Lekarska greška: Zašto je morao da umre Vladimir Aksić

Podsetimo, Vladimiru Aksiću je 2010. godine pomenuta doktorka postavila benignu dijagnozu - aneurizmalna koštana cista. Nakon povratka bolesti i druge operacije, 2013. godine dr Jelena Sopta postavlja drugu benignu dijagnozu – dezmoidni tumor. 2016. godine nakon treće po redu operacije ona opet ustanovljava da se radi o bezazlenoj benignoj bolesti u humerusu.

Na osnovu ovih dijagnoza, Vladimir Aksić je primao pogrešnu hemoterapiju i hormonsku terapiju pune tri godine. Nakon predloga specijaliste ortopedije sa traumatologijom Dr Aleksandra Đorđevića sa IOHB, insistirano da profesorka proveri histopatološki materijal iz 2010, 2013 i 2016 godine, nakon čega ona ostaje pri benignoj dijagnozi.

S obzirom da ona nije konstatovala tuđe stručno mišljenje, Đorđević ih je uputio da odnesu HP materijal u Bolonju kako bi proverili dijagnozu, jer je sumnjao u dotadašnju dijagnozu.

Ustanovljeno je da boluje od malignog oboljenja i preminuo je 2019. godine.

Protiv dr Jelene Sopta je podignuta krivična prijava, ali, prema rečima Nemanje Aksića, apsolutno se ništa ne dešava po tom pitanju, jer, kako on kaže, doktorka je politički zaštićena. Dr Aleksandar Đorđević razume potez porodice Aksić."Ovo nije usamljen slučaj, prosto, greška je u sistemskom pristupu. To bi trebalo da rešavaju institucije u okviru struke. Ali, Aksići su kucali na mnoga vrata, niko ništa nije preduzeo, a onda ostaju očajnički koraci, a to je da tužite. Patologija, je kao struka uzdrmana.  Srbiju u svetu procenjuju na niskom nivou kada je reč o zdravstvu, između ostalog zbog loših rezultata u lečenju malignih oboljenja, odnosno, loše prevencije i niske stope preživljavanja", priča dr Aleksandar Đorđević za Nova.rs.Kaže da ne smatra da bi tužbe i mediji trebalo da budu način da se ovakve stvari rešavaju, ali da je u ovakvom sistemu, čini se, to jedini način da se sazna istina.

"Način da se trgnemo je da školujemo ljude, neka se šalju u svet gde god treba, o trošku države i da onda rade za tu istu državu, a kada imaju problema u svojoj praksi da se obrate institucijama na kojima su se školovali. Kada neko ima visoku titulu mora da se obrati kolegi istog ranga koji hijerarhijski može da bude adekvatan konsultant. Ovo je gora situacija nego u nepismenoj Srbiji Miloša Obrenovića, jer imamo mnogo stručnjaka, a praksa pokazuje da nešto očigledno ne funkcioniše.  U ovom slučaju, kada imate mladića poput Nemanje Aksića, koji je izgubio svog najdražeg, morate da ga razumete, on reaguje intuitivno, ovo je njegova borba za pravdu i on je u priči koju ste objavili sve lepo rekao i ja na to nemam šta da dodam", kaže dr Aleksandar Đorđević.Dr Đorđević kaže da mu je drago što je Nemanja Aksić otišao na doktorske studije u Singapur, što se izmestio iz ovog ambijenta."Drago mi je što je pronašao svoj put. Dok je bio ovde u Srbiji, on je toliko izgubio nadu u budućnost, što je za našu decu i našu naciju pogubno. Rekao sam njegovim roditeljima da će i njega da izgube, ako ga ne pomere odavde", priča naš sagovornik.Dr Aleksandar Đorđević navodi da je u Srbiji postao trend da se institucije rastaču na sve strane."Ovde je reč o Institutu za patologiju. Njega bi trebalo da čini veliki broj ljudi koji su stručni i koji bi trebalo da rešavaju najkompleksnija pitanja iz te oblasti.  Mi smo sada u jednom potpuno apsurdnom sistemu gde imamo socijalističko ustrojstvo, a u praksi svako ima svoju praksu, i svi su se oslonili na to da će svaki od nas pojedinaca imati razvijenu ličnu savest, da neće praviti greške. Patologija bi trebalo da ima kolegijume na kojima sve kolege gledaju uzorak i daju svoja mišljenja, bez obzira na to čiji je to pacijent, ali ovde toga nema", objašnjava doktor Đorđević.

Tokom 30 godina duge karijere, ovaj specijalista za ortopediju sa traumatologijom, bio je u Etičkom odboru i pokušao je da sprovede neke od svojih ideja, ali bezuspešno."Ne govorim ovo da bih se žalio zbog pritisaka i omalovažavanja, nego zašto što problemi nisu rešavani, a na kraju, ni rešeni. Zašto bih ja kao hirurg trebalo da sugerišem da nešto nije uredu sa Patologijom... Svako može za mene da kaže da sam nekolegijalan zato što sam kolegu koji se bavi patologijom doveo u sumnju. Međutim, ako prebacujemo tako odovornost s jednog na drugog, ko će onda to da reši?  Najbolje da gurnete kao noj glavu u pesak i kažete nema problema, a kadrovi se rasipaju. Situacija na Patologiji i u drugim institucijama je loša. Gube se kadrovi, sve teže je doći do pouzdane dijagnoze, a Patologija je temelj kuće. Svi smo prijatelji, ali ne možemo biti prijatelji na tuđ račun", ističe Dr Đorđević i za kraj navodi: "Reći će i vama i meni da smo manijaci, da je sve ovo naša paranoja."

Božo Prelević, advokat porodice Aksić kaže da je i više nego tragično to što je Vladimir Aksić preminuo u najgorim mukama zbog pogrešnog lečenja."Ono što je mene neprijatno iznenadilo u tom predmetu je činjenica da Srbija rapidno gubi institucije od kredibiliteta i da su svi nekako usmereni ka politici a kada se suočite sa onim najvrednijim, a to je zdravlje, vi vidite kako Srbija nije uspela da obezbedi dovoljan broj lekara koji će preneti znanje lekara od kojih su učili. Plaćamo cenu odlaska lekara u inostranstvo, niko se nije zapitao šta će biti kada ih je pustio da odu. Primer je porodica Aksić, jer nečijim pogrešnim čitanjem bolesti iza toga stoje više godina tragičnog mučenja čoveka, on je lečen u mukama... Činjenica je da je ta dijagnoza mogla da se utvrdi u Zagrebu, Bolonji, a ne u Beogradu. Zanimljivo će biti videti koja će institucija da uradi pravedno veštačenje", kaže Božo Prelević za Nova.rs.Ističe da je ovo slučaj u kojem se pale sve lampice."Ovo još jedan od predmeta gde se pale lampice i svi alarmi koji pokazju da su Kraljevina Srbija i socijalistička Jugoslavija slale naše napolje da nešto nauče, a "patriotska" je slala one što znaju - napolje."***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram