Cenovnik slobode u Srbiji: Koje prekršajne i krivične prijave policija podnosi protiv građana na protestima i koliko koštaju?

Na meti se najviše nalaze studenti koji su postali trn u oku režima, ali i svi građani koji im daju podršku. Od prebijanja prilikom intervencije policije, koja prečesto prekoračuje ovlašćenja i primenjuje nesrazmernu silu, policijsko zadržavanje i pritvor zloupotrebljavaju se i koriste kao kazna a ne mera i postali su praktično obavezni za sve privedene učesnike protesta. Neslavnu ulogu imaju i policija i tužilaštvo i sud, jer pravda koja je selektivna nije pravda, već politički instument.

Mesecima su studenti bili žrtve nasilja, a upravo je zbog napada aktivista Srpske napredne stranke (SNS) na studente Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) i počela blokada akademskih ustanova u Srbiji. Režim pokušava da obrne uloge i od žrtava pravi nasilnike.

"Najčešče se u krivičnim postupcima studenti privode zbog nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi ili javnom skupu (događaji od 28. juna u Beogradu, a sada i u drugim gradovima). Tu je i napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, kao i krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, od toga osam studenata za udruživanje radi vršenja tog krivičnog dela pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, a u vezi sa krivičnim delom pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Da su se udružili da pripremaju pozivanje na to delo je neverovatna pravna konstrukcija. Takvu nadrealnu konstrukciju ima i "novosadska grupa"", kaže sagovornica portala Nova.rs, advokatica Ljiljana Borović.

Zatvorske kazne

Za nasilničko ponašanje na javnom skupu ili sportskoj priredbi zaprećena je kazna od jedne do pet godina i novčana kazna, ali u drugom stavu, ako je delo izvršeno u grupi, preti kazna od dve do osam godina zatvora. Ukoliko neko bude teže povređen ili je izazvana veća materijalna šteta onda se kazna još povećava i može iznositi od tri do 12 godina robije, kolika je kazna zaprećena i kolovođi.

Teža kazna je za napad na ustavni poredak, odnosno zaprećena je kazna od tri do 15 godina zatvora. Sa druge strane, za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka kazna je od šest meseci do pet godina.

Takođe, jedan od najčešćih razloga za hapšenje je napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti.

"Za to delo je u osnovnom stavu zaprećena kazna od jedne do pet godina zatvora. Za napad na policajca ili pripadnika BIA koji obavljaju poslove javne ili državne bezbednosti kazna je od tri do 10 godina zatvora. Ukoliko pripadnik MUP ili BIA bude teže povređen, kazne su od tri do 12 godina zatvora", navodi se u Krivičnom zakoniku.

Ovi slučajevi se često temelje na sumnjivim dokazima, prisluškivanim razgovorima koji se prvo emituju na prorežimskim televizijama pre nego što završe u tužilaštvu, dok neki i ne završe u sudskim spisima. Sve to dovodi u pitanje i da li su uopšte pribavljeni na zakonit način i da li mogu da se koriste kao dokaz na sudu.

Od hapšenja od prekršaja

Ipak, krivični progon je "rezervisan" za studente i aktiviste koje režim najviše targetira. Vlast ne može da potrpa sve u zatvor, pa je mnogo veća verovatnoća da će građani umesto krivične dobiti prekršajnu prijavu.

"Prekršajni postupak - najčešće zbog prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru: Nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje, vređanje, vršenje nasilja, pretnja ili tuča, svađa, vika i buka na javnom mestu. Najčešći prekršaji iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima su kazna zbog kretanja po kolovozu ili putu umesto na trotoaru", objašnjava sagovornica portala Nova.rs.

Za ove prekršaje se uglavnom izriču novčane kazne u raspnu od 10.000 do 50.000 dinara. Moguće kazne su i društveno koristan rad, ali moguć je i odlazak u zatvor. Ipak, i u tom slučaju treba prvo da sve bude dokazano na sudu i tu je slaba tačka sistema.

Najniža kazna je zapravo za hodanje po kolovozu i iznosi 5.000 dinara. Ukoliko kazna bude plaćena u roku od osam, onda se plaća pola od toga.

Naime, čak i za prekršaj su potrebni dokazi, a već ima dosta žalbi građana da su neki dobili prekršajnu prijavu, čak i ako su prelazili ulicu na pešačkom prelazu ili su stajali sa strane i samo posmatrali šta se dešava. Zbog toga advokati preporučuju da se traži suočavanje sa policajcima koji su kaznu pisali, kako bi sud utvrdio sve okolnosti pod kojima je prekršajna pijava napisana. Policajci ne vole uvek da se pojavljuju na sudu a teško je poverovati da će se uopšte setiti svakog pojedinačnog slučaja u danu kada su napisali desetine prekršajniih prijava. Da bi građani uopšte došli u priliku da se suoče sa policajcem koji im je pisao prekršajnu prijau, moraju u roku od osam dana da podnesu Zahtev za sudsko odlučivanje, a ne da plate kaznu.