Kajle, šuškave trenerke i metak u "Hajatu": Bio je žestoki momak beogradskog asfalta, a od poznate voditeljke je želeo samo jedno

Knele je rođen 27. aprila 1971. godine, u školi je bio odličan učenik i niko nije ni slutio kakvu će tragičnu sudbinu doživeti.Odrastao je na Voždovcu i bio je jedan od najvatrenijih navijača kluba Crvena zvezda. Upravo u to vreme upoznaje svog idola Đorđa Božovića Gišku i sa njim postaje dobar prijatelj.U jeku svoje karijere, zbog druženja sa Giškom koji je osnovao Srpsku gardu 1991. godine, u svojoj 20. godini, odlazi na ratište 1991. u Hrvatsku i to u Borovo selo pokraj Vukovara gde su vođene najžešće borbe.Na čuvenim demonstracijama 9. marta 1991. godine u Beogradu bio je u obezbeđenju Vuka Draškovića, lidera SPO i opozicije, a na video snimcima je zabeleženo da je bio u prvim redovima kada je došlo do sukoba između policije i demonstranata.

Početak krimi-karijere

Iako je likvidiran u 21. godini, uprkos tome, ostao je zapamćen kao jedan od najpopularnijih kriminalaca devedesetih godina. Ima je svoj upečatljiv stil oblačenja, u pitanju je markirana trenerka, poznati šuškavac, čiji je gornji deo upasan u donji i raskopčan do pola, popularne "ermaksice" najkove, kožna jakna i zlatni lanci, poznati kao kajle.Svoju kriminalnu karijeru počeo je sa navijačima Crvene zvezde, što je jednom prilikom otkrio jedan od tadašnjih vođa navijača. Zoran Timić Tima, legenda "Delija", otkrio je da ga je na sever doveo drugi navijač."Tada smo mu dali zadatak da nam nabavi štangle. Bio je malo uplašen, upijao je svaku reč koju bi smo mu rekli. Ispunio je zadatak, te štangle nosili smo na derbi i on se tada odlično pokazao", rekao je Tima i dodao:"Posle nekoliko derbija, on se odvojio od nas i otišao sa svojom ekipom sa Jerkovića. Bilo mu je stalo do probijanja i sticanja imena, tako da nije birao sredstva za to. Želeo je da napravi ime. Da svi kažu da je Knele najhrabriji i najluđi. Sve ono što je kasnije napravio, kajle, automobil i novac za njega nisu bili primarni. Glavno mu je bilo da postane ime.

Loto devojka

O Kneletu su se devedesetih godina kolale razne priče. Jedna koja i dan danas izaziva interesovanje pažnje jeste ona koja je odnosi na poznatu srpsku voditeljku.Suzana Mančić, srpska voditeljka i glumica koja je devedesetih vodila "LOTO" nagradnu igru, vozila je "poršea" na koje je, navodno", Knele tada bacio oko. Nedugo nakon toga zapravo ga je i provozao.

Prvi vlasnik skupocenog automobila, navodno, bio je Vlada Kovačević Tref, uspešan trkač i kontroverzni biznismen, koji je kasnije povezivan sa kriminalom. Tref je likvidiran 1997. godine, a nakon toga Suzana Mančić postala je vlasnica automobila.Ipak, kako je to obično bivalo devedesetih godina u Srbiji, skupoceni "porše" je ubrzo prešao u ruke Aleksandra Kneleta.

Osveta zbog ubistva druga

Aleksandar Knežević Knele bio je najbolji prijatelj sa Radovana Lagundžina Žapca, koji je likvidiran krajem 1990. godine u Beogradu. Njega je na Voždovcu, kada je imao samo 20 godina, ubio Dejan Janković. Žabac se kobne večeri vraćao sa mitinga SPO kada je video Jankovića sa svojim prijateljima. Izleteo je iz taksija i odmah ušao u raspravu sa njima. On je tada potegao pištolj.

Međutim, u tom momentu naišao je tramvaj zbog koga su njih dvojica razdvojili, što je dalo vremena Jankoviću da izvadi kratež. Kada je vozilo prošlo, on je dva puta pucao u Žapca, jednom u glavu, drugi put u prepone. Od zadobijenih povreda, on je sutradan preminuo na Urgentnom centru.Kada je saznao za likvidaciju najboljeg prijatelja, potegao je sve moguće ljude koje je znao kako bi našao ubicu i osvetio se, ali je Janković već pobegao u Nemačku. Na jutjubu postoji snimak sahrane na kojoj je Knele govorio i gde je pozvao momke da se ne ubijaju međusobno i tom prilikom je održao emotivan govor o značaju prijateljstva.Ova smrt drastično je uticala na Kneletov dalji život i on je tada shvatio da je Lagundžin govorio istinu kada je pričao da više nema fer borbi na ulicama."Duboko smo potreseni činjenicom da te više nema i da te neće ni biti. Rasli smo zajedno, shvatili smo koliko je ceo život surov i borili smo se protiv njega. Prve utakmice, prve tuče, prve ljubavi, prva razočaranja, prve boli, prošli smo zajedno. Znao sam da ništa ne može da nas rastavi, ali ovo je više od onoga što mi možemo i protiv čega niko nikada nije mogao", može se čuti na snimku sahrane.

"Lak na obaraču"

Tokom života, Knele je radio različite poslove. U jednom momentu, pokušao je da uđe u biznis sa auto-otpadom i tada ulazi u sukob sa poznatim kockarom Zoranom Kovačević Kočom. Vrhunac sukoba dogodio se ispred kluba "Tifani", koji je bio krcat kada je Knele izvukao pištolj i pucao u noge Kovačeviću.Nakon ovog sukoba, Knele je bio glavni akter serije pucnjava širom Beograda i opravdao svoj epitet da je "lak na obaraču". Ispred restorana "Poslednja šansa", diskoteke "Luv" na Voždovcu, ispred kluba "Nana" na Senjaku, kada su dvojica muškaraca istčala pred njegov "porše" i iz kalašnjikova pucali po automobilu, ali se on spasao tako što je legao pod volan, pa je prošao sa manjim povredama od stakla.

Prvi put je smrt izbegao ispred kafića "Freska" 1992. godine kada je posle velikog sukoba i vređanja, mladić iz Bjelog Polja potegao pištolj i ranio ga u predelu prepona, ali je on odmah prevezen na Uregntni centar pa je preživeo. Posle toga napadnut je u jednoj automehaničarskoj radnji i tu je jedva spasao živu glavu.Ono što je izvesno svi ovi događaji bili su kao najava njegovog ubistva koje se dogodilo 1992. godine.

Potpis države ili sukob s kriminalcem

Kriminalac Rade Ćaldović Ćenta, jedan od najbližih saradnik Ljube Zemunca, bio je jedan od glavnih domaćih kriminalaca u Evropi tih godina, koji se najviše bavio trgovinom narkotika. Njegov saradnik, a kasnije i zet, Miša Cvetinović igrom slučaja zatekao se u istom lokalu gde i Knele, koji je već tada bio na lošem glasu.Knežević u tom momentu nije znao ko je Cvetinović i nasred lokala prišao mu je sa pištolje i tražio mu sat "roleks" i ključeve od luksuznog automobila. Miša je to veoma dobro i smireno podneo i sve što mu je tražio je dao. Nakon toga, pozvao je svog gazdu i ispričao mu šta se dogodilo, nakon čega se podiglo celo beogradsko podzemlje, a čak i sam Knele je bio vidno uplašen kada je saznao na koga je udario.Posle ovog incidenta sklonio se u hotel "Hajat" u luksuznu sobu 331 u kojoj je boravio do svoje smrti, a oko njegove smri postoje dve teorije. Prva se tiče incidenta sa Cvetinovićem, dok je drugu izneo njegov otac - da iza ubistva stoji država.Nakon što je uzeo "roleks" i automobil i kada se ispostavilo čiji je i ko stoji iza svega, Knele je prihvatio posredovanje Gorana Majmuna, da se ponovo sretne sa Mišom i vrati mu dragocenosti. U hotelu "Interkontinental" sastali su se i vratio mu je ključeve, a sat nije mogao odmah, već je rekao da će ga vratiti kroz nekoliko sati jer ga je već prodao.Iako nikad nije dokazana njegova umešanost u ubistvo, sve je upućivalo na Mišu Cvetinovića, koji je samo 12 sati nakon ubistva otišao u Nemačku,  prethodno poručivši da on nema nikakve veze sa likvidacijom.Prema drugoj verziji koju je izneo Kneletov otac, Dušan Knežević zvani „Buca Al Kapone“ i dalje je ubeđen da iza likvidacije njegovog sina stoji država.Kneletov otac je tvrdio da je ubistvo njegovog sina bilo brižljivo pripremano i pojednim novinarima ispričao da je ubistvu njegovog sina prethodilo hapšenje u sobi u kojoj je i ubijen.Naime, Buca Al Kapone ispričao je da je 10 dana pred smrt njegovog sina, policija upala u hotelsku sobu 331 u Hajatu. Naoružani pripadnici MUP naterali su Kneleta koji je bio u društvu Mirka Bosanca, da legnu na pod. Prema Kneževićevim rečima, razlog upada bio je da se navodno proveri delovanje alarmnih sistema. Zapravo to je, prema njegovim rečima, bio test da se ispita Kneletova rekacija. Pet dana pre ubistva policija ga je ponovo jurila, pa je zbog toga bio prinuđen da prespava u jednom od podruma.

U službenoj belešci SUP-a Beograd, kako su pisali mediji, stoji da je njegovo beživotno telo pronašla hotelska sobarica, da je ležao na stomaku blago raširenih nogu i ruku savijenih u laktovima, a glava mu je bila u lokvi krvi. Obdukcija je utvrdila tri smrtonosne rane na glavi. U sobi su pronađene četiri čaure, prva pored ormara sa televizorom, druga i treća pored kreveta na mestu gde je ležao Knele i četvrta pored zida preko puta ulaza u samu sobu. U izveštaju o kriminalističko-tehničkom pregledu mesta ubistva stoji da je pucano iz dva pištolja. U izveštaju piše i da su sve čaure imale oznaku 14.45 što ukazuje da je korišćen kolt 45. Ono što budi sumnju jeste to što se Knele nikad nije odvajao od svog pištolja, a on nikad nije pronađenNavodno je na ogledalu krvlju bilo ispisan „broj 1“, a do dana današnjeg nije razjašnjeno kakva je to bila poruka. Ipak, neki ljudi smatraju i da je priča o čuvenom "broju 1" bila izmišljena.Dvadeset i osam godina kasnije i dalje se nagađa ko bi mogao biti ubica Kneleta. Ono u šta su svi ubeđeni jeste da je Knele sigurno poznavao ljude koje je pustio u svoju sobu. Međutim, oni koji su ga poznavali tvrde da je Knele bio veoma oprezan povodom toga koga pušta u hotelsku sobu i da je uvek držao pištolj u ruci kada su mu dolazili u posetu.

162 čitulje u novinama

Vest o ubistvu Kneleta odjeknula je u gradu. U narednim danima Politika je objavila čak 162 čitulje Kneletu. Njegovi prijatelji su pohrilili u Hajat. Pokušali su da uđu u sobu, ali im nije bilo dozvoljeno. Od hotelskog obezbeđenja tražili su da im predaju traku na kojoj je bilo zabeleženo svako ko je ušao u hotel. Traku nisu dobili jer se slike nisu sa monitora prenosile na video rekorder, pa ih je faktički bilo nemoguće dobiti.Ovaj detalj pobija teoriju prema kojoj kamere nisu radile te noći. Tako da su, prema svemu sudeći, ubice ostale sakrivene do dana današnjeg.BONUS VIDEO: "Sa kriminalcima si morao da budeš dobar ili te nije bilo": Ivan Gavrilović o sprezi estrade i kriminala 90- ih, pomenuo je i Marka Miloševića

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ivangavrilovispreziestradeikriminalaik-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5663409"]