Međunarodna komisija pravnika osudila mešanje vlasti u rad pravosuđa: Podriva se nezavisnost sudstva u Srbiji

„Ovi kontinuirani činovi mešanja ozbiljno podrivaju nezavisnost sudstva i integritet pravosudnog sistema u Srbiji“, rekla je Radmila Dragičević-Dičić, komesarka ICJ-a i bivša sudija Vrhovnog suda Srbije.

„Iz iskustva znamo da kada sudije nisu u mogućnosti da obavljaju svoje profesionalne dužnosti bez straha od zastrašivanja, odmazde ili političke odmazde, ljudska prava svih su ugrožena.“

U poslednjim mesecima, visoki zvaničnici — uključujući predsednika, predsednicu Skupštine i ministra pravde — davali su neprimerene komentare o predmetima u toku i oštro kritikovali sudske odluke u politički osetljivim slučajevima. Poseban primer desio se posle odluke Apelacionog suda u Novom Sadu od 20. maja 2025. godine, kojom je pritvor zamenjen kućnim pritvorom za trojicu optuženih za planiranje „dela protiv ustavnog poretka“. Predsednik Aleksandar Vučić nazvao je optužene „teroristima“ i optužio sudove za „kapitulaciju pred agendom strane obojene revolucije“.

Predsednica Skupštine Ana Brnabić nazvala je članove vladajuće stranke optužene za nasilne napade „herojima“, dok je kritikovala sudstvo zbog oslobađanja antirežimskih aktivista. Istovremeno, ministar pravde Nenad Vujić pozvao je nadzorna tela sudstva da preispitaju pojedine sudske odluke, iako za to nema zakonska ovlašćenja.

Ove izjave pojačane su kroz provladine medijske kampanje koje su blatile sudije, tužioce i advokate, često ih predstavljajući kao „izdajnike“ ili strane agente.

Sudije koje sude u politički osetljivim predmetima bile su izložene ličnim napadima, pri čemu su privatni podaci — uključujući fotografije, brojeve telefona i informacije o porodici — objavljivani u štampi i emitovani na televiziji. Takve radnje podstakle su pretnje, uključujući i pretnje smrću, stvarajući atmosferu koja ugrožava i nezavisnost sudstva i pretpostavku nevinosti.

Najnoviji napadi usledili su nakon 28. avgusta, kada su provladini mediji na meti imali sudiju iz Novog Sada koja je odbila da odredi pritvor dvojici demonstranata, nazivajući je „sudijom teroristom“ i njenu odluku „najvećim skandalom u istoriji srpskog pravosuđa“. Sličan incident dogodio se 24. jula, kada je sudija Višeg suda u Valjevu odbio zahtev za pritvor četvorici demonstranata, nakon čega je bio izložen osudama provladinih medija, uz javno iznošenje njegovih ličnih podataka. Od jula, četvoro istražnih sudija Višeg suda u Beogradu suočavaju se s kontinuiranim medijskim maltretiranjem, a jedan od njih je primio i pretnje smrću.

Kampanja se proširila i na tužilaštvo. Od kraja jula, Bojana Savović, viša tužiteljka u Beogradu, suočava se s kontinuiranim napadima nakon pojavljivanja u nezavisnim medijima, gde je govorila o policijskoj brutalnosti, nesrazmernoj upotrebi sile i obavezi tužilaca da istraže navode o mučenju.

Od početka 2025. Srbija beleži rast građanskih nemira, uključujući masovne proteste pod sloganom „Srbija protiv nasilja“. U tom kontekstu, zvaničnici sve češće koriste retoriku kojom sudije, tužioce i civilno društvo prikazuju kao „neprijatelje države“, dok organizuju koordinisane kampanje za pritisak na sudove i diskreditaciju nezavisnih aktera.

Tenziје су kulminirale 28. juna 2025. tokom masovnih antivladinih protesta, kada je policija primenila nepotrebnu i nesrazmernu silu protiv mirnih demonstranata, studenata, advokata i posmatrača, uključujući i pokušaj upada na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Advokatska komora Srbije i druga profesionalna tela osudila su ove postupke kao ozbiljnu pretnju nezavisnosti pravosuđa i „grubo kršenje“ prava na okupljanje i institucionalnu autonomiju.

Kao odgovor na ova dešavanja, neformalna grupa sudija i tužilaca „Odbrana profesije“ izdala je niz javnih saopštenja u kojima ukazuje na političke pritiske, medijsko maltretiranje i institucionalnu pasivnost. Grupa je reagovala na najnovije napade na sudije i tužioce i uputila apel Međunarodnom udruženju sudija i drugim međunarodnim telima za podršku u odbrani nezavisnosti pravosuđa u Srbiji.

Član 14 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i član 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima garantuju pravo na pravično suđenje pred nadležnim, nezavisnim i nepristrasnim sudom. Kao potpisnica oba sporazuma, Srbija je obavezna da poštuje ove norme, koje se direktno podrivaju kada najviši zvaničnici pokušavaju da utiču na sudske odluke, javno napadaju sudije ili podstiču atmosferu zastrašivanja pravničke profesije. Osnovna načela UN o nezavisnosti sudstva dalje potvrđuju da sudije moraju odlučivati „bez ikakvih ograničenja, neprimerenih uticaja, podsticaja, pritisaka, pretnji ili mešanja, direktnih ili indirektnih, od bilo koga.“ Isto tako, Preporuka Saveta Evrope CM/Rec(2010)12 poziva države da obezbede delotvornu zaštitu kada je nezavisnost sudstva ugrožena.

Srbija je obavezna da poštuje, štiti i obezbedi nezavisnost pravosuđa i pravo na pravično suđenje prema međunarodnom pravu o ljudskim pravima. ICJ poziva srpske vlasti da preduzmu hitne korake kako bi se obezbedilo da sudije i tužioci mogu obavljati svoje dužnosti nezavisno i bez političkog mešanja. To zahteva prekid kampanja blaćenja, uzdržavanje od predrasudnih javnih izjava i obezbeđivanje da nadzorna tela pravosuđa mogu delotvorno reagovati kada je nezavisnost ugrožena. Nečinjenje će dodatno urušiti poverenje javnosti u pravosudni sistem i potkopati usklađenost Srbije s međunarodnim obavezama.