"Jeza me prođe kada pomislim da ubica možda i dalje šeta našom ulicom": Cela porodica ubijena je u masakru u Žarkovu, taj zločin ostao je do danas nerešen

Tročlana porodica i devojka stara svega 20 godina brutalno su ubijeni 28. oktobra 2007. godine u svom stanu u inače mirnoj i zavučenoj Spasenovićevoj ulici u beogradskom naselju Žarkovo. Šta se tačno dogodilo te kobne večeri u stanu ni danas nije poznato. Prema onome što su tada objavljivali beogradski mediji, beživotna tela porodice pronašao je komšija porodice Obradović i to zato što je sa glavom kuće, Zoranom, ranije ugovorio odlazak na fudbal.Krećući se ka stanu Obradovića, komšija je najpre ugledao Slavičine noge i odmah shvatio da se nešto stravično dogodilo.

„Ne znam ni sam kako sam smogao snage da uđem u stan. U trpezariji sam video Željka sa mrljom na glavi i grudima. Izgledalo je kao da je pokušao da se sakrije. U dnevnoj sobi, na krevetu, sedela je Maja. Glava joj je bila naslonjena na desnu stranu, izgledalo je kao da spava. Jadno dete… U spavaćoj sobi, u krevetu, ugledao sam svog prijatelja, telo mu je bilo krvavo, bio je izrešetan po stomaku i grudima. Bio je u bermudama i košulji, a televizor je još radio“, ispričao je komšija za Blic neposredno posle zločina.

Otvorili vrata ubicama

Ubrzo je Spasenovićeva ulica vrvela od policije i forenzičara koji su obezbedili lice mesta i započeli prikupljanje tragova koji bi trebalo da rasvetle detalje zločina. Pisalo se tada da je nađeno čak 56 čaura, pa se samim tim odmah posumnjalo da je reč o više egzekutora. Ono što je probudilo posebnu sumnju jeste da vrata stana nisu bila razvaljena, niti je bilo šta ukazivalo na evenutalnu provalu, već da je Dragica, imajući u vidu da je njeno telo nađeno faktički na ulaznim vratima, prepoznala ubice i otvorila im vrata. Nesrećna žena verovatno nije mogla ni da posumnja da će uskoro cela njena porodica biti pobijena.

Na licu mesta su odmah uočene ispijene šoljice kafe, ali i deo rukavice za koji se sumnjalo da ju je nosio ubica. Međutim, taj trag, ali ni bilo koji drugi izuzet te noći, nisu pomogli da se jedan ili više ubica pronađu i privedu pravdi.Policija je uspala da rekonstruiše i da se porodica pripremala na put na koji je trebalo sutradan da krene, a da je nesrećna Maja Gospić upravo iz tog razloga bila kod njih u stanu.

"Ne gubimo nadu"

Majini roditelji godinama ne gube nadu da će policija pronaći ubicu njihove ćerke. U više razgovora za beogradske medije Majina majka Tanja pričala je da joj veru vraćaju vesti da se zločini rešavaju i nakon 10, 15 godina. O tome šta bi mogao biti motiv svih ovih godina samo nagađa.„Od početka se sumnjalo da je pozadina Zoranov posao sa stanovima, pozajmicama. Ljudi iz Žarkova su nam pričali da su se nekoliko dana pre ubistva dvojica muškaraca, po govoru Bosanci, svađali sa Zoranovim poslovnim partnerom. Izveli su ga iz kafane i pretukli, a reagovala je i policija. Ne znamo ni da li je ispitivano ko su ti ljudi. Takođe smo čuli da je danima ispred zgrade u kojoj su stanovali Obradovići bio parkiran tamni automobil, u kome su sedela dvojica muškaraca. Čekali su nekoga, jer su čak imali jastučiće za vrat“, ispričali su ranije Tanja i Slobodan.

Privođenje posle dve godine

Dve godine kasnije istragom se došlo do saznanja da je Zoran Obradović bio žrtva lokalnih reketaša koji su pokušali da mu uzmu 80.000 evra. Četiri osobe su privedene tada, među njima bivši službenik MUP i komšija koji je pronašao Obradoviće, ali do danas policija nije pronašla dokaz koji bi mogao da ih direktno poveže sa zločincima.U međuvremenu, stanari Spasenovićeve sa kojima smo razgovarali, kažu da ne zaboravaljaju ovaj zločin.

"Toliko je policije bilo te noći da smo mislili da će već sutra uhapsiti ubicu", započinje priču jedna vremešna stanarka koja živi u blizini. Kaže nam da je Obradović znala iz viđenja, ali da svakako nijedna porodica ne zaslužuje da bude zbrisana sa lica zemlje, šta god da se dogodilo."Dolazili su i policajci i novinari da pričaju sa nama, ispitivali su nas da li smo nešto ili nekoga videli tih dana ali ova ulica je toliko uska i uglavnom se svi poznajemo tako da bismo primetili bilo koga. Jeza me prolazi kad pomislim da ubica možda i dalje slobodno šeta našom ulicom, nema tu šta puno da se priča", kaže nam starica.