"Najjezivije je bilo kada sam shvatila da su to Kričkovi ljudi": Nikolina Sinđelić o upadu UKP u prostorije Narodnog pokreta Srbije

Izborni dan u Srbiji bio je pun uzbuđenja: maskiranih batinaša, policije koja ne radi svoj posao, zastrašivanja, prebijanja, polomljenih noseva i razbijenih glava. U prostorijama Narodnog pokreta Srbije situaciju su pratili ljudi iz te stranke, među njima i Nikolina Sinđelić.

"Koleginica i ja smo izašle na puš pauzu, ispred kancelarija jer je unutra zabranjeno pušenje, kada smo videli kako desetak ljudi, u civilu, ide uz stepenice. Nisu išli liftom. Nastupili su bučno, drali su se, pokušali su da na silu uđu u prostorije koje su bile zaključane. Rekla sam im da sačekaju, da će im neko otvoriti", počinje svoju priču studentkinja Nikolina Sinđelić.

Ljudi, za koje se ispostavilo da su policajci, ušli su na kraju u prostorije NPS, predstavili se kao inspektori Uprave kriminalističke policije (UKP). Onda je Nikolina videla neka poznata lica.

"Najjezivije mi je bilo kada sam shvatila da su to Kričkovi ljudi. Videla sam tog Milenkovića, koga sam zapamtila iz garaže, kada su nas uhapsili i maltretirali u avgustu prošle godine. Znala sam da je on bivši JZO (Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata). Prepoznala sam još jednog bivšeg JZO, visok, mršav, crnpurast, ne znam kako se zove. Naravno da su njih dvojica bili najglasniji", kaže za portal Nova.rs Nikolina Sinđelić.

Ali, ne samo da je ona zapamtila policajce, zapamtili su i oni nju. Zapamtio ju je i Branislav Milenković, načlenik Odeljenja za posebne akcije UKP koje je izvodilo akciju - od svih ljudi koji su bili prisutni, uključujući i neke javnosti poznate kao što je i sam lider stranke, Milenković se jedino imenom direktno obraćao Nikolini i to nekoliko puta.

"Naravno da to nije bilo prijatno. Zašto se baš meni obraća imenom? Pomenuo je i da ne želi da ga bilo ko snimi, a pomenuo je snimak po kome se "proslavio". Situacija je postala malo mirnija kada su koleginicu i mene sklonili u neku prostoriju sa strane i sa nama su bile inspektorke. One su bile korektne. Pitale su nas da li hoćemo nešto da pojedemo, da li možda treba da pozovu Hitnu pomoć. Moja koleginica se baš uzbudila, bilo joj je baš loše, pa sam brinula o njoj i pokušavala da je što više smirim", kaže Nikolina Sinđelić za portal Nova.rs.

Onda se dogodio još jedan neprijatan trenutak, kada se pokazalo da je Milenković itekako zapamtio Nikolinu.

"Pitali su čiji su kompjuteri, pokazali su na laptop za kojim ja radim. Milenković je pitao čiji je, ja sam odgovorila da je moj. On je tada rekao da će ga sa najvećim zadovoljstvom pregledati i pitao je da li je to moj lični ili poslovni. Odgovorila sam mu da je poslovni i da nema razloga da se raduje. Na kraju su nas pustili, mene i koleginicu, oko pola sata posle ponoći. Nismo čekale nikakav prevoz, ništa, samo da odemo što pre, po onom nevremenu, da dođemo sebi. Ne znam, bilo je neprijatno, ali valjda je to cena slobode koja mora da se plati" kaže za portal Nova.rs studentkinja Nikolina Sinđelić.

Hapšenje i maltretiranje u Nemanjinoj

Prvi susret Nikoline Sinđelić i Branislava Milenkovića dogodio se 14. avgusta 2025. godine u Nemanjinoj ulici u Beogradu.

Tada je ekipa iz tadašnjeg JZO, koju je predvodio sadašnji načelnik UKP, tadašnji komandant JZO Marko Kričak, a među njima je bio i Branislav Milenković. Pohapšena je grupa od devet osoba, među njima i Nikolina Sinđelić. Uhapšeni su sprovedeni u dvorište Vlade Republike Srbije gde su maltretirani, ponižavani, šamarani, a Marko Kričak je zapretio silovanjem Nikolini Sinđelić. Prisutan je bio i Milenković.

Zbog toga je protiv Krička i još nekoliko bivših pripadnika JZO su Nikolina Sinđelić i njen kolega Stevan Zdravković koji je takođe bio uhapšen, podneli krivične prijave, ali po tim prijavama postupak još nije pokrenut.