Slučaj policijskog generala Slobodana Malešića otkriva kako tužilaštva u Srbiji prikupljaju dokaze i informacije koristeći malvere koji rade poput ozloglašenih Predatora i Pegazusa, a koje osumnjičenima u telefone instaliraju pripadnici Bezbednosno informativne agencije.
Pomoćnik direktora policije i v.d. načelnika policijske uprave u Novom Sadu Slobodan Malešić imao je običaj da svako jutro ide u teretanu, sluša pesme Aleksandre Prijović i Lexington benda.
Dok je poruke razmenjivao sa ministrom policije, vladajućim političarima i pripadnicima BIA, ali i sa kontroverznim biznismenima bliskim vlastima, istovremeno je odlazio na roditeljske sastanke i bio u telefonskoj komunikaciji sa razrednim starešinama i trenerima svoje dece, te ugovarao brojna viđenja sa porodičnim prijateljima. Svakodnevno je bio na usluzi i državi i vladajućoj SNS partiji. Sve te poruke, sa ljudima koji ni nisu predmet istrage, niti osumnjičeni, odlazile su na server za tajni nadzor, navodi BIRN.
Sudski spisi predmeta protiv Malešića i još pet osoba, optuženih za organizovani kriminal, odnosno udruživanje radi vršenja krivičnih dela, zloupotrebu službenog položaja i trgovinu uticajem, obiluju podacima iz njegovog privatnog života i informacijama o tome šta voli da jede, koje filmove da gleda i kakve ocene imaju deca u školi.
Dokumentacija iz predmeta protiv policijskog generala otkriva da je na njegov telefon instaliran softver za nadzor koji je fotografisao ekran više puta u toku dana, ponekad i do 20 puta u minuti, navodi BIRN.
Ove softvere u telefone osumnjičenih instaliraju pripadnici Bezbednosno informativne agencije (BIA), a sudovi i tužilaštva ne znaju o kojim tačno softverima je reč, navodi se u tekstu.
U Srbiji su već nabavljani sofveri za nadzor. BIRN je 2022. otkrio da su srpske vlasti bile zainteresovane za izraelske softvere za špijunažu, kao i da postoje dokazi da su dva nabavljena i u upotrebi.
Stručnjaci za bezbednosti iz kanadskog Citizen Laba objavili su da je Srbija jedna od korisnica spajvera Predator, što je kasnije potvrdio i Gugl.
Krajem prošle godine, Amnesty International, AccessNow, CitizenLab i SHARE Fondacija objavili su da je dvoje predstavnika civilnog društva u Srbiji bilo meta softvera za digitalnu špijunažu, najverovatnije Pegazusa. Amnesty International je dodao da su pronašli tragove koji ukazuju da je Pegazus nedavno korišćen za špijuniranje još nekih članova civilnog sektora u zemlji.
Međunarodne organizacije za ljudska prava godinama predlažu da se upotreba softvera za nadzor zabrani i upozoravaju da se ova oprema, koja bi trebalo da služi za suzbijanje kriminala i terorizma uz sudsko odobrenje, nekontrolisano koristi za tajni nadzor političkih disidenata, aktivista, kritičara i novinara. Bezbednosne agencije širom sveta, međutim, nastavljaju da ih koriste.
Slobodan Malešić bio je pomoćnik direktora policije od septembra 2016. godine, da bi sredinom septembra 2020. godine bio imenovan za v.d. načelnika Policijske uprave u Novom Sadu. Rešenje je potpisao tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović, na predlog tadašnjeg direktora policije Vladimira Rebića.
Mesec dana kasnije u MUP-u dolazi do velikih promena i za ministra policije, umesto Stefanovića, imenovan je Aleksandar Vulin.
U decembru, policijskog generala bliskog SNS-u, Tužilaštvo za organizovani kriminal stavlja na mere tajnog nadzora i praćenja, pokazuje sudska dokumentacija u koju je BIRN imao uvid.
Prve naredbe za tajni nadzor odnosile su se na ljude koji se sada nalaze na optužnici sa Malešićem, a tražene su od sudije sa obrazloženjem da postoji sumnja na krivično delo trgovine narkoticima.
Posle opsežne istrage, međutim, najteže krivično delo za koje se Malešić i još petorica optuženih terete je trgovina uticajem.
Malešiću su prislušni uređaji prvo instalirani u automobilu, a zatim u policijskim kancelarijama u Beogradu i Novom Sadu. Naredba o tajnom nadzoru iz decembra 2020. produžavana je u martu, junu i septembru 2021, kada je doneta mera prisluškivanja.
U novembru 2021. godine, pokazuje dokumentacija u koju su novinari BIRN-a imali uvid, sudija za prethodni postupak doneo je naredbu o proširenju istrage – podaci o Malešiću skupljaće se i upotrebnom sofvera koji će na njegov telefon instalirati BIA.
„Posebne dokazne radnje će izvršavati MUP RS, Sektor unutrašnje kontrole, a instalaciju softverskog paketa instaliraće ovlašćena službena lica BIA […] na dva telefonska aparata […] kako bi se odgovarajućim softverskim paketom omogućio nadzor i snimanje internet komunikacije kao i pregled elektronski, magnetno i optički uskladištenih podataka“, navodi se u naredbi o proširenju istrage, koja je zakonski bila na snazi do 21. decembra 2021.
Na osnovu obrazloženja iz ranijih naredbi za prisluškivanje, jasno je da su istražni organi i pre nego što su u Malešićeve telefone instalirani softveri, imali informacije o njegovoj internet komunikaciji.
Međutim, ne postoji objašnjenje kako su imali uvid u ove prepiske bez odobrenja suda i da li su podatke o ovim komunikacijama dobili prateći internet komunikaciju Malešića ili prateći internet komunikaciju osoba koje se spominju u zahtevu za nastavak tajnog nadzora, navodi BIRN.
U zahtevu za nastavak mera tajnog nadzora i snimanja iz juna 2021. godine navodi se da Slobodan Malešić, osumnjičen da je vođa organizovane kriminalne grupe, ima česte kontakte putem interneta sa ostalim osumnjičenima.
U istoj naredbi se navodi da je Malešić putem interneta komunicirao sa kontroverznim biznismenom sa Kosova Zvonkom Veselinovićem i da je izdavao uputstva da se Veselinovićev vozač, posle saobraćajne nesreće, pred istražnim organima ne predstavlja kao pripadnik Žandarmerije.
U delu u kom se obrazlaže zahtev za produženjem mera, nabrojani su i Malešićevi razgovori sa bivšim ministrom policije, a u tom trenutku ministrom odbrane Nebojšom Stefanovićem. U naredbi se čak navodi da je Malešić Stefanoviću poželeo da mu sledeće godine čestita Trojice – dan MUP-a.
Među spornim kontaktima, navodi se i Malešićeva komunikacija sa rukovodiocem BIA za Novi Sad Nikolom Vasiljevićem, zatim tadašnjim gradonačelnikom, a aktuelnim ministrom odbrane Milošem Vučevićem i kumom predsednika Srbije Nikolom Petrovićem.
U dokumentaciji se navodi da je Malešić sa Nikolom Petrovićem razgovarao povodom saobraćajane nesreće koju je imala Petrovićeva supruga.
Međutim, za navode iz ove naredbe Tužilaštvo za organizovani kriminal, iako su mogli biti povod za pokretanje istrage, kasnije uopšte ne tereti Malešića.
Iako se dugo pričalo da će Malešić postati novi direktor policije, pošto Vladimiru Rebiću istekne mandat u decembru 2021, u periodu kada je doneta naredba o instalaciji softvera, o tome se intenzivno spekulisalo, pokazuju transkripta prisluškivanih razgovora.
Poslednjih mesec dana praćenja Malešićeve komunikacije, od novembra do sredine decembra 2021, obiluje sa najviše podataka zato što mu je u tom periodu BIA po nalogu suda instalirala softver na privatnom i službenom telefonu.
Uz pomoć ovih softvera praćena je njegova kompletna komunikacija putem internet aplikacija, poput Vibera, WhatsAppa, Signala, pa i više od tog.
Softver je slikao ekran telefona nekada i po 20 puta u toku jednog minuta. Zabeleženo je čak i pisanje poruka koje nikada nisu poslate – sistem je fotografisao i poruke u nastajanju, koje je pre slanja Malešić izbrisao.
Telekomunikacijski stručnjaci koji su analizirali sudsku dokumentaciju za BIRN navode da su fotografije ekrana, putem interneta, verovatno istovremeno slate u prislušni centar.
Takvo slanje fotografija manje opterećuje internet saobraćaj, te korisnik telefona ne primećuje da se to dešava. Prema rečima stručnjaka, veoma je teško utvrditi postojanje tih softvera jer se na telefonu ne vidi ništa neobično.
O kom je softveru reč i po kojim principima sve radi može se otkriti samo naprednom forenzikom i to ako se analizira telefon dok je softver još u njemu.
Izvor BIRN-a u Tužilaštvu za organizovani kriminal kaže da ni tužioci, ni sudija koji odobrava mere tajnog nadzora i praćenja, ne znaju o kojim softverima je reč, niti kako se instaliraju i da to zna samo BIA koja poseduje te softvere i koja je i zadužena za njihovo instaliranje.
Veštaci koje su unajmili Malešićevi advokati smatraju da postoje indicije da su korišćeni softverski paketi Predator kompanije Intellexa ili neki od softvera nalik Pegazusu.
Instaliranje malvera poput Pegazusa i Predatora je veoma brzo, zahteva tek nekoliko minuta, ako se fizički unosi u telefon, dok je za online instalaciju potrebno samo da korisnik klikne na link koji mu je poslat u vidu neke lažne vesti ili reklame. Samo Predator i Pegazus, kako je trenutno poznato javnosti, imaju mogućnost da se online instaliraju. Deinstaliranje softvera je takođe moguće na daljinu i veoma kratko traje, a vlasnik telefona ne primećuje ništa neobično.
Upotreba softvera za nadzor nije zakonski regulisana u Srbiji, a kako rade Pegzus i Predator čitajte na sajtu BIRN-a.
Bonus video: Miketić: BIA je pokušala da me ućutka privatnim snimkom, a ja sam to odbio
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare