Kriminalne likvidacije tokom devedesetih u Srbiji dešavale su se gotovo svakodnevno, a srpsku javnosti posebno su uznemiravala ubistva policijskih funkcionera i činjenica da očigledno nema "zaštićenih". Počelo je sa ubistvom Radovana Stojčića Badže, nekadašnjeg zamenika ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnika Resora javne bezbednosti MUP, koji je ubijen u beogradskom restoranu "Mama mia" 10. aprila 1997., da bi se nastavilo i dve godine kasnije sa likvidacijama dvojice policijskih pukovnika - Milorada Vlahovića i Dragana Simića.
Tog 11. marta 1999. godine, nedelju dana pred početak NATO bombardovanja, ubijen je policijski pukovnik Milorad Vlahović ispred Sportskog centra Košutnjak. Javnost još uvek nije uspela da se povrati od šoka zbog ubistva jednog policijskog zvaničnika da bi samo četiri meseca kasnije, 8. jula, bio likvidiran još jedan pukovnik – Dragan Simić.
Zločini su do dan danas ostali nerasvetljeni, a istraga likvidacija išla je u nekoliko pravaca. Kako su mediji tada izveštavali, egzekucije dva policijska pukovnika povezivala je istraga ubistva Radovana Stojčića Badže, a u javnosti je provejavala informacija da su Vlahović i Simić likvidirani jer su „čačnuli“ u nešto u šta nisu smeli.
Vlahović, policijski pukovnik i pomoćnik načelnika kriminalističke službe (UZSK) SUP-a Beograd, ubijen je 11. marta 1999. oko 19 časova ispred Sportskog centra „Košutnjak“, gde je redovno dolazio da igra mali fudbal sa svojim prijateljima. Na Vlahovića je pucano nakon što se udaljio od parkinga na kome je ostavio automobil, kada mu je nepoznati napadač prišao sa leđa i u njega ispalio smrtonosne hice. U njega je ispaljeno šest metaka, koji su ga pogodili u ruku, kuk, stomak, grudi, da bi na kraju bio „overen“ s dva hica u glavu.
Ubrzo nakon likvidacije, iz svlačionice u neposrednoj blizini mesta zločina, dotrčali su Vlahovićevi prijatelji, a potom i Hitna pomoć koja je teško ranjenog pukovnika prevezla u Urgentni centar. Ipak, uprkos naporima lekara, Vlahović je podlegao zadobijenim povredama.
Ovo ubistvo visokog policijskog funkcionera, inače drugo nakon likvidacije generala Stojčića, podiglo je srpsku policiju na noge. Odmah nakon napada blokiran je ceo grad, otpočela je potraga za egzekutorima, ali bezuspešno. Motiv likvadacije, ali i sami napadači, ostali su do danas nepoznati.
Uloga svedoka „Srećka“
Nekoliko godina nakon zločina, priča o ubistvu pukovnika Vlahovića ponovo se našla u žiži javnosti. Tada se u medijima pojavilo svedočenje izvesnog izvora pod pseudonimom „Srećko“, koji je tvrdio da su general Stojičić i pukovnik Vlahović ubijeni kako bi kriminalna ekipa, koja je htela da osveti ubistvo Vojislava Raičevića poznatijeg kao Voja Amerikanac, lakše smakla Bojana Petrovića, inače organizatora te likvidacije.
Pročitajte još:
Mediji su tada izveštavali i da je svedok izjavio da je „Petrović imao zaštitu od Vlahovića i Stojičića“, pa je zato bilo neophodno likvidirati pomenute policijske zvaničnike. U tom periodu pominjala se i izvesna službena beleška od 14. septembra 2001. u kojoj „Srećko“ tvrdi da je pripadao klanu „Amerika“, istakavši da je ta grupa odgovorna za seriju likvidacija koje su se tih godina događale na beogradskim ulicama.
Ipak, ovaj iskaz je ubrzo „iščezao“, a o njemu i „Srećku“ nije se moglo saznati ništa više, niti se mogla potvrditi autentičnost svedočenja.
Inače, Milorad Vlahović je važio za perspektivnog policajca, koji je nagrađivan za svoj uspešan rad. Interesantno je bilo i to da je Vlahović dva meseca posle ubistva generala Stojčića brzinski premešten na funkciju pomoćnika načelnika UKP u MUP-u Srbije. Iako se u javnosti to doživljavalo kao napredak u karijeri, mnogi su tvrdili da je to bio način da se on skloni u pozadinu, kako se više ne bi bavio operativnim radom.
Takođe, dve decenije kasnije, srpski mediji su naveli i dotad nepoznate detalje o slučaju Vlahovića. Između ostalog i to da na sahrani policijskog pukovnika nije govorio niko iz republičkog MUP-a, da je komemoracija organizovana, ali ne i održana, te da je dan njegovog ubistva, njegova supruga, inače policijska inspektorka u OUP-u Čukarica, otpuštena s posla.
Ubistvo policijskog pukovnika Dragana Simića
Tog sparnog 8. jula 1999. Dragan Simić, policijski pukovnik i načelnik Odeljenja unutrašnjih poslova opštine Savski Venac, ubijen je oko 7.30 sati ispred svoje zgrade u blizini Kalenić pijace na Vračaru. Likvidiran je u trenutku dok je ulazio u belu „jugo floridu“, odnosno kada je kretao na posao.
Kako su tada mediji prenosili, neposredno pred ubistvo, Simić se pozdravio sa dvojicom policijskih inspektora, koji su došli da odvezu na posao njegovu suprugu, a koja je takođe radila u policiji na funkciji šefice Odseka za suzbijanje prevara i falsifikata beogradske policije.
Kobnog dana na Simića su, najverovatnije iz automatskog oružja tipa „hekler“, pucala dvojica nemaskiranih mladića, koji su posle izvršenog zločina pobegli automobilom „audi“ ili „BMV“, a koji ih je čekao u Matišuminoj ulici.
Pročitajte još:
„Simić je izašao je iz svoje kuće, koja se nalazi u neposrednoj blizini mesta zločina, i krenuo ka parkingu. Dok je prilazio svojim kolima (beloj „floridi“), tvrde očevici, susreo se sa jednim sedim čovekom koji je u rukama držao torbu. Pozdravio se sa njim, i u tom trenutku je iz pravca raskrsnice ulica Save Kovačević i Maksima Gorkog odjeknuo jedan, a potom još dva hica. Smrtno pogođen Simić je pao na asfalt, dok se njegov prijatelj zaklonio iza obližnjeg drveta. U tom trenutku, jedan od napadača je ispalio dodatni rafal iz „heklera“. Videvši prijatelja oblivenog krvlju kako leži na asfaltu, sedokosi čovek pobegao je ka Simićevoj kući. Jedan od napadača je krenuo za njim, a drugi, koji je nosio crveni kačket, prišao je Simićevom već beživotnom telu u lokvi krvi i ispalio mu još jedan hitac u glavu“, pisali su tada mediji.
Istraživali ubistvo Badže
Policijski pukovnik Dragan Simić godinama je bio načelnik Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata Uprave kriminalističke policije SUP-a u Beogradu, gde je radio na rasvetljavanju najtežih krivičnih dela. Istraga njegovog ubistva od samog početka nailazila je na zid, jer nikome nije bilo jasno ko bi mogao da ubije ovako besprekornog policajca. Ispitivani su svi sumnjivi svedoci i doušnici, traženi su uzroci u nekim slučajevima koji su uspešno rešeni, ali traga koji bi odveo do likvidatora nije bilo.
U medijima su se pominjali razni motivi, a jedini koji je zavređivao pažnju bila je sumnja da bi razlog likvidacije Simića, ali i pukovnika Vlahovića, mogla biti činjenica da su obojica radila na istrazi ubistva generala Stojčića. I danas se spekuliše da su njih dvojica uspeli da uhvate neki trag koji bi mogao da doveo do toga ko je naredio egzekuciju generala Stojčića.
Ko je ubijeni policajac Dragan Simić
Dragan Simić koga su kolege zvale „Simke“, posle završene Srednje škole unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici, kao mlad inspektor angažovan je na rasvetljavanju krvnih i seksualnih delikata. Za to vreme diplomirao je na Fakultetu bezbednosti u Skoplju. Bio je načelnik Odeljenja za potrage SUP Beograd, odakle je 1995. godine prebačen za prvog čoveka Odeljenja za krvne i seksualne delikte.
Postavljenje je usledilo posle ubistva inspektora krvnih delikata Dragana Radišića. Na funkciji u Odeljenju za ubistva, Simić je bio direktno involviran u istrage oko likvidacija mnogih viđenijih ljudi, poput Radovana Stojičića, Zorana Todorović Kundaka i drugih, a aktivno je sarađivao i sa ubijenim bivšim načelnikom kriminalističke uprave SUP Beograda Miloradom Vlahovićem. Od 1998. prebačen je u OUP Savski venac.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
