0
"Treba ispitati da li su rudari bili opremljeni i zaštićeni svim potrebnim sredstvima, na takvim radnim mestima treba da bude primenjen najviši nivo", kaže u razgovoru za Nova.rs profesorka i naučna saradnica Dragana Đorđević, govoreći o nesreći koja se u petak ujutru dogodila u rudniku "Soko" u Sokobanji, kada su poginula osmorica rudara.
U rudarskom oknu u petak su poginuli Zlatković Darko (43), Nenad Trivunac (37), Petrović Petar (31), Grujić Radovan (47), Čokirilo Branko (56), Branislav Zlatanovoić (65), Živković Bratislav (59), Stajić Bojan (34), a pitanje je kada će javnost saznati šta se tačno dogodilo u rudniku „Soko“ i ko je za tragediju kriv.
Iza njih je ostalo trinaestoro dece, među kojima i jedna beba, koja će oca upoznati samo preko fotografija. Prema zvaničnoj verziji rudari su stradali od gušenja metana. Poznate su žrtve, poznat je i ubica – metan, najveći neprijatelj rudara, a sve ostalo ostaće možda zauvek nepoznato. Portal Nova.rs u razgovoru sa stručnjakom otkriva šta je to metan, najveći strah svakog rudara.
Pročitajte još:
„Metan je gas, zasićeni ugljovodonik, koji nastaje raspadom organskih materija. Ima ga svuda gde postoje fosilna goriva i najveća je komponenta prirodnog gasa. Tamo gde ima nafte i uglja, ima i metana. On je opasan za ljude po nekoliko osnova, ukoliko istisne kiseonik iz vazduha, dolazi do gušenja, a takođe ukolika ga ima od 5 do 15 procenata u vazduhu stvara se lakozapaljiva i eksplozivna smeša. U konkretnom slučaju tragedije u rudniku „Soko“ ne mogu ništa da kažem, jer ne raspolažem nikakvih podacima. Niko od državnih organa nije pozvao ni mene, niti znam da su pozvali druge kolege“, kaže profesor i naučni saradnik Dragana Đorđević.
Ono što se zna je da rudari svoj „hleb sa 9 kora“ zarađuju kao na bojnom polju, jer je opasnost uvek prisutna, a za svoj rad dobijaju mrvice dok domaće i strane kompanije zarađuju ogromne sume novca, ugrožavajući živote tih ljudi u oknima, ali i prirodnu sredinu, pa i sve stanovnike Srbije.
„Ti ljudi rade u najtežim i najrizičnijim mogućim uslovima. Postoji i faktor „više sile“ jer se metan taloži u takozvanim džepovima i kada se naiđe na taj džep može se dogoditi nesreća, kao i u ovom slučaju. Zbog toga zaštita radnika mora da bude na najvišem nivou. Osim istrage o samoj nesreći i njenim uzrocima, u ovaj slučaj treba da se uključi i inspekcija rada. Treba ispitati da li su rudari bili opremljeni i zaštićeni svim potrebnim sredstvima. Na takvim radnim mestima treba da bude primenjen najviši nivo, takozvana S zaštita. Ti ljudi moraju da prolaze kroz konstantnu obuku. Postoje sprave koje upozoravaju na prisustvo metana, a ljudi moraju da se evakuišu i pri pojavi najmanje količine, jer se njegova koncentracija može naglo povećati“, naglašava profesorka Đorđević.
Iako niko ne može garantovati potpunu sigurnost rudarima, postoje načini da se rizici umanje, a eventualne posledice budu manje. Pitanje je koliko su kompanije spremne da se odreknu dela profita u korist svojih radniika.
„Neki od tih ljudi rade za 2.000 dinara dnevno. Za 2.000 dinara dnevno oni rizikuju život. Treba razmisliti o povećanju broja smena i smanjenju radnog vremena koje rudari provode u oknu. Treba uložiti što više u sredstva zaštite, u ovom slučaju, ako su se ti jadni ljudi pogušili, treba ispitati da li je bilo dovoljno ventilacionih oka koje bi dovodila vazuduh, uslovi rada, kontrola poštovanja propisa o bezbednosti, sve su to pitanja na koja treba odgovoriti“, objašnjava profesorka Đorđević.
Neverovatno je da se, u trenutku kada je država Srbija ostala bez poslednjeg rudarskog inspektora, planira otvaranje više desetina rudnika u raznim delovima Srbije do 2040. godine.
„Time će biti ugroženi rudari koji će raditi tamo, stanovnici koji će živeti u tim krajevima, prirodna sredina i svi mi koji živimo u Sribiji. U nekim procesima koriste se otrovi, naprimer cijanid, iza rudnika ostaju jalovišta, koja vekovima, pa i milenijumima ne mogu očišćenja i vraćena prirodi. U blizini sela Babe, kod Sopota, postoji jalovište koje je još neplodno a koje potiče od rimskog rudnika. Sve to u korist pojedinaca i kompanija a na uštrb svih nas“, objašnjava naučna savetnica, profesorka Dragana Đorđević.
BONUS VIDEO: Izjava jednog od preživelih rudara o nesreći
Pratite nas i na društvenim mrežama:
