Uglješa Bokić (35), bivši kriminalistički inspektor, a odnedavno i novinar, nakon deset godina rada u Ministarstvu unutrašnjih poslova odlučio je da zbog pritiska i stanja u policiji da otkaz. Sve je kulminiralo kada je podržao aktiviste u Novom Sadu koji su branili Šodroš, nakon čega je sve ono za šta se zalagao, svojim radom i trudom postigao, prekinuo jedan poziv „odozgo“.
Na početku razgovora za Nova.rs, Uglješa ističe da je od ulaska 2013. godine u MUP prošao sve segmente rada što se tiče uskog policijskog posla.
„Počeo sam kao običan policajac pozornik, radio sam u patroli, pa u interventnoj patroli, da bi iz policije otišao kao kriminalistički inspektor za opšti kriminal. Od prvog dana stupanja u MUP ja svoje stavove nisam krio i javno sam ih iznosio na način koji je dozvoljen Zakonom o policiji. Što se tiče mojih stavova, koje sam iznosio putem društvenih mreža i nekih neformalnih razgovora, znali su svi i u suštini to nije bilo ništa sporno“, započinje Uglješa razgovor za Novu.
Ističe da nije sve vreme tokom rada u policiji trpeo pritisak zbog svojih stavova, ali je do promene došlo kada je podržao aktiviste koji su pokušali da zaustave radove za izgradnji privremenih saobraćajnica i mosta koji će služiti za gradnju novog mosta na Šodrošu, prilikom čega je dolazilo do sukoba sa policijom koja te radove obezbeđuje.
„Sve se promenilo sa dešavanjima na Šodrošu, kada sam javno podržao aktiviste koji su bili tamo i lično sam učestvovao u odbrani Šodroša, ali na način da nisam kršio nijedan zakon. Nisam učestvovao u sukobu sa policijom, ali dok je bio kamp ja sam bio tamo kao neka pasivna zaštita. Delio sam i šerovao društvenim mrežama o tome, i svi su to znali. Međutim, kada je sve eskaliralo, kada je došlo do sukoba sa policijom, tu su nastali problemi“, kaže Uglješa i dodaje da je on, kao i gomila njegovih kolega, radio bez rešenja na poziciji inspektora.
„Radio sam na osnovu „upućivanja“, kako se to kaže u MUP-u. Trebalo je da dobijem rešenje, ali… Tokom tih sukoba, kada je cela država brujala o tome te nedelje kada je sve eskaliralo, bio sam na bolovanju, a kada sam se vratio na posao, pozvao me je komandir stanice na razgovor. Rekao mi je da ga je pozvao načelnik odeljenja Nikola Petrović koji ga je pitao za mene, odnosno – da li još uvek radim u staničnoj operativi i nakon potvrdnog odgovora, rekao mu je da me od ponedeljka vrati „u uniformu“. Meni niko nije rekao zbog čega je to tako, odnosno zbog čega me vraćaju na niže radno mesto, ali i komandir i ja smo razumeli šta se dogodilo, pogotovu jer je nama u tom trenutku bio potreban dodatni broj operativnih radnika, a ne da ih smanjujemo. Ja sam išao i kod načelnika odeljenja da ga pitam zašto sam prebačen na drugo mesto i dešava se situacija gde i on i ja znamo da on meni izgovara reči koje nisu istinite, gledamo se, pričamo i slušam laži, međutim ja sam tada već doneo odluku da želim da odem“, kaže naš sagovornik.
Uglješa Bokić je važio za uglednog policajca, sa dobrim rezultatima kao kriminalistički inspektor.
„Sve je išlo ka tome da dobijem rešenje, a onda je u danu, jednim telefonskim pozivom to završeno. Tog dana sam neformalno završio u MUP-u, jer sam išao na stari, pa novi godišnji odmor i kada se sve završilo i formalno sam dao otkaz. Bilo mi je teško što je došlo do toga da dam otkaz, iako moram biti iskren, očekivao sam da će biti izvršen pritisak na mene. Mislio sam da sam spreman za to, ali kada je do toga došlo, osetio sam se poprilično bedno, jer sve ono za šta sam se zalagao, svojim radom i trudom postigao, neko je to prekinuo jednim pozivom. Ja od odgovornosti ne bežim, ja da sam napravio neki prekršaj, da je neka prijava podneta protiv mene, ja bih se branio, ali ne bežim od odgovornosti. Uraditi to na način na koji je urađeno, a bez valjanog razloga, ne može da vas ne boli. Ja sam mogao da ostanem u MUP-u, da nastavim da radim, možda bi me i vratili na poziciju posle nekoliko godina, ali ja to moralno, takvo poniženje, nisam mogao da dozvolim. Ne zato što je povređena moja sujeta, već zato što me je neko ponizio“, kaže sagovornik portala Nova.rs.
Uglješa ne krije da je želeo da napusti MUP i pre svega ovoga, kako kaže, zbog opšteg stanja u policiji i dubokog nezadovoljstva načinom na koji sve funkcioniše.
„Raditi kao policajac je plemenita profesija. Svaki policajac koji drži do toga da je profesionalan kada vidi šta se dešava u vrhu MUP-a, ko se postavlja za ministra policije, čelne ljude poput Dijane Hrkalović i tako dalje, sve do najnižih grana rukovođenja, komandiri, načelnici uprava, to je sve jedna lakrdija. Ljudi koji imaju znanje i formalno i životno, trunu u policiji u nekim zapećcima dok gledaju oko sebe ljude koji bez ikakvog smisla i razloga napreduju do nekih pozicija i tim istim ljudima kroje sudbinu i određuju kako da rade. Takođe, nestručnost i problemi u tim nižim rukovodećim kadrovima, to jest oficira, gde je svega njih 10,15 odsto završilo akademiju i fakultet za rad u MUP, dok su svi ostali završili neke privatne fakultete. Dođete u situaciju da vam komandir stanice po vokaciji bude vaspitač, a to boli i sa profesionalne strane“, kaže Uglješa i dodaje:
„Policija je politizovana do te mere da su ljudi koji se pitaju u MUP- u u raljama politike, bez integriteta i bez mogućnosti da se odupru pritiscima sve i kad bi hteli, a malo ih je jer su svi bliski vladajućem režimu. Ja ne znam koji deo MUP-a možemo da uzmemo i kažemo da je zdrav. Ne postoji tu više ništa zdravo! Potrebna je velika reforma, a kako će se izvesti nisam pametan jer je trenutno stanje ušlo u terminalnu fazu“, kaže naš sagovornik.
On nije mogao, a da se ne osvrne i na hrabri podvig svoje koleginice iz Valjeva.
„Ako uporedimo slučaj policajke Katarine Petrović iz Valjeva, protiv koje je sprovedena istraga u roku od dva dana zato što je nekoj političarki poslala neki dokument o kumu predsednika naše države, u ekspresnom roku joj je napisana krivična prijava, određen je pritvor, dok sa druge strane imamo načelnika beogradske policije Veselina Milića koji javno, pored ministra unutrašnjih poslova, nakon tragedije 3. maja ove godine u OŠ „Vladislav Ribnikar“, na konfrenciji za novinare pokazao fotografiju naknadno pronađenog spiska i direktno prekršio zakon. On kao policajac, a da ne pričam kao visoki oficir u MUP-u, mora da zna da to ne sme da radi, a mi ni dan danas nemamo ni prijavu ni optužnicu, odnosno nije čak pokrenuta ni istraga protiv njega“, kaže Uglješa.
Kako dodaje, u policiji više nema ni sindikata kojima bi se radnici požalili.
„To više liči na gongo udruženja nego na sindikate. Po njihovom mišljenju ne postoje problemi u MUP-u. Dugo sam razmišljao da li ja uopšte mogu da odem iz policije. Odluka da se bavim novinarstvom je samo ljubav koji sam od najranijeg detinjstva gajio ka toj profesiji. Još uvek nemam stalan posao, ali polako, ne želim da opet uđem u nešto što je nezdravo. Nije mi ni danas lako, ali granica postoji. Ja sam mali, jedan i nisam u mogućnosti da menjam MUP, a onda bi bilo licemerno da ostanem i da me hrani hlebom“, kaže Uglješa Bojić i dodaje:
„Bitno mi je da kažem da ne delim mišljenje sa ljudima koji komentarišu kako još mojih kolega treba da uradi isto što i ja, jer ko će nam onda raditi, ko ostaje? Ljudi koji tamo rade 20 godina, koji su u kreditima, pa šta oni da rade. Treba ih razumeti, jesu kivni, ogorčeni ali nemaju način da izađu iz MUP-a, a da ne ugroze svoju porodicu i egzistenciju. Ja nisam žrtva i sramota me je da me ljudi tako dožive. Ja sam bivši policajac, a sada novinar. Ja nisam nikakav heroj, nisam aktivista, moj odlzak iz MUP-a je lični, a poziv da se bavim novinarstvom je proistekao iz ljubavi prema toj profesiji“, zaključuje sagovornik portala Nova.rs.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare