Ustavom.

Jasno je šta se dešava - nastavak prakse da se ta institucija drži pod kontrolom, smatra Bogoljub Milosavljević, profesor ustavnog prava na Univerzitetu Union.

„I prošli izbor je bio pod uticajem politike, pre svega se vodilo računa da budu izabrani poslušni ljudi, bliski vladajućoj stranci, a i sada je reč o dokazanim pristalicama", rekao je Milosavljević za BBC na srpskom.

Ustavni sud čini 15 sudija, ali u decembru većini prestaje mandat, pa su nove kandidate predložili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i republička skupština.

Pet sudija Ustavnog suda bira Skupština Srbije na predlog predsednika, drugih pet imenuje predsednik države na predlog parlamenta, a još pet se bira na Opštoj sednici Vrhovnog suda, najviše sudske instance u zemlji.

Skupština je sada izabrala pet sudija sa spiska kandidata koje je predložio Vučić.

„Smatram da kao istaknuti pravnici uživaju profesionalne i stručne kvalitete za obavljanje funkcije Ustavnog suda“, piše u Vučićevom predlogu.

Nije poznato kada će Vučić imenovati sudije sa spiska koje je predložila skupština.

Jedna od kandidatkinja sa tog spiska je Slobodanka Gutović, sutkinja Apelacionog suda u Novom Sadu, koja je prethodno radila u Višem sudu u tom gradu.

Bila je deo sudskog veća koje je ukinulo pritvor bivšem ministru Goranu Vesiću, jednom od optuženih za pad nadstrešnice železničke stanice 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi.

„Ustavni sud je zbog nadležnosti kojima bi mogao da obustavi primenu pojedinih zakona - proglasi ih neustavnim ili da se čak bavi odgovornošću predsednika Republike, ako bi do to doga jednom došlo“, kaže Milosavljević, profesor u penziji.

Opozicija godinama optužuje Vučića da izlazeći iz mahom protokolarnih predsedničkih nadležnosti krši Ustav, piše BBC na srpskom jeziku.

Kandidati

Kandidati predsednika Vučića

Izabrani:

Dobrosav Milovanović: Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i predsednik Saveta tog fakulteta

Maja Popović: Ministarka pravde u Vladi Srbije od 2020. do 2025. godine. Posle toga prešla u Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA), gde je i ranije radila

Mihajlo Rabrenović: Potpisan je kao pravnik, ali ga mediji pominju i kao ekonomistu, Jedan je od potpisnika podrške Srpskoj naprednoj stranci 2023. godine. Vlada Srbije ga 2020, kao profesora Megatrenda, postavila za predstavnika u Savetu Filološkog fakulteta u Beogradu, čemu su protivio jedan broj zaposlenih, pisao je Danas, na šta je on odgovorio. Gostovao na provladinoj televiziji Pink kao „stručnjak za strategijski menadžment", gde je takođe kritikovao studentske blokade

Milan Rapajić: Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Jedan od potpisnika podrške Srpskoj naprednoj stranci 2023. godine

Bojan Tubić: Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu

Nisu izabrani:

Ivana Stevanović: Direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. Jedna od osnivačica i članica Upravnog odbora Viktimološkog društva Srbije, čija je bila i predsednica, navodi se u zvaničnoj biografiji

Olga Tešović: Predavačica na Pravosudnoj akademiji

Aleksandar Gajić: Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Jedan od potpisnika podrške Srpskoj naprednoj stranci 2023. godine

Biljana Pavlović: Bila je državna sekretarka u Ministarstvu pravde od 2014. do 2016 godine, deo Upravnog odbora Pravosudne akademije, Upravnog odbora Agencije za lekove i medicinska sredstva i Upravnog odbora klinike „Dr Laza Lazarević“, Agencije za sprečavanje korupcije i Komisije za zaštitu konkurencije, piše Nova. Protiv nje podneto više prijava za mobing, po jednoj i osuđena, ali je to oborio Apelacioni sud, dodaju

Dragana Kolarić: Sutkinja Ustavnog suda od 2016. godine. Predaje na Kriminalističko-policijskoj akademiji i Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Njen suprug Srđan Kolarić, bivši predsednik beogradske opštine Čukarica i član Glavnog odbora SNS-a. Poznata i kao prva voditeljka kviza Slagalica

Kandidati Narodne skupštine:

Zoran Lončar: Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu

Snežana Marković: Predsednica Ustavnog suda od 2016. godine. Prethodno bila zamenica republičkog javnog tužioca i članica Komisije za polaganje pravosudnih ispita. Članica je u Republičke notarske komisije. Pominjana u aferi oko izgradnje autobuske stanice u Novom Sadu, piše N1

Atila Dudaš: Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu

Nikola Banjac: Docent Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Poznat i kao savetnik Miloša Vučevića, bivšeg premijera i predsednika Srpske napredne stranke, piše Nova

Ranka Vujović: Pomoćnica direktora Republičkog zavoda za zakonodavstvo

Jelena Deretić: Pomoćnica ministra pravde Nenada Vujića

Slobodanka Gutović: Sutkinja Apelacionog suda u Novom Sadu. Kao sutkinja Višeg suda u Novom Sadu bila deo sudskog veća koje je ukinulo pritvor Goranu Vesiću za slučaj nadstrešnica. Posle toga prešla u Apelacioni. Njeno ime se nalazi i na odluci o ukidanju prvostepene presude kojom je Predrag Koluvija, vlasnik „Jovanjice“, bio osuđen zbog šverca kivija, piše Nova

Tatjana Đurkić: Sutkinja Ustavnog suda od 2019. godine. Bivša vršiteljka dužnosti direktorke Agencije za borbu protiv korupcije

Mihailo Pavlović: Advokat, kandidat opozicije

Jelena Vučković: Profesorka Pravnog fakulteta u Kragujevcu i na Visokoj školi za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo

Sa spiska od deset kandidata Narodne skupštine, Narodna skupština izabrala je pet kandidata sa spiska predsednika Vučića.

I obrnuto - Vučić će imenovati pet sudija Ustavnog suda.

Ukupno će biti izabrano 13 novih sudija, pošto Vladanu Petrovu i Nataši Plavšić ne ističe mandat.

„Otpašće svi koji su iole neprovereni u smislu da nisu do kraja odani (vladajućoj stranci)“, smatra Milosavljević.

„Očigledno da nije teško pronaći 15 ljudi koji će slušati ono što im se kaže."

Postoji, kako kaže, i prilično jasan materijalni interes zbog „izuzetno visokih primanja sudija Ustavnog suda".

Predsednica Snežana Marković mesečno zarađuje 942.832 dinara, a sudije kojima ne ističe mandat Nataša Plavšić 835.674 i Vladan Petrov 390.000 dinara, piše u registru Agencije za borbu protiv korupcije.

Šta treba znati o Ustavnom sudu?

• • Čime se bavi? Ustavni sud brine da zakoni i propisi u Srbiji budu u skladu sa Ustavom Srbije i zakonima koji se sprovode, kao i da se razreše sporovi o tome koji je sud ili državni organ nadležan za donošenje odluka
  • Ko čini Ustavni sud? Petnaest sudija čiji mandat traje devet godina - po pet biraju Skupština, predsednik i Vrhovni kasacioni sud
  • Skraćeni sastav: U poslednjih pet godina, od kako je dvojici sudija 2019. istekao mandat, a novi nisu izabrani, Ustavni sud radi u nepotpunom sastavu, što „utiče na efikasnost rada i organizaciju Suda“. Broj sudija Ustavnog suda je varirao tokom godina, a u poslednje vreme ga je činilo 11 od 15 sudija. Sutkinja Ustavnog suda Gordana Ajnšpiler Popović preminula je krajem novembra 2025. godine
  • Ko može biti sudija Ustavnog suda? Istaknuti pravnik sa najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci, a jedan sudija može biti izabran najviše dva puta
  • Ko je na čelu Ustavnog suda? Aktuelna predsednica je kragujevačka pravnica Snežana Marković koja je na ovu funkciju stupila u januaru 2020. godine. Sada je predložena za novi mandat
  • Ko može da se obrati Ustavnom sudu? Postupak pred ovom institucijom mogu da povedu državni organi sa republičkog, pokrajinskog ili lokalnog nivoa, najmanje 25 narodnih poslanika, ali i sam Ustavni sud. Takođe, svako pravno ili fizičko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti

Od Sablje, preko Jadra do studenata

Kada je zbog ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine uvedeno vanredno stanje, ono je potrajalo 42 dana. Pamti se, između ostalog, i po policijskoj akciji „Sablja", tokom koje je privedeno 11.665 ljudi sumnjičenih za povezanost sa organizovanim kriminalom.

Na tu, ali i mnoge druge odluke državnih organa, podnete su inicijative da se oceni da li su bile u skladu sa Ustavom i zakonima.

Ustavni sud je stavove saopštio 8. juna 2004. godine.

Ocenjeno je da odluka o uvođenju vanrednog stanja nije bila suprotna Ustavu i zakonu, ali da neke njene odredbe jesu bile u suprotnosti sa ovim pravilima.

Ustav je bio povređen odlukama koje su sprečavale obaveštavanje javnosti, rasturanje štampe i drugih obaveštenja o razlozima proglašenja vanrednog stanja, navodi se u odluci.

Policija nije imala pravo da privodi i zadržava građane do 30 dana u svojim prostorijama, kao i da su privedeni morali da imaju pravo na branioca, dodali su.

Neustavna je bila i odluka po kojoj je direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) bez odluke suda imao pravo da odstupi od načela neprikosnovenosti tajne pisama i drugih sredstava komunikacije, kao i ukidanje prava na štrajk.

Iz poslednjih godina, najpoznatija je odluka Ustavnog suda o ukidanje odredbe Vlade Srbije o zaustavljanju projekta Jadar, to jest eksploatacije rude litijuma.

Sud je tog jula 2024. naveo da odluka nije bila u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

U međuvremenu novi zahtevi redovno pristižu u Ustavni sud, u čijim hodnicima se, tvrde iz opozicije, nalazi 42.000 nerešenih predmeta.

Nedavno su im se obratili stanovnici Terazijske terase, u centru Beograda, koji se protive širenju naselja Beograd na vodi u tom smeru, kao i opozicija za utvrđivanje ustavnosti leks specijalisa o Generalštabu.

U aprilu su im se obratili fakulteti Univerziteta u Novom Sadu zbog smanjenog fonda časova za naučnoistraživački rad, dok je u martu 60 narodnih poslanika zatražilo ocenu ustavnosti novog pravilnika u radu Hitne pomoći.

Takođe, opozicioni pokret Ekološki ustanak je i početkom godine Ustavnom sudu podneo zahtev za zabranu vladajuće Srpske napredne stranke.

„Posebno bi u postupcima po ustavnim žalbama Ustavni sud mogao da napravi nešto što se vlastima ne bi dopalo“, kaže Milosavljević.

„Upravo zbog toga žele potpunom kontrolu nad njim".

Pred vratima Ustavnog suda u februaru su protestovali prosvetari, a u januaru i studenti koji traže utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice.

Skupom su, kako kažu, ukazali na kršenja Ustava i podsetili javnost na prava koja su njime zagarantovana.

„Bitno je da imaš (u)stav", poručili su studenti.