Ceo slučaj ubistva Danke Ilić "visi" o jednoj vlasi kose: Poznati genetičar otkriva kakvi sve podaci mogu da se otkriju analizom dlake bez korena i šta to znači za DNK trag

DNK analiza se već duže vreme koristi kao moćno oružje u borbi protiv zločina i često na sudu predstavlja neoboriv dokaz jer vezuje optuženog za žrtvu. Ljudski DNK se nalazi svuda, u krvi, znoju, suzama, pljuvački, dlakama, pa je zato važno prikupiti svaki trag i svaki dokaz i to rade ljudi u belim zaštitnim odelima, sa maskama na licu, kako ne bi došlo do mešanja bioloških tragova i kontaminacije dokaza.

Skoro svako je makar jednom u životu odgledao epizodu neke serije o istražiteljima u kojoj forenzičari pomoću jednog zrna peska ili vlasi kose rešavaju i najkomplikovanije slučajeve. Ipak, život nije televizija, a nauka jeste napredovala, ali još uvek nije svemoćna. Od čega zavisi da li će pomoću tako malog traga, kao što je vlas ljudske kose, biti identifikovana i osoba sa čije glave je spala ili je iščupana, ponekad žrtva a ponekad zločinac?

Po rečima profesora genetike na Medicinskom fakultetu u Beogradu, Olivera Stojkovića, sve zavisi od kvaliteta prikupljenog uzorka.

"Ne može se iz svake dlake izvući biološki trag, DNK koji bi bio upotrebljiv u nekom dokaznom postupku. Svaka dlaka ima svoj ciklus, rast, odumiranje ćelija i opadanje. Najbolje je kada se DNK uzima u anagen fazi, kada "raste". DNK se može isčitati isključivo iz korena dlake, recimo, ako se žrtva branila pa je iščupala pramen kose napadaču, onda je moguće izvršiti odgovarajuću DNK analizu i te rezultate uporediti sa nečijim DNK koji se nalazi u bazi podataka. Ukoliko nema korena dlake, iz koga bi se uzorkovao biološki trag, ta vlas kose je neupotrebljiva za DNK analizu", objašnjava Oliver Stojković.

Od ošišane kose ili kose koja je opala, a na kojoj se nije zadržao koren, nije moguće izvući biološke tragove, ali je moguće pribaviti druge informacije.

"Kosa raste, otprilike, jedan santimetar mesečno i u njoj se zadržavaju tragovi. Recimo, ako je neko koristio narkotike, moguće je te tragove videti iz vlasi kose. Takođe, ukoliko je osoba otrovana, tako je u kosi Napoleona pronađeno olovo i arsenik. Takođe, sa velikom verovatnoćom je moguće utvrditi pol osobe kojoj vlas kose pripada, zbog iks i ipsilon hromozoma, pa se tako zna da li dlaka pripada ženi ili muškarcu", objašnjava genetičar Stojković.

Ali, ono što nije moguće utvrditi na osnovu jedne vlasi kose je starost osobe sa čije glave je opala ili je iščupana.

"Čak i kada bi imali pramen kose iz nekog spomenara i treba da uporedite jednu vlas sa njim, ne može se sa potpunom sigurnošću, kako se kaže 100 odsto tvrditi, da oba uzorka pripadaju istoj osobi. Takođe, kosa ne raste isto na svim mestima na glavi, na primer na temenu i iznad ušiju", objašnjava profesor genetike na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Upravo bi jedna vlas kose mogla da bude presudna u slučaju dvogodišnje devojčice Danke Ilić iz Bora, koja je nestala sa porodičnog imanja u Banjskom Polju 26. marta. Za njeno ubistvo optužena su Srđan Janković i Dejan Dragijević, radnici JKP "Vodovod" iz Bora, koji su tog dana radii na čitanju vodomera u Banjskom Polju.

Njima se na teret stavlja da su devojčicu prvo udarili službenim kolima "fiat", a potom je ubacili u vozilo. Kada se devojčica osvestila, jedan od osumnjičenih ju je, prema tvrdnjama MUP, usmrtio.

Upravo je zato to vozilo i bilo ključno za istragu. Iz unutrašnjosti je uzorkovano više stotina bioloških tragova, a među njima i vlas kose za koje istražitelji sumnjaju da pripada Danki Ilić. Dosadašnje DNK analize nisu dovele do poklapanja sa biološkim tragom Danke, a ostala je da se izveštači upravo vlas kose koje je pronađena u službenom automobilu.

Ipak, problem je što, kako je Nova.rs već pisla, na izolovanoj vlasi kose, nema korena.

BONUS VIDEO: Policijska blokada na ulazu u Banjsko Polje nakkon nestanka Danke Ilić