Dok slučaj male Danke visi o jednoj vlasi kose, ovog deteta se niko više ne seća: Njegov nestanak je podigao Srbiju na noge, a onda su ga svi zaboravili

Potraga za dvogodišnjom Dankom Ilić i dalje je zvanično u toku. Terenski rad je obustavljen, na ulicama Banjskog polja i okolnih mesta više nema policajaca i spasilaca koji pretražuju svaki pedalj, a istraga se fokusirala na materijalne dokaze. Tačnije, reč je o jednom jedinom dokazu koji osumnjičene za njeno ubistvo - Srđana Jankovića i Dejana Dragijevića - i dalje drže u pritvoru. Njihova sudbina zavisi od jedne dlake nađene u službenom vozilu JKP "Vodovod" kojim su, kako tužilaštvo smatra, kobnog dana udarili malu Danku.

Dok se iščekuju rezultati veštačenja te vlasi, jedan od optuženih za Dankino ubistvo, na dva saslušanja je negirao da je uopšte video devojčicu tog 26. marta. Na prvom saslušanju je potvrdio da je bio u Banjskom polju na radnom zadatku sa kolegom, da je upravljao vozilom ali da devojčicu nije udario. Na sledećem saslušanju, na kom je ispitivan o kretanju kobnog dana, rekao je da su bazne stanice pokazale njegov signal pored deponije (za koju je policija rekla da je mesto na kom je najpre bačeno telo) zato što je tu stao da obavi telefonski razgovor.

I dok cela Srbija strepi i već mesecima se pita šta se dogodilo sa devojčicom, uz brojne teorije zavere koje kolaju od prvog dana kada je nestala, tužna istorija nas podseća da smo jednog dečaka, očigledno sa protokom vremena, gotovo zaboravili.

Reč je o desetogodišnjem Đorđu Andrejiću iz sela Majilovac kod Velikog Gradišta, dečaku koji je 22 jula 2010. godine nestao nakon što je sa majkom otišao u baštu. Put do nje, kojim su krenuli Đorđe i njegova majka Marina, vodio je kroz šumu, a pre nego što su krenuli, njegova majka je na stolu ostavila poruku napisanu na papiru: "Otišli smo u baštu". Međutim, kako se majka i sin dva dana nisu pojavljivali u kući, ukućani su se zabrinuli. A onda se na seoskom putu pojavila Marina koja je bila očigledno uznemirena. Ispričala je da ne zna gde je Đorđe, da je nestao, a onda je usledio šok.

Marina je u policijskoj stanici priznala da je ubila sina, rekavši da je to učinila motkom, te da je njegovo telo pokrila lišćem. Policija je zbog te njene izjave pokrenula opsežnu potragu ovim šumama. Potom je Marina povukla svoje priznanje, navodeći da je ispričala da je počinila zločin zato što je pretrpela policijsku torturu. Podsetimo, na ovaj način trenutno se brani i Srđan Janković, osumnjičeni za ubistvo Danke Ilić, a posebno nakon što je u policijskoj stanici, od posledica povreda koje je po svemu sudeći zadobio u njoj, preminuo brat drugog optuženog, Dejana Dragijevića, koji je bio osumnjičen da je pomogao Dejanu da sakrije Dankino telo.

Zbog maltretiranja u pritvoru, Marina Andrejić je dobila čak i odštetu od Srbije.

U međuvremenu, policija je nastavila da traga za telom malog Đorđa. Baš kao i potraga za Dankom, kako su dani prolazili, jenjavala je, makar kada je reč o pretrazi terena.

Lobanja u šumi

Te godine, samo u novembru, stigla je vest koja je u prvom trenutku delovala kao razrešenje ove višemesečne misterije - u šumi u kojoj je nestao Đorđe pronađena je ljudska lobanja. Prva DNK analiza, rađena na Biološkom institutu u Beogradu, govorila je da ona pripada Đorđu, međutim prilikom dodatnih analiza, rađena od drugih stručnjaka utvrdila je da je lobanja bila oprana u izbeljivaču zbog čega je sav DNK uništen, ali je stomatološkom analizom utvrđeno da definitivno ne pripada Đorđu Andrejiću.

U međuvremenu je čak bila podignuta i optužnica protiv Marine Andrejić. Tužilaštvo je u njoj opisalo da su se majka i sin na putu ka bašti izgubili, prilikom čega je majka motikom povredila nogu, a ranu previla dečakovom majicom.

"Na zaravni je primetila jednu putanju i tražila od Đorđa da krene njome kako bi pronašao put do sela, ali je sin nije poslušao. Rekao je majci da se plaši, jer je već padao mrak. U ubeđivanju da krene tim putem, Marina ga je udarila drvenom držaljom motike u zadnji deo vrata i glave, od čega je prvo pokleknuo, a potom se srušio na zemlju“, stajalo je u optužnici. Marina je onda podigla sina i nosila ga dvadesetak metara do ivice bagremara i, pošto nije davao znake života, položila ga je leđima okrenutim ka zemlji, prekrila ga granjem i ostavila, pisalo je dalje u dokumentu.

U šumi je, kako se tvrdilo, provela noć, a onda je ujutru krenula ka svom selu. Srela je meštanina koji ju je povezao do kuće, a kada je stigla, suprugu je pričala nepovezano o tome kako ne zna gde je dete. U optužnici je navedeno da je majka sama htela da istražnim organima pokaže mesto gde je ostavila sina, ali na terenu nije pokazala tačno mesto, već je ponavljala da je tu negde. Samo je ponavljala: „Kako ga nema, kako ga nema!“

Marina Andrejić je u pritvoru provela nešto više od 700 dana. Nakon što je oslobođena, od Srbije je naplatila dva miliona dinara odštete. Telo njenog sina do danas nije pronađeno, a čini se da za Đorđa nadležni više ne haju.

Bonus video: Potraga za telom Ane Knežević u Španiji