Poslednjih dana pažnju javnosti izazvalo je pojavljivanje do nedavno malo poznate grupe "Dostojni Srbije", koja je prvo pokušala da "minira" protest "Srbija protiv nasilja", a onda su protestovali u dvorištu N1, kada policija nije htela da intervenište. Na njihovom čelu nalazi se Dušan Dunđer, stari saradnik službe koji je "izvučen iz naftalina" i aktiviran.
Ispred Skupštine Srbije se u subotu, pred dolazak građana na protest „Srbija protiv nasilja“, već oko 17 časova, pojavila jedna čudna družina, sa transparentima i razglasom. Građanima koji su dolazili nije bilo jasno ko su i o čemu se radi, ali je ubrzo postalo jasno da nisu deo protesta. Oko 17.30 uključili su razglas i pozvali građane da ne idu u šetnju, izjednačavajući opoziciju i vlast, pokušavajući da zbune okupljene i plasiraju neke svoje, u najmanju ruku, sumnjive ideje.
Pročitajte još:
Usledila je retorika o medicinskim eksperimentima, kao i tvrdnja da je od 2000. godine Srbija srlja u propast i opet poruka da su „svi isti“. Provokacija nije uspela i taj pokušaj nije isprovocirao nikoga.
U utorak uveče, ta ista čudna ekipa pojavila se u dvorištu N1, gde su protestovali i ometali rad zaposlenih u toj televiziji. Iako je sve prijavljeno MUP Srbije, policija nije intervenisala, navodeći da oni „nisu ušli u privatni plosed“.
Onda su mediji obratili više pažnje na tu čudnu skupinu i ispostavilo se da su to članovi pokreta „Dostojni Srbije“, a u utorak uveče ih je posetio i njihov vođa Dušan Dunđer, koji se dovezao „mercedesom“ da obiđe svoje sledbenike.
Ko je Dušan Dunđer, nedostojni vođa „Dostojnih Srbije“?
U pitanju je osoba koja je, u najmanju ruku, nedostojna, čovek koji je dobro plivao u mutnim vremenima devedesetih, ali je završio u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, zbog ubistva. Cela priča oko tog zločina je mutna, ali zvuči neverovatno da je Dušan Dunđer, čak i u devedesetim, osuđen na pet i po godina zatvora, od čega je odležao četiri i po, posle čega je pušten.
On je taj događaj opisao u emisiji na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, na kojoj se često pojavljuju vrlo živopisni likovi. Dunđer je tamo opisao da su Zoran Uskoković Skole i još dva njegova čoveka došla do nekog lokala u Ulici Starine Novaka, gde su, navodno, držali zatočene neke radnice i pretili im da će ih fizički maltretirati. Na lice mesta je došla Interventna jedinica beogradske policije, koja je, po Dunđerovim rečima pozvala u pomoć Specijalnu antiterorističku jedinicu.
Dunđer je, da bi „sprečio krvoproliće“ došao do tog lokala, a onda nije jasno da li je pucao ili je pištolj sam opalio. Iako je pominjao to kao nužnu odbranu, na sudu se moglo čuti da je pucao kroz vrata, a da nije znao da ima nekog unutra. Priča je vrlo čudna, jer bi to bio presedan da policija, čak i u devedesetim godinama pusti civila da prođe pored njih i umesto njih interveniše u talačkoj situaciji.
U toj emisiji i sam Dunđer i njegovi prijatelji za njega kažu da je „saradnik UDBE“, koja u to vreme nije ni postojala, već se tajna služba zvala Resor državne bezbednosti, dok je UDBA, postojala ranije, ali moguće je da je Dunđer bio „saranik“ obe službe.
Osim za ubistvo, Dunđer je osuđivan i za nelegalno posedovanje oružja.
Kaznu je odležao u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, u vreme kada je upravnik bio zloglasni Trivun Ivković Triva. Kako je rekao sam Ivković, „Dunđer je mahao značkom FBI kada je doša“. Danas, taj isti Dušan Dunđer tvrdi da je blizak nekoj ruskoj, pravoj ili izmišljenoj, obaveštajnoj službi.
Iako su njegovi sledbenici rekli da je Srbija počela da propada posle 2000. godne, što verovatno znači da je pre toga Sbija cvetala, njihov vođa je i za to ubistvo za koje je osuđen naveo da mu je „namešteno“, jer je odbio da preduzeće „Automobilsko Beograd“, na čijem čelu je bio, odvede u stečaj. Na čelu tog nekadašnjeg jugoslovenskog giganta koji je uništen i opljačkan, bio je 1994. godine.
Dunđer ne krije da ima veze sa obaveštajcima, čak pominje da je na jednoj proslavi 13. maja, što je bio Dan policije i službe, bio u društvu, kako on kaže, „vrsnih obaveštajaca“ Ratka Romića i Miroslava Kuraka. To su dva čoveka koja su prvostepeno osuđeni za ubistvo Slavka Ćuruvije, novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“.
Inače, dok je bio u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, imao je problema, jer se, kako je sam rekao, pročulo da je doušnik „službe“ pa su se drugi osuđenici plašili da ih ne „cinkari“. Inače je osnivač prve privatne firme za obezbeđenje u tadašnjoj Jugoslaviji, „Protektor“. Iako za sebe kaže da je doktor, na internetu nije moguće naći njegovu biografiju, pa tako ni gde je, šta je i na koju temu doktorirao.
***
BONUS VIDEO: „Dostojni Srbije“ u dvorištu N1
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare