Građani se okupili ispred zgrade Apelacionog suda u Kragujevcu: Pružaju podršku porodici Milivojević čiji je sin nastradao u "MB Namenska" VIDEO

Glavni pretres pred Apelacionim sudom u Kragujevcu je zakazan za danas, nakon što je prethodno u februaru odložen usled protesta advokata.

Pred zgradom suda u Kragujevcu okupilo se na desetine građana, kako bi pružili podršku porodici Milivojević koja i pored niza ucena, pritisaka, pokušaja ućutkivanja i uvreda, istrajava u borbi za pravdu.

Podsećanja radi, predmet za smrt mladića drugi put se nalazi pred Apelacionim sudom u Kragujevcu, nakon što je u Osnovni sud u Ivanjici presudio da se rukovodioci fabrike „MB Namenska“ Vladimir Lončarević i Tomo Stojić osude na tri godine zatvora, dok je nekadašnji direktor firme Radoš Milovanović preminuo u toku procesa i protiv njega je postupak obustavljen.

Otac stradalog radnika: Nadamo se da će Apelacioni sud da presudi pošteno

Otac nastradalog Milomira Milivojevića, Milovan, u razgovoru za Nova.rs u februaru ove godine, nakon odlaganja, kazao je da je zahvalan svim dobrim ljudima koji su došli da podrže njegovu porodicu u ovoj, sedam godina dugoj, borbi. Ističe da je ovo drugi put da sud u Ivanjici presuđuje, a da se rukovodioci žale na presudu.

„Ponovo su urađena veštačenja, radila su ih četvorica stručnjaka sa Mašinskog fakulteta. Sud je presudio istom presudom. Danas je trebalo da sve to bude rešeno konačno, posle sedam i po godina da skinem taj jaram sa leđa. Želim da se samo dogodi presuda. Nadamo se da će Apelacioni sud da presudi pošteno. Danas sam prvi put video podršku i osetio dobrotu ljudi“, ispriča nam je tada Milovan Milivojević.

#blockquote_0

Pred sudom u Ivanjici svi su bili protiv njega i njegove porodice, od 1.300 zaposlenih radnika, 1.000 njih je bilo na strani pokojnog direktora Radoša Milovanovića.

„Namenska tog dana nije radila, direktor ih je sve doveo. Svi su dobili dnevnice i besplatno gorivo. Mene su ispred suda psovali i pričali mi neke grozne stvari. Taj čovek je bio diktator i da nije umro, još bi bio direktor. Podrška koju smo danas dobili nam znači neopisivo. Pa kad pogledate, mesto gde sam se rodio, odrastao, ljudi sa kojima sam se radio, sa kojima sam proveo vek, koji su došli na prvi rođendan mog sina, bili mu na punoletstvu i kad se sve desilo, niko me nije podržao. Prestali su da mi se javljaju, da dolaze u kuću i na slavu.

A danas se pojavljujem u Kragujevcu gde nikoga nemam, a toliko naroda je došlo“, pojašnjava nam neutešni otac.

On ističe da je imao barem deo podrške poput ove danas, pravda bi već bila zadovoljena na neki način.

„Da je barem sto ljudi bilo uz mene kad sam krenuo u borbu za pravdu i mog sina, sve bi već bilo gotovo. Da je 100 radnika stalo na moju stranu, ne bih mogao da ih otpusti sve taj direktor, nismo imali nikoga tamo. Da sam imao sto ljudi oko sebe, ne bi ovo sve sedam i po godina trajalo. Da nisam išao kod predsednika Srbije, ne bi ni istraga bila pokrenuta. Jedino je to ono što je ispunjeno, sve drugo iz tog razgovora od sat vremena nas je slagao“, pojašnjava otac.

Kazao je da se porodica već sedam i po godina nosi sa neizmernom tugom i da im je svima zdravlje narušeno posle gubitka sina.