Direktno, neskriveno i lojalno: Kako je Ustavni sud odlučio "pobednika" izbora za Visoki savet tužilaštva

Kada je naprednjačka glasačka mašina u Narodnoj skupštini Republike Srbije, na predlog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, izabrala nove sudije Ustavnog suda, videlo se da to neće izaći na dobro.

Predsednik Ustavnog suda je postao Vladan Petrov, široj javnosti poznat kao redovni sagovornik jutranjih programa prorežimskih televizija, ali stručnoj javnosti poznatiji po nekim drugim stavovima.

U pitanju je stručan čovek, koji je i profesor Pravnog fakulteta. Stoga još više čudi njegova grčevita odbrana Aleksandra Vučića, za koga je više puta rekao da ne izlazi iz svojih ustavnih okvira, iako je svima vidljivo da predsednik Srbije obavlja, po svom nahođenju, i posao premijera, i ministara policije, i ministra vojske, ministra pravde ili ministra zdravlja. On smenjuje i postavlja, postrojava ministre, osoba koja je, poput nekih drugih istorijskih likova, preuzela ulogu vođe u svim oblastima.

Petrov se, takođe u stručnim krugovima, "proslavio" i napadima na ekspertsku komisiju koja je formirana od strane kritičara vlasti i koja istražuje slučaj pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i smrti 16 ljudi. Umesto da se bori da se dođe do istine, Petrov se najviše bori da diskredituje članove komisije.

Potpisnici podrške SNS

Ono što je zajedničko za nekoliko sudija, koje je predložio Vučić a izabrala Skupština, je što su potpisnici podrške Srpskoj naprednoj stranci, kao na primer sudije Milan Rapajić i Mihajlo Rabrenović. Sudija Nikola Banjac je bio savetnik bivšeg premijera i sadašnjeg formalnog lidera SNS Miloša Vučevića, dok je sudija Maja Popović, inače bivša ministarka pravde, kadar SNS-a.

Sudije Ustavnog suda imaju plate oko 900.000 dinara, što je za Srbiju astronomska cifra, ali, u teoriji, oni te plate i zaslužuju, jer bi to trebalo da budu osobe koje će suditi po zakonu, nepristrasno, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, uključujući i političkom.

Što se tiče visokih plata, oni su ih kod vlasti već opravdali, iako su na funkcijama tek tri meseca. Sudije Ustavnog suda su direktno uticali na izbore za Visoki savet tužilaštva i progurali prorežimske kandidate koji su eksponenti dokazanog lojaliste, šefa beogradskog tužilaštva Nenada Stefanovića.

Dve suprotne odluke

Naime, u dva postupka vezana za izbor članova VST, Ustavni sud je, na osnovu istih dokaza, doneo dve suprotne odluke. Na prvim izborima koji su održani u decembru prošle godine, prorežimski kandidati su poraženi a prošli su kandidati bliski vrhovnoj tužiteljki Zagorki Dolovac, koju su vlasti uzele na zub jer nije dovoljno lojalna. Usledili su prigovori koji su stigli od članova Stefanovićevog Udruženja sudija i tužilaca, koji su svi bili tipski napisani. VST je te prigovore odbacio, a Ustavni sud je na kraju doneo presudu da ti prigovori budu uvaženi a izbori poništeni, kao što se na kraju dogodilo.

Usledili su novi izbori, na četiri glasačka mesta koja su bila ključna za režimske kandidate. U međuvremenu su se vlasti bolje pripremile, na tužioce je izvršen neverovatan pritisak, uključujući i Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA) koja je pozivala tužioce na "razgovore". Takođe su viđeni i ljudi sa paralelnim biračkim spiskovima, bilo je raznoraznih mahinacija, pa su rezultati ovog puta bili u korist režimskih kadrova. Tada su se žalili drugi tužioci, koji su bili svedoci kršenja izbornih pravila. Pošto o žalbama nije odlučeno, i ti drugi izbori su poništeni, tada je na scenu stupio Ustavni sud.

Na poništavanje su se žalili tužioci bliski režimu, a tada Ustavni sud donosi potpuno suprotnu odluku od one koji je doneo nakon prvih izbora.

Uvažava žalbu proguranih kandidata, ne prihvata prigovore, ne poništava nameštene izbore koji su održani pod direktnim pritiskom BIA i vlasti i proglašava kandidate vlasti, Nikolu Uskokovića i Borisa Pavlovića za izabrane.

Iako je Mrdićevim zakonima uloga VST bitno umanjena, ipak nije loša stvar za vlast da, ako ne ostvari baš potpunu kontrolu, može da blokira rad ovog tela, kao što se već dešavalo kada nisu izabrani tužioci za viša i osnovna tužilaštva, ali i za Javno tužilaštvo za organizovani kriminal.

Po ugledu na lokalne izbore

Ono što je možda i najporaznije je što se vlast prema izborima za Visoki savet tužilaštva ponašala kao prema izborima u nekoj mesnoj zajednici u nekom selu, uz sve pritiske, pretnje, ucene, zastrašivanje i kupovine.

Osluškivanje volje izvršne vlasti

Zanimljivo je i da Ustavni sud, koji bi trebalo da je sastavljen od najuglednijih i najstručnijih sudija, sa čvrstim integritetom, ne može da donese odluku o ustavnosti i zakonitosti Mrdićevih zakona kojima se prekraja, pre svega, srpsko tužilaštvo, koje se centralizuje a tužiocima oduzima garantovana samostalnost.

Tako su u Ustavni sud stigla dva zahteva za pokretanje tog postupka, a umesto da Ustavni sud donese odluku, on je Narodnoj skupštini uputio zahtev da se izjasni o Mrdićevim zakonima. U Narodnoj skupštini sede poslanici različitih zanimanja i obrazovnih profila, neki od njih i sa sumnjivim diplomama, tako da je stručnost mnogih od njih vrlo upitna. Sa druge strane, ti isti poslanici su glasali za usvajanje Mrdićevih zakona, pa se čini da Ustavni sud svojim potezom samo skida odgovornost sa svojih leđa, a koju itekako ima.