92
Na društvenoj mreži X, na nalogu pokreta "Kopaćemo", 22. oktobra objavljena je fotomontaža nadgrobnog spomenika posvećenog proslavljenom reditelju Emiru Kusturici. Povod je bio Kusturičino oglašavanje o projektu "Jadar" i njegovo oštro protivljenje kopanju litijuma, a više od nedelju dana od objavljivanja sporne fotomontaže, nije poznato da li je bilo ko od nadležnih reagovao. Ugledni advokat Ivan Ninić ističe da na ovom slučaju na delu vidimo kako nadležni organi selektivno dele pravdu.
Da li je u pitanju neslana šala ili ozbiljna pretnja trebalo bi da utvrdi Odeljenje za visokotehnološki kriminal MUP Srbije, po nalogu Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, koje se bavi i krivičnim delima koji su izvršeni na društvenim mrežama. Redakcija portala Nova.rs uputila je pitanja Tužilaštvu o tome da li je pokrenuta istraga o tom slučaju, da li je neko saslušan i za koje krivično delo, ali nam nije odgovoreno.
Šta god bilo u pitanju, objava je u svakom slučaju neprijatna, a ćutanje nadležnih organa još je neprijatnije. Objava pokreta „Kopaćemo“ izazvala je veliku pažnju i uznemirenje javnosti na društvenim mrežama. Ono što nisu uradili državni organi Srbije, kojima je to obaveza, pokušali su da urade sa društvene mreže X, koja je, kako su ponosno objavili iz pokreta „Kopaćemo“, pokušala da ih zabrani zbog više hiljada „lažnih bot prijava“.
Objava se može pročitati i dan danas, a ovo može biti i deo kampanje protiv Emira Kusturice u koju se uključila početkom oktobra, pre objave, i televizija „Pink“ koja je objavila montirani snimak izjave Emira Kusturice koji je zapravo napravljen pomoću veštačke inteligencije. Snimak je emitovan kao odgovor vlasnika TV „Pink“ Željka Mitrovića na autorski tekst Emira Kusturice objavljenog na portalu „Iskra“ u kojem kritikuje Mitrovića. Zbog tog lažnog snimka izjave Emira Kusturice, reagovala je i advokatska kancelarija Tomanović, koji su zatražili da Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal pokrene postupak i uklani predmetni snimak. Nije poznato ni šta je bilo sa tim zahtevom.
Poređenja radi, pre nešto manje od osam meseci, 26. marta ove godine dogodilo se nešto slično, naime tada su po Mladenovcu polepljene umrlice sa likom predsednika Srbije Alesandra Vuića. Sve državne institucije su se digle na noge i krenule su osude sa svih strana.
Tada se oglasio i onaj koji danas ćuti, glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović koji je naložio Osnovnom tužilaštvu u Mladenovcu da hitno identifikuje tvorca „takozvane umrlice“ predsednika Republike Srbije. Takođe, Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal je naloženo da identifikuje osobe koje su ovu „umrlicu“ delile na društvenim mrežama. Tužilac je pre manje od šest meseci naglasio da te radnje predstavljaju krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti i moraju biti sankcionisane.
Pročitajte još:
92
3
8
12
Ipak, kada je reč o slučaju Kusturice, čini se, nadležni organi su nešto sporiji.
„Iako bi svi građani trebalo da budu jednaki pred zakonom, vidljivo je da se propisi ne primenjuju isto na sve. Ne znam zašto je predsednik Srbije, ili neki drugi visoki zvaničnik vredniji od jednog Emira Kusturice, ili u krajnjem slučaju od bilo kog drugog građanina. Ne mogu da kažem da li u spornoj objavi nadgrobnog spomenika postoje elementi krivičnog dela ili je to neukusna šala, ali to deluje kao pretnja i možda to može da bude krivično delo ugrožavanje sigurnosti. U svakom slučaju, tužilaštvo bi trebalo to da proveri i o tome obavesti javnost. Ovako i ćutanje može biti znak da počne linč Emira Kusturice, ali i svih drugih, pre svega javnih ličnosti, čije se mišljenje ne slaže sa mišljenjem vladajuće garniture“, objašnjava advokat Ivan Ninić, koji je zastupao brojne građane koji su završili u policiji ili na sudu zbog objava ili komentara na društvenim mrežama.
Po njegovim rečima, obaveza je da nadležne službe provere svaku moguću pretnju upućenu državnim zvaničniima, ali bi zakon trebalo da važi i za druge građane.
„Mislim da je krivično delo ugrožavanje sigurnosti, po kojem se gone ljudi zbog objava na društvenim mrežama, najviše puta zloupotrebljeno u obračunu sa neistomišljenicima u Srbiji. Ukoliko neko uputi pretnju to treba proveriti i to nije sporno, ali često tužilaštvo, policija pa i BIA ne prave razliku između kritičkog stava i pretnje. Ja sam branio Tihomira Trišića, koji je u pritvoru proveo 270 dana da bi na kraju bio oslobođen. On je preneo preko svog naloga snimke Konferencije za medije koja je održana posle tragedije u „Ribnikaru“ a gonjen je zbog navodnog ugrožavanja sigurnosti tadašnjoj ministarki zdravlja Danici Grujićić, načelniku beogradske policije Veselinu Miliću i tadašnjem ministru prosvete Branku Ružiću. Na sudu se pojavila samo Danica Grujičić, koja je izjavila da sporni tvit nije ni pročitala niti znala za njega i izjavila da se ne oseća ugroženo zbog nekih objava na društevnim mražam i moj branjenik je oslobođen“, kaže advokat Ninić.
On napominje da treba proveriti svaku potencijalnu pretnju, ali da nije ni svako kritičko mišljenje i objava, pa makar bili i nedolični, neinteligentni i uvredljivi, realna pretnja po sigurnost predsednika i drugih državnih zvaničnika.
Pročitajte još:
„Pripadnici BIA i policije upadaju ranom zorom, čak i kada je u pitanju informativni razgovor. Oduzimaju se mobilni telefoni i računari. Ali, neverovatno je da nema postupanja u vezi sa Emirom Kusturicom. Tužilaštvo bi trebalo da utvrdi i identitet osobe koja je objavila tu fotomontažu i koja stoji iza naloga pokreta „Kopaćemo“, ali i osobu koja je napravila fotomontažu. Ovako targetiranje od onih za koje se može pretpostaviti da su bliski vlasti može imati ozbiljne posledice, pogotovo ako institucije ne reaguju, što može podstaći pojedince da sa verbalnom pređu na fizičko nasilje“, upozorava advokat Ivan Ninić.
BONUS VIDEO: Sekulić: Pretnje Vučiću deluju iracionalno, ali…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
