Na beogradskim putevima trenutno se nalazi više stotina kamera koje "love" vozače u prekršajima, zbog čega neretko moraju da iz džepa izvade i po nekoliko stotina hiljada dinara na ime kazni. Pa tako svi bahati vozači, među kojima su i oni koji svakodnevno voze žutom trakom misleći da su uspeli da izbegnu da ih usnimi saobraćajna kamera, neka se ne iznenade ako im na kućnu adresu stigne nalog za prekršaj koji su učinili 10 meseci ranije.
Smederevac, koji je morao da plati 755.000 dinara na ime 84 prekršajnih naloga, odnosno jer je svakodnevno za četiri meseca usnimljen kako vozi neregistrovani automobil, sigurno nije jedini koji se zadesio u ovakvoj situaciji. Kazne idu i mnogo iznad ove cifre, a svi oni koji su se ovih dana zapitali da li može da se desi da im stigne prekršajni nalog za kršenje saobraćajnih propisa od pre nekoliko meseci, neka se pripreme – verovatno je samo pitanje dana kada će dobiti svoju kaznu za kršenje zakona.
Predsednica Prekršajnog suda u Beogradu, Olivera Ristanović, u razgovoru za Nova.rs objašnjava kako dolazi do ovakvih situacija, ali i apeluje na sve vozače da poštuju saobraćajne propise.
„Nakon što kamera usnimi vozača, od strane policijskih službenika se fotozapisi obrađuju, po registarskom broju utvrđuju vlasnici vozila ili upisani korisnici vozila, pa se tek nakon pribavljenih podataka, pozivi sa fotografijama snimljenog prekršaja šalju na adresu vlasnika, odnosno korisnika vozila. Brzina kojom se obrađuju podaci, odnosno rok u kome se dostavljaju na kućne adrese, zavisi pre svega od mesta na kome je vozilo snimljeno u prekršaju i vrste prekršaja. Najduži rok je kod prekršaja kretanja žutom trakom, jer je najveći broj izvršilaca ovih prekršaja, te se može dogoditi i da se ovi pozivi dostavljaju i nakon više od šest meseci od dana kada je sačinjen snimak. Ono što je bitno jeste da je radnja bila zabranjena u trenutku kada je snimak sačinjen“, ističe za naš portal Ristanovićeva.
Ristanovićeva objašnjava i koja je dalja procedura za ove bahate vozače.
„Po dobijanju poziva sa fotografijama, lice koje je vlasnik odnosno korisnik vozila, može preduzeti jednu od tri radnje: može da dostavi u roku od osam dana podatak da je on lično upravljao vozilom u trenutku kada je snimak sačinjen, može da dostavi podatke o licu koje je upravljalo vozilom ukoliko to nije on, sa izjavom tog lica koja bi trebala da bude overena od strane notara, a može u roku od osam dana da plati polovinu izrečene novčane kazne po uplatnici koja se dostavlja uz poziv“, dodaje predsednica Prekršajnog suda u Beogradu.
Ona apeluje na vozače da se obavezno odazovu pozivu MUP.
„Vlasnici ili korisnici vozila nikako ne bi smeli sebi da dozvole da ne postupe po pozivu MUP-a za dostavljanje podataka jer tada čine prekršaj iz člana 330 stav 1 tačka 23 Zakona o bezbednosti saobraćaja, za koji je propisana novčana kazna u rasponu od 100.000 do 120.000 dinara, čak i u situaciji ako je na snimku dokumentovan prekršaj za koji je propisana novčana kazna od 5000 dinara“, upozorava ona.
Inače, ne treba zanemariti činjenicu da je situacija ista i za sve druge prekršaje, zbog čega Ristonovićeva apeluje na vozače da budu strpljivi, poštuju zakon, ali i ne ugrožavaju svoju i bezbednost ostalih učesnika u saobraćaju.
Podsetimo, na ukupno 262 lokacije u Beogradu postavljene su 633 saobraćajne kamere, a prema podacima koje je objavio MUP Srbije, instalirano je 357 fiksnih i 149 pokretnih kamera, kao i 127 kamera koje imaju mogućnost prepoznavanja registarskih tablica motornih vozila.
Na većini lokacija u Beogradu postavljena je po jedna takva kamera, dok su na pojedinim mestima poput Brankovog mosta, raskrsnice kod hotela „Hajat“ i prilaza Pupinovom mostu u Zemunu, postavljene i po četiri kamere.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare