Piše Ivan Milićević: Svi znaju šta hoće s JTOK, samo JTOK ne zna šta će sa sobom

Usvajanjem novog seta pravosudnih zakona, mimo Ustava i svake demokratske procedure, a koje potpisuje osoba sumnjivog obrazovanja i neupitnog neznanja, celokupan pravni poredak, od konačnog gašenja i ukidanja, deli samo nekoliko dana.

Uprkos brojnim izmenama koje će se manifestovati na svaki nivo dosadašnjeg postupanja javnotužilačke organizacije, u fokusu javnosti najviše je sudbina Javnog tužilaštva za organizovani krminal, (JTOK), a posebno postupaka koji su u poslednje vreme tamo pokrenuti mimo volje izvršne vlasti.

U obilju besmislenih izjava, diskusija i zaključaka, među hrpom nesuvislih predloga, rezimea, mišljenja i smatranja, koja nisu uspela da dobace dalje od našeg nacionalnog specijaliteta - proklizavajućeg šlajfovanja u mestu i gubljenja dragocenog vremena, samo su tri poruke, troje nenametljivih pojedinaca, od starta ukazale kao kristalno jasne, smislene i momentalno angažujuće.

Nažalost, jednosmerno.

Prvu poruku uputio je iz poslednjeg „Utiska nedelje“ sudija Miodrag Majić, koji je kazao da je jedini način na koji JTOK u ovom trenutku može da odgovori i osujeti „Mrdićeve zakone“ i time spreči da narko-kartel trajno preuzme državu, jeste promptno, momentalno, hapšenje i procesuiranje svih državnih funkcionera, za koje imaju dokaze da su deo tog kartela.

Na pitanje kako zamišlja da je to moguće izvesti, ako je policija prethodno otkazala poslušnost JTOK i time izvela državni udar, sudija Majić je kazao da je javnost jedino što im je preostalo, te da o svemu što se dešava, a posebno onom što se ne dešava, podjednako promptno izveste građane.

Pozvao je na jedinstvo i ukazao na neophodnost građanske odbrane JTOK, koja u ovom trenutku treba da bude lišena svih opravdanih zamerki na minulo (ne)postupanje, prigovaranja, osporavanja i presuđivanja koja nam leže na duši. U fokusu treba da bude borba za goli opastanak JTOK, a samim tim i društva.

I to je nesporno tačno.

Međutim, izgleda da su sudiju Majića poslušali svi, izuzev JTOK. Umesto promptnih akcija, dobili smo najpre poučnu i zanimljivu tribinu, koja nam je nesporno bila neophodna. Jednom mesečno, svih minulih godina.

Slika glavnog tužioca Mladena Nenadića konačno je dobila i ton, prisutni priliku da postave pitanje, a on da pokaže da i te kako ume da odgovori i uopšte komunicira neposredno, van kontrolisanih uslova.

Stigao je i da na finjaka prevaspita režimske medijske suklete i botove , što je nesporno svim prisutnim imponovalo. Osim pitanja zašto ovakve tribine ili konferencije nisu dosad organizovane, otvorio se čitav set novih, koja su bar zasad, do sledeće tribine i konferenicje, ostala bez odgovora.

Ipak u iščekivanju daljih, drastičnijih koraka, javnosti nije ponuđeno ništa više od svakodnevnih protesta pred zgradom JTOK – u trajanju kraće cigaret-pauze. Potez čiji smisao nije baš sasvim jasan, očekivano, u jednom delu mobilisane javnosti, samo je produbio već postojeću frustraciju i izazvao početak galopirajućeg osipanja podrške.

Jer građanima koji su zarad višeg, vitalnog cilja, pristali da stanu uz JTOK, unapred frustrirani što su višegodišnje nepoverenje koje s pravom osećaju, ali i sva pitanja koja ih uporno žuljaju morali da potisnu u drugi plan, najmanje što je trebalo jeste povratna reakcija koja se ponavlja iz dana u dan, bazirana na slici grupe nekih ljudi na puš-pauzi.

Jer u trenutku kad se borimo za goli život, stvarno je najmanje bitno sve ono „gde ste bili i šta ste radili do sad“ ili "odakle vam pravo da bilo šta očekujete od građana, sada kada je počelo da dogoreva i pred vašom kućom". Podjednako je nebitno ko su redom svi ti upućeni tužioci, čiji povratak sada preti da trajno ošteti hrpu delikatnih predmeta, kao i da li su i oni, u trenucima svojih upućivanja, bili takođe označeni kao podobni, lojalni, poslušni.

Bar ne moramo da se lažemo na bazičnim činjenicama da za JTOK nikad nisu birani niti upućivani samo najbolji ili najgori već – probrani. Oduvek.

Nevažno je sad i što na vreme nismo čuli ko je “Oskar“, zašto se „Generalštab“ završio samo na najnebitnijem Selakoviću, nije više ni bitno što znamo da niko nije bio baš naročito lud za pokretanjem „nadstrešnice“, niti to što smo čekajući Jovanjicu 3 dobili Konjuh...

Doći će na red sva ta pitanja jer smo konačno shvatili koliko su nas istorijski zaborav i nacionalna amnezija skupo koštali.

Pitaćemo i gde je tužilački saradnik Rade Bajić, koji je radio na slučaju "Generalštab", a koji se sad još jedino ukazuje u kukavičkim magnovenjima optuženog ministra i njegovih branilaca, a koji i dalje nemaju nikakvu ideju o tome kako se brani osoba koju terete overene hartije i druga zvanična dokumenta.

Pitaćemo i zašto na tribini, niko njega nije stigao da pomene, a kamoli da pozove na aplauz zbog rada na istorijskoj optužnici, koja je uprkos svemu, dospela do suda i o kojoj, evo već dva dana, izveštava više od pola Evrope. Pitaćemo i zašto je jedan od najboljih tužilaca JTOK Saša Ivanić godinama u ilegali, a nije ni da smo zaboravili na bivšeg glavnog tužioca Miljka Radisavljevića (iako ga, otoič u Skupštini pred Mrdićem nismo ni prepoznali), verovatno jedinog ikad koji je u svoje nevreme upućen IZ , a ne U JTOK.

Složićete se da je poprilično frustrirajuće zatrpati sva ova pitanja i stati uz poslednju liniju odbrane društva od narko-kartela.

Ali stojimo. Osuti, ali stojimo.

Dok nam JTOK poručuje da osim cigaret-pauze, nema nikakav plan. Iako situacija zahteva momentalno delovanje i konkretnu akciju. Jer naposletku, "ovo bi najpre trebalo da bude njihova bitka, koju za njih ne može niko da vodi, pa ni advokati koji su se ipak stavili na raspolaganje". Ovo bi, uz sudiju Majića, bila druga smislena izjava, izrečena u aktuelnoj krizi, koju je izrekao predsednik Advokatske komore Beograd Vladimir Prijović.

Ili su oni možda prevremeno odsvirali kraj, a da nam to još nisu rekli.

Ali je zato njima rekla, prof. dr Vanja Bajović (to bi bila ona treća i poslednja smislena izjava) da će sutra, najnormalnije da postupaju po tim novim Mrdićevim zakonima, da će se držati tih zakona, kao što se drže leks spcijalisa, kao i da će time dospeti "u potpuni apsurd pozivanja na zakonitost u državi-u kojoj je apsolutno sve nezakonito".

Otud možda i ideja o "protestu" na cigaret-pauzi.

Apsurdom na apsurd.