Kritičari režima, oni koji podržavaju studente i aktivisti: Ko je u Srbiji "persona non grata" i da li MUP i BIA zloupotrebljavaju ovo pravo?

Nakon proterivanja, italijanski pijanista Martelo se oglasio preko svog Instagram profila i objasnio da ga je na putu za Beograd policija pronašla u 4 ujutru dok je još uvek spavao u svom karavanu, dan nakon protesta u Nišu. Kako je naveo u objavi, pripadnici policije navodno su priznali da su dobili naređenje da pijanistu pretraže i deportuju što je pre moguće. Martelo je prethodno deportovan iz Turske zbog solarnih panela, dok ga je srpska policija deportovala zbog pogrešnog pečata koji je dobio na granici, odnosno jer mu je stavljen tranzitni umesto posetilački pečak, preneo je Danas.

Simptomatično, deportacija pijaniste usledila je ubrzo nakon njegovih nastupa na mostovima i nakon što je postao vest u medijima i na društvenim mrežama. Ljudi su mu se zahvaljivali na nastupu, čestitali na hrabrosti, ali ne zadugo.

Policija ga je već narednog dana deportovala. Njegov slučaj nije jedinstven, proteklih godina, MUP i BIA u zemlju nisu puštali mahom kritičare režima ili one koji su podržali proteste protiv nasilje, poput glumca Feđe Štukana, zatim antiratne aktiviste poput Rusa Petera Nikina koji se otvoreno protivio ratu u Ukrajini, ali i mnogi drugi. Ako nisu deportacije i zabrane ulaska, tu su i zadržavanja na granici, bez ikakvog razloga.

Takva situacija se dogodila prošle nedelje, kada je na graničnom prelazu na ulasku u Srbiju, naučnik, elektroinženjer, filantrop i osnivač Fondacije „Alek Kavčić”- profesor Aleksandar Alek Kavčić, zadržan puna dva sata u sobi, “samici”, bez obrazloženja. Kavčić je i sam izrazio razloge zadržavanja, te ukazao da je jasno da vlast stoji iza toga zbog njegovog aktivizma i rada.

Razlozi za zabranu ulaska u zemlju

Na osnovu čega nadležni mogu da zabrane ulazak ljudima u zemlju i koliko su česte zloupotrebe ovog prava od strane nadležnih institucija u našoj zemlji, objašnjavaju iz Beogradskog centra za ljudska prava za Nova.rs.

"Uprava granične policije MUP-a može da strancu rešenjem odbije ulazak, a razlozi za to su falsifikovana dokumenta, ukoliko lice ne poseduje važeću putnu ispravu ili vizu, ukoliko nema dovoljno sredstava za izdržavanje tokom boravka, nema putno zdravstveno osiguranje, kada boravak ne koristi u nameravanu svrhu i drugi razlozi koji su propisani u Zakonu o strancima. Među njima su takođe i razlozi bezbednosti građana Srbije i ukoliko postoji negativna procena bezbednosnog rizika u vezi sa ulaskom i boravkom stranog državljanina u Srbiji", navodi Petar Vidosavljević, pravni savetnik iz Beogradskog centra za ljudska prava i dodaje:

"Osim odbijanja ulaska, strancu se može izreći i zabrana ulaska na određeni vremenski period, u situacijama kada se vraća ili prinudno udaljava, kao i kada boravak nije korišćen u nameravanu svrhu, kada su učinjena određena krivična dela i prekršaji, zatim već pomenuti razlozi zaštite bezbednosti Srbije i njenih građana i drugi razlozi iz Zakona o strancima".

Kritičari režima na meti

Proteklih godina čest je slučaj da se ovo pravo uskraćuje ljudima koji su kritičari režima, ali i aktivistima koji se bore protiv rata u Ukrajini. Postavlje se pitanje i da li to znači da pomenute institucije zloupotrebljavaju ovo pravo.

"Poslednjih nekoliko godina, primetili smo porast otkazivanja boravka i odbijanje ulaska kako ličnostima iz javnog života iz zemalja u regionu, koji su bili kritički nastrojeni prema vladajućem režimu u Srbiji, tako i u slučajevima ruskih aktivista u Srbiji, koji se protive ratu u Ukrajini. Iako je kontrola ulaska i boravka stranih državljana od važnosti za bezbednost zemlje, na zloupotrebe ukazuju ranije izjave bivšeg ministra policije i direktora bezbednosno-informativne agencije, Aleksandra Vulina, da su pravljeni spiskovi sa imenima onih koji nisu dobrodošli u Srbiji", kaže naš sagovornik.

Bez adekvatnog obrazloženja

Kada je reč o Bezbednosno informativnoj agenciji, ona prilikom zabranjivanja ulaska ljudima u zemlju koristi izraz "pretnja po bezbednost", bez ikakvog adekvatnog obrazloženja. Tako je bilo i u slučaju glumca Feđe Štukana. Da li se uočavaju zloupotrebe u ovom "diskrecionom pravu" BIA-e?

"U slučajevima kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova donosilo ovakve odluke, one nikada nisu bile adekvatno obrazlagane, budući da procene Bezbednosno-informativne agencije imaju oznaku poverljivosti. To dovodi do toga da odluke ne sadrže adekvatno obrazloženje, već samo konstataciju da postoje bezbednosne smetnje da se osobama dozvoli ulazak i boravak", kaže naš sagovornik.

Na pitanje kako građani mogu da se zaštite, odnosno izbore za svoja prava, iz Beogradskog centra odgovoraju sledeće:

"Zakon o strancima predviđa mogućnost podnošenja žalbe na odluke MUP-a u vezi sa odbijanjem ulaska, vraćanjem i zabranom ulaska, međutim netransparentnost bezbednosnih procena može da dovede do proizvoljnog odlučivanja, a takođe i do nedelotvornosti žalbe, budući da se iz odluka ne vide razlozi za donetu procenu i odluku. Takođe, ukoliko stranci nisu zadovoljni odlukom po žalbi, o kojem odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova, moguće je pokrenuti upravni spor".

Posle 10 godina predstavlja bezbednosni rizik

Da se ovo pravo zloupotrebljava, nesumnjivo pokazuje i slučaj hrvatske državljanke Arijen Stojaković Nikolić iz Srbije. Ona je završila Medicinski fakultet u Beogradu, zaposlila se i udala za srpskog državljanina sa kojim ima malo dete. Duže od deceniju živi u srpskoj prestonici i nikada do sada nije imala problema sa svojim boravkom, sve dok nije podržala studentske proteste. Nju je 8. aprila ujutro pozvao inspektor iz Uprave za strance i pozvao da dođe u prostorije policije, uveravajući je da je s njenim boravkom sve u redu.

Arien je za medije rekla da ju je u policiji sačekalo više inspektora. Uručeno joj je rešenje kojim se ukida ranije odobren privremeni boravak i zabranjuje ulazak u Srbiju na godinu dana, preneo je N1.

U obrazloženju se šturo navodi da je "organ nadležan za zaštitu bezbednosti Republike Srbije dostavio procenu da boravak državljanke Hrvatske Ivković Stojanović Arien predstavlja neprihvatljivi bezbednosni rizik".

Razlog za njeno proterivanje, kako smatra, jeste njena podrška protestima. Kaže da je studente, njihove zahteve i proteste podržala ne samo na ulici, već i na društvenim mrežama. Dodaje da je na Instagramu kao lekar osudila ulazak predsednika Aleksandra Vučića u jedinicu intenzivne nege i dodirivanje bez rukavica povređenih u požaru u Kočanima.

VIDEO: BIRN i Amnesty International: Vlast prisluškuje - BIA i MUP demantuju