Boža Spasić u svojoj knjizi preuzeo odgovornost za ubistvo Hadrija: Sada je sa Andrijom Draškovićem i Veselinom Vukotićem osuđen na doživotni zatvor u Briselu

Enver Hadri bio je prvi čovek Komiteta za ljudska prava na Kosovu i Metohiji. Ubistvo Envera Hadrija je izvršeno 25. februara 1990. hicem u glavu, kada se oko 16.30 sati zaustavio na semaforu ispred hotela "Šeraton" u Sen Žilu, centralnoj opštini Brisela.

Pod sumnjom bili i Darko Ašanin i Andrija Lakonić

Prema rečima svedoka, ubica je otvorio prozor sa suvozačeve strane i ispalio hitac. Hadri je preminuo dva sata kasnije u bolnici. Belgijski istražitelji su odmah pokrenuli istragu, a ona ih je odvela do imena Srba koje su teretili kao neposredne počinioce. Pod sumnjom su bili Veselin Vukotić, Darko Ašanin, Andrija Lakonić i Andrija Drašković.

Ubistvo Ašanina u "Nani"

Ubrzo posle ubistva te 1990, u noći između 23. i 24. marta Vukotić i Ašanin sukobljavaju se sa Lakonićem u "Nani". Lakonić je tada ubijen, a Vukotić odmah beži iz Srbije, a za ubistvo biva osumnjičen i uhapšen Ašanin.

U trenutku ubistva u klubu je bio i Miroslav Bižić Biža, inspektor beogradske policije, za kojeg je kasnije na suđenju utvrđeno da je po nalogu DB manipulisao dokazima i pomogao Vukotiću da pobegne iz zemlje posle likvidacije Lakonića. Bižić je na suđenju prvi put javno potvrdio spregu DB i beogradskih kriminalaca koji su u inostranstvu kao saradnici ubijali političke emigrante. Ašanin je kasnije oslobođen optužbe.

Bižić ubijen 1996. godine na Novom Beogradu

Bižić je posle suđenja otpušten iz službe i postao je privatni detektiv. Ubili su ga nepoznati napadači 21. maja 1996. na Novom Beogradu.

Ašanin je uhapšen 1994. u Grčkoj po poternici iz Belgije za ubistvo Hadrija. Međutim, pušten je jer nije bilo dokaza. Nepoznati napadač je ubio Ašanina hicem iz snajpera 30. juna 1998. u njegovom kafiću na Dedinju.

Vukotić uhapšen tek 2006. godine u Madridu, izručen Srbiji dve godine kasnije

Tada jedini preživeli Vukotić na slobodi je bio sve do 2006, kada je uhapšen na madridskom aerodromu sa lažnim hrvatskim pasošem, čiji je registarski broj samo za jedan veći od pasoša koji je tokom bekstva od Haškog tribunala koristio hrvatski general Ante Gotovina.

Prebačen je u Belgiju zbog istrage ubistva Hadrija, ali je usled nedostatka dokaza krajem 2008. uz kauciju izručen Srbiji na izdržavanje kazne od 20 godina zatvora, koju mu je crnogorski sud izrekao zbog ubistva pomorca Duška Boškovića 1997. Međutim, 2011. ta presuda je poništena pa mu se sudi ponovo. Nalazio se u kućnom pritvoru u Novom Sadu zbog pokušaja ubistva Milorada Lužaića 2014.

Drašković uhapšen u Splitu pa pobegao u Srbiju dan pred izručenje Belgiji

Četvrti navodni učesnik ubistva Hadrija Andrija Drašković nije javno povezivan sa tim zločinom sve do jula 2016, kada je bio uhapšen u Splitu po poternici Belgije. Odmah je ponudio kauciju od 50.000 evra da bi se branio sa slobode, međutim, sud je zahtevao 100.000 evra, uz oduzimanje pasoša da ne bi napustio Hrvatsku do odluke o ekstradiciji. Dan pred ekstradiciju u Belgiju Drašković je pobegao u Srbiju.

Prošle nedelje su Andrija Drašković, Božidar Spasić i Veselin Vukotić osuđeni na kazne doživotnog zatvora, preneo je Brisel tajms.

Spasić u svojoj knjizi naveo da je lično odgovoran za ubistvo Hadrija

Prema optužnici, Spasić je posredstvom policijskog inspektora Miroslava Bižića došao u kontakt sa grupom beogradskih kriminalaca i poslao ih u Belgiju da ubiju Hadrija. Inspektor Bižić potvrdio je to na sudu u Beogradu. Sam Spasić je 2000. objavio knjigu "Lasica koja govori", u kojoj detaljno opisuje likvidaciju Hadrija, navodeći da je lično odgovoran.

Na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu aprila 2003. nekadašnji upravnik novosadskog "Rojalsa", čiji je vlasnik bila supruga Veselina Vukotića, izjavio je da je Milošević svraćao u taj kazino. Svedočio je da su stalni gosti bili tadašnji čelnici DB Jovica Stanišić i Franko Simatović Frenki, ali i Darko Ašanin i Vukotić, koje je opisao kao "plaćene ubice za potrebe srpske tajne službe".